Biznis i finansije: Pandemija za oko 30 odsto smanjila tražnju za poslovnim prostorom 1Foto: EPA-EFE/SASCHA STEINBACH

Procenjuje se da je zbog posledica pandemije korona virusa tražnja za poslovnim prostorom u Srbiji pala za oko 30 odsto u odnosu na prošlu godinu, ali se posle ukidanja vanrednog stanja tržište donekle aktiviralo, piše mesečnik „Biznis i finansije“.

Navodi se da dugoročnije prognoze niko ne želi da daje, dok su predviđanja u svetu o daljoj sudbini kancelarija shodno učincima rada od kuće na poslovanje – potpuno oprečna.

Anketa koju su među kompanijama, od marta do juna sproveli Privredna komora Srbije (PKS) i USAID-ov Projekat saradnje za ekonomski razvoj, pokazala je da je radu od kuće tokom vanrednih okolnosti pribeglo skoro 60 odsto ispitanih. Svaka druga firma se sa virusom borila tako što je smanjila broj radnih sati.

Test za poslodavce u vidu prelaska na alternativne načine poslovanja, pokazao je da su se kompanije iz pojedinih branši dobro snašle, ne samo kada je reč o radu od kuće, nego i o plasmanu preko interneta, što zajedno smanjuje potrebu za kancelarijskim prostorom, piše „Biznis i finansije“.

Ukazuje se da u onlajn prostoru prednjače IT firme, mada su se dobro snalazile i kompanije koje se bave proizvodnjom hrane i pića i poljoprivredom. Sa druge strane, dve trećine firmi zbog prirode posla nema mogućnost da potpuno pređe na e-poslovanje, poput industrije organizacije događaja, turizma, transporta.

Anketa PKS i USAID pokazala je da su se kompanije koje su imale prodaju online, lakše prilagodile vanrednoj situaciji. Oko 30 odsto njih je unapredilo postojeće online kanale poslovanja, a svaka treća planira da otvori nove kanale digitalnog oglašavanja i da digitalizuje poslovanje.

Oko 13 odsto firmi je kao odgovor na krizu otvorilo internet prodavnicu, ili planira da to uradi, dok svaka treća vidi jačanje e-trgovine kao deo svoje strategije oporavka. U takvoj strategiji, sve je manje potrebe za okupljanjem zaposlenih u tradicionalnom radnom prostoru.

Prema procenama agenata za nekretnine, cena poslovnog prostora za izdavanje u Beogradu kreće se od pet do 30 evra po kvadratnom metru.

Ukoliko su kancelarije smeštene u poslovnim kompleksima A i B klase, takozvani „service charge“ koji obuhvata grejanje, hlađenje, vodu, kanalizaciju, odnošenje smeća i električnu energiju utrošenu van prostora zakupca, održavanje i recepciju 24 sata svakog dana, košta od 2,5 do četiri evra po kvadratu. To znači da bi mesečni izdaci za 50 kvadrata iznosili od 375 do 1.700 evra.

U Srbiji se prema podacima PKS, posle ukidanja vanrednog stanja zbog epidemije korone, u kancelarije vratilo između 80 i 90 odsto zaposlenih, a kako će se odvijati dalja „seoba“ između stvarne kancelarije i one u kući najviše će zavisiti od zdravstvene situacije, ukazuje „Biznis i finansije“.

Istraživanje Stenford univerziteta je pokazalo da je rad od kuće povećao produktivnost zaposlenih za 13,5 odsto, smanjio dane izostajanja s posla koje su zaposleni uzimali zbog bolovanja i da je generalno uticao na veće zadovoljstvo poslom. Do sličnih zaključaka su došli i istraživači u konsultantskoj kompaniji Global Workplace Analitics, koji ističu da bi čak 80 do 90 odsto zaposlenih u SAD rađe radilo od kuće.

S druge strane, u istraživanju koje je časopis „Harvard Business Review“ sproveo među više od 1.200 menadžera u 24 zemlje u avgustu ove godine, izneti su poptpuno suprotni nalazi. Više od 40 odsto menadžera u svetu je izrazilo sumnju da u uslovima masovnog rada na daljinu mogu efikasno da upravljaju radnicima, dok je skoro 60 odsto direktora ocenilo da zaposleni koji rade od kuće imaju slabiji učinak nego kada posao obavljaju u kancelariji.

Zaposleni su se, pak, najviše žalili na to što njihovi šefovi očekuju „da stalno budu na raspolaganju“ u bilo koje doba. Za razliku od direktora, ocenili su da rade mnogo više nego u kancelariji i da zbog toga trpi njihov privatni život.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari