Biznis i finansije: Poskupljenje sirovina i energenata ugrožava likvidnost većine preduzeća

Po oceni profesora Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojka Arsića od toga koliko je učešće rashoda za energente i sirovine u troškovima preduzeća, zatim od dužine trajanja perioda visokih cena, kao i od mogućnosti firme da poveća cene sopstvenih proizvoda i da na taj način poskupljenje inputa prevali na kupce zavisi kako će koja firma proći kroz aktuelnu situaciju.

On je istakao je da će se uticaj na likvidnost meriti i time da li će se cene energenata i sirovina zadržati na visokom nivou u dužem periodu, ili je to povećanje kratkotrajno, u kom slučaju će efekat biti manji.

„Rast cena energenata i sirovina pogađa naročito preduzeća koja u proizvodnji značajno troše te inpute, a koja ne mogu da povećaju cene svojih proizvoda, kao i preduzeća koja se nakon povećanja cena sopstvenih proizvoda suočavaju sa padom prodaje, odnosno tražnje“, objasnio je Arsić, ali i ukazao da postoji i druga grupa firmi – potencijalni „dobitnici“.

Koristi od rasta cena, kako je kazao, mogu imati preduzeća koja se bave proizvodnjom sirovina, kao što su proizvođači žitarica, voća i povrća, zatim proizvođači osnovnih metala, poput bakra i gvožđa.

On, međutim, upozorava da je potencijalna korist od rasta cene u ovoj godini smanjena u slučaju onih poljoprivrednih proizvoda koji su imali veliki pad prinosa usled suše, dok je rast cene energenata smanjio korist proizvođačima bakra i gvožđa.

Kako „korist“ s jedne može biti umanjena „izazovima“ s druge strane prikazuje i na primeru dešavanja u građevinskom sektoru, u kome se beleži rast cena stambenog i poslovnog prostora.

„To je pogodovalo preduzećima koja su angažovana na građevinskim poslovima, mada je rast cena njihovih inputa – plata radnika, metala, energenata – tokom ove godine ‘pojeo’ veliki deo njihovog profita“, rekao je Arsić.

Visoka inflacija negativno utiče na ukupnu privredu i ako potraje u dužem periodu po proceni Arsića vrlo verovatno da će nastupiti stagflacija, odnosno stanje u kome privredna aktivnost stagnira, dok inflacija ostaje na visokom nivou.

S druge strane, napomenio je, problemi na tržištu energenata, metala, čipova, u međunarodnom saobraćaju i drugi sa kojima se suočava domaća ali i globalna privreda ne mogu rešiti štampanjem novca, ili povećanjem tražnje kroz fiskalnu ekspanziju.

„Ukoliko se inflacija zadrži na visokom nivou u dužem periodu, vrlo je verovatno da će doći do rasta kamatnih stopa, a time i do rasta troškova poslovanja preduzeća. Mogući rast kamatnih stopa bi negativno uticao na likvidnost, jer su dugovi privrede tokom poslednjih nekoliko godina značajno povećani“, rekao je Arsić.

Koordinator Mreže za poslovnu podršku Dragoljub Rajić ocenjuje da će u naredne dve do tri godine značajan broj firmi imati probleme sa likvidnošću.

To je, kako je naglasio, posledica kombinacije nasleđenih problema i politike kakva se vodila od izbijanja pandemije do sada.

„Država jeste pomogla koliko je mogla kroz pakete podrške privredi, ali problem je u tome što je to pomoć u vidu kredita“, rekao je Rajić i istakao da u 20 od 27 zemalja EU firme ne moraju ništa od onoga što su dobile kao pomoć tokom krize da vraćaju državi.

Dodao je da u Srbiji oni koji su se zadužili da isplate zarade sa porezima i doprinosima tokom lokdauna, i kasnije kada su koristili pakete pomoći Vlade, sad to moraju da vraćaju, što je još jedno, dodatno opterećenje poslovanja na aktuelna poskupljenja energenata, sirovina i repromaterijala i rasta troškova logistike.

Rajić je podsetio da su samo Srbija i Hrvatska rešile da podižu zarade u javnom sektoru usred krize, što je još jedan udar koji se odrazio na domaću privredu, koja se u isto vreme suočava sa ogromnim nedostatkom radne snage za jednostavnije građevinske i „terenske“ poslove (poput vozača), što je mnoge nateralo da podignu plate, a sa njima i troškove svoga poslovanja.

„Pomoglo je to što je Narodna banka Srbije spustila referentnu kamatnu stopu na istorijski minimum, ali je sve drugo napravilo pritisak, pa jedino što je firmama preostalo jeste da odu u banku i da se jeftino zaduže“, ocenio je Rajić.

Naveo da su te pozajmice namenjene servisiranju redovnih troškova poslovanja, što na duži rok nije održivo.

„Zaduživanje kako bi se pokrili operativni troškovi poslovanja firme na srednji rok uvodi u hroničnu nelikvidnost, a potom i u bankrot“, upozorio je Rajić.