Blanko otkazi uslov za zapošljavanje

To znači da se otkaz daje unapred, odnosno kovertira se, da bi se aktivirao u nekom budućem vremenu, zavisno od procene, odnosno volje poslodavca. Ko unapred traži izjavu o otkazu, manipuliše voljom radnika, jer nje nema ni u momentu kovertiranja, zbog ucene kojom je uslovljeno zasnivanje radnog odnosa, ni u momentu aktiviranja zato što izjavom o otkazu ne raspolaže onaj koji je daje, već onaj kome se upućuje.

Nemali broj ljudi zbog dolaska u situaciju „daj šta daš„ pristaju na takav uslov. Takvih slučajeva je mnogo, najčešće u firmama koje zapošljavaju mali broj ljudi i to u trgovini, građevinarstvu, bankarstvu, ugostiteljstvu…

Dušan Vuković, predsednik Samostalnog sindikata građevine, za Forum navodi da u oblasti građevine otprilike 30 odsto radnika potpisuje blanko ostavke.

– Taj veliki procenat posledica je bahate i necivilizovane želje nosilaca kapitala da svoj novac brzo uvećaju na račun nekog drugog. Ljudi najčešće nisu edukovani niti hrabri da se tome suprotstave i žrtve su ucena, kaže Vuković. Prema njegovim rečima, radnici se tek po dobijanju otkaza javljaju sindikatu, koji jedino može da slučaj prijavi inspekciji, koja bi trebalo da preuzme slučaj.

Slobodan Lalović, stručnjak za radno pravo i bivši ministar rada, zapošljavanja i socijalne politike, kaže za Forum da je ova nezakonita pojava dosta raširena.

– To se sve češće dešava u poslednjih par godina. Reč je o malim i srednjim preduzećima koja imaju 20 do 30 ljudi, mada u poslednje vreme desilo se to i u firmama koje zapošljavaju do 100 radnika, kaže Lalović. On objašnjava da poslodavac uz ugovor o radu, koji zaposleni potpisuje, na potpis daje i sporazum o prestanku radnog odnosa u kojem je ostavljeno prazno mesto za datum. Taj papir ostaje kod poslodavca i on može u svakom trenutku da napiše datum prestanka radnog odnosa. Prema Lalovićevim rečima, kada radnik dobije otkaz koji je potpisao, on ne može ništa da uradi, jer bi morao da dokazuje da je taj papir potpisao pod ucenom ili prisilom.

– To je naravno teško dokazati bez svedoka, a poslodavac takve stvari ne radi uz prisustvu drugih ljudi, odnosno svedoka, pojašnjava Lalović. Na pitanje Foruma da li je moguće sprečiti ovu pojavu, on kaže da bi se to moglo uraditi izmenama Zakona o radu.

– Ako bi se uvela odredba koja bi na neki način „zaplašila“ poslodavce, a u kojoj bi bilo napisano da taj papir pravno ne zastareva i da radnik uvek može da tuži poslodavca, ukazuje Lalović.

I Žarko Milisavljević, predsednik Asocijacija malih i srednjih preduzeća, za Forum kaže da je čuo za ovu pojavu, mada on tvrdi da ona nije tako česta.

– Treba razumeti poslodavce koji pribegavaju tome. Razlog je loše iskustvo u primeni Zakona o radu. Poslodavac traži jednostavniji i prostiji način da sačuva sebe od lošeg zakona. Način na koji bi se ove stvari izbegle jesu izmene Zakona o radu kojima bi se poslodavcu omogućila veća fleksibilnost i lakše zapošljavanje ljudi, navodi Milisavljević.

VLAISAVLJEVIĆ: Sindikati da preuzmu tužbe

Slavko Vlaisavljević, predsednik Granskog sindikata prehrane, poljoprivrede, ugostiteljstva i turizma Nezavisnost, za Forum kaže da se sa ovom pojavom sreću i radnici u ugostiteljstvu i bankarstvu, ali da se plaše da prijave sindikatima svoj problem. O tim diskriminacijama svi sve znaju, ali veliki poslodavci pritiskaju da se Zakon o radu menja u njihovu korist, a na još veću štetu radnika. Način na koji se takvo ponašanje poslodavaca može sprečiti jeste izmena zakona u smeru da sindikati mogu da tuže poslodavca umesto zaposlenih, ukazuje Vlaisavljević.