Blek hors zaustavio dolazak Monbata?

Razlog za ovaj neočekivani zastoj jeste zahtev Ekološkog pokreta Novi Sad, na osnovu kojeg je Ministarstvo životne sredine donelo rešenje kojim su radovi zaustavljeni, a od Monbata se zahteva da izradi novu studiju o proceni uticaja te fabrike na životnu sredinu. Ekološki pokret Novi Sad optužio je kompaniju Monbat da u zoni sanitarne zaštite opštine Inđija gradi fabriku za preradu opasnog hemijskog otpada, čime je ugrožen „regionalni vodozahvat“.

– Pred Okružnim sudom u Novom Sadu podneli smo tužbu protiv Pokrajinskog sekretarijata za zaštitu životne sredine i održivi razvoj, i zatražili da ponište saglasnost za izgradnju fabrike za reciklažu akumulatora. Tvrdimo da je Monbat pribavio saglasnost za projekat tako što je ekološku studiju dostavio za drugu parcelu, koja se nalazi van sanitarne zone Inđija, a ne za onu na kojoj gradi objekat. Prema našim procenama, izgradnjom te fabrike ugroženo je više od 100.000 ljudi, i mi od novembra prošle godine pokušavamo da u to uverimo državne organe, ali je dokumentaciju sve do jula neko držao u fijoci – rekao je za Danas direktor Ekološkog pokreta Novi Sad Nikola Aleksić.

On priznaje da u istoj industrijskoj zoni u Inđiji radi još nekoliko hemijskih fabrika, poput Henkela ili Farmine, ali ističe da protiv tih proizvođača nisu mogli da pokrenu postupak jer su istekli svi rokovi za takvu akciju. Na opasku da je jedan od tri donatora Ekološkog pokreta Fabrika akumulatora Blek hors iz Sombora, koja se, do najavljenog dolaska bugarske kompanije, jedina bavila proizvodnjom i reciklažom akumulatora, Aleksićodgovara da ta činjenica nije presudno uticala na njihovu reakciju. U Monbatu, međutim, podsećaju da se Ekološki pokret oglasio ne na početku izgradnje fabrike, kada su sva dokumenta bila na javnoj raspravi, nego posle najave kompanije da će nastaviti investiranje u Srbiji i krenuti u izgradnju još jedne fabrike, za proizvodnju akumulatora, vredne oko pet miliona evra koja bi trebalo da uposli još oko 200 radnika.

– Indikativno je to što je tužbu Okružnom sudu i zahtev Pokrajinskom sekretarijatu za životnu sredinu da poništi saglasnost za gradnju fabrike u Inđiji, najpre podneo Blek hors. Ali, kako ta konkurentska firma ne može da bude stranka u postupku, obe institucije su odbacile zahtev somborske fabrike. Ubrzo zatim, stigao je isti tekst tužbe, ali sa potpisom Ekološkog pokreta Novi Sad. Glavna primedba Pokreta je da smo ekološku studiju sačinili za lokaciju 7504, koja se ne nalazi u sanitarnoj zoni, dok objekat gradimo na drugom mestu. Činjenica je, međutim, da je fabrika za reciklažu izgrađena van sanitarne zone, na parceli 7507, u industrijskom parku, gde se nalaze i ostale fabrike sa hemijskim programom i sva naša dokumentacija, uključujući i zahtev za saglasnost na ekološku studiju, sadrži tu oznaku. Tehničku grešku u broju parcele (koja, uzgred, uopšte ne postoji u katastarskom planu Inđije) napravio je Pokrajinski sekretarijat, ali je to ubrzo ispravljeno. Ipak, to je poslužilo kao povod za teške optužbe koje je na račun Monbata izrekao Ekološki pokret, a zbog kojih će pogoni većizgrađene fabrike, biti zatvoreni još najmanje sedam meseci, koliko traje procedura izrade i usvajanja nove ekološke studije – ističe za Danas Marina Bošnjović, predstavnik za medije kompanije Monbat, koja izražava sumnju da iza novosadskog Ekološkog pokreta stoji somborska fabrika akumulatora.

Ona dodaje da se kompanija Monbat, koja posluje u još pet zemalja, samo u Srbiji susrela sa takvom vrstom opstrukcije, iako na tržištu ima dovoljno mesta za obe firme. Naša sagovornica kaže da je kapacitet fabrike u Inđiji reciklaža 20.000 tona akumulatora godišnje, a prema grubim procenama, još toliko ostane neprerađeno.

Jasmina Milutinović, Izvršni direktor kompanije Farmakom, u čijem sastavu posluje i somborska Fabrika akumulatora, izjavila je za Danas da donacija koju su dodelili novosadskim ekolozima nema nikakve veze sa kasnijim aktivnostima tog Pokreta. Ona nije želela da komentariše činjenicu da je tekst odbačene tužbe koju je Blek hors podneo Okružnom sudu u Novom Sadu, identičan tužbi koju je kasnije dostavio Ekološki pokret. U Ministarstvu životne sredine i prostornog planiranja našem listu su izjavili da je rešenje o obustavi gradnje fabrike za reciklažu akumulatora doneto zbog propusta u proceduri i u skladu sa zakonom.

Zlonamerne procene

Direktor Ekološkog pokreta Novog Sada tvrdi da je studijom uticaja na životnu sredinu, koju je dostavio Monbat, predviđeno prečišćavanje 98 odsto olova iz otpadnih voda, „a ukoliko imamo u vidu da je planirana reciklaža 20.000 tona akumulatora godišnje, jasno je da će se u Dunavu, na izlazu kod Batajnice, naći 400.000 tona olova godišnje“. U Monbatu to ocenjuju kao zlonamernu i nekompetentnu interpretaciju delova ekološke studije. „U otpadnim vodama ne nalazi se 20.000 tona olova, jer se više od 97 odsto te sirovine u procesu reciklaže akumulatora, izdvoji kao čist metal. Ono što uđe u otpadne vode, dalje se koristi i kruži kroz zatvoreni sistem. Rečje o savremenoj tehnologiji prerade koja je do sada primenjena samo u 11 fabrika u Evropi, i gde iz samog procesa proizvodnje nema izlivanja otpadnih voda“