Blic: Titovi dugovi stigli na naplatu

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Za šta su potrošene te pare? To je pitanje, da li za nešto što još uvek koristimo? Ili je možda Tito odneo pare u grob.

   1. Takoje. Od tih para jos uvkek zivimo, ako ih nisu tajkuni i bratja pohapali.

2. Da niste pozatvarali, unistili i rasprodali sve te desetine hiljada fabrika koje su od tih para izgradjene, danas ne bi bilo problema za vracanje tih sitnih rata kredita. To ne bi bila ni vest i nikoga ne bi zanimale nekakve rate. Ali posto je dosla “demokratija“, onda sada imamo to sto imamo. I sto mnogi kazu, to sto je u vreme socijalizma izgradjeno, ovi danasnji na vlasti ne bi bili u stanju ni da okrece!

   1. pravi komentar. ispada da mi kao vracamo neke velike dugove sada iz sedamdesetih. mnogo vise smo sad zaduzeni u odnosu na BDP i velicinu zemlje.

3. nisu to titovi dugovi. to su dugovi nesposobnih srpskih rukovodstava od 1945 do danas.

4. Uzeli kredite i potrošeni u proizvodna preduzeća kojima se ne zna broj. Samo zemunski industrijski basen je imao ozbiljne proizvodne pogone: Zmaj, Ikarbus, Grmeč, Kron, Geomašina, Teleoptik, Insa, Impa, Navip, pa odmah tu IMT…Onda došle sankcije, tehnološko propadanje i krađa društvene imovine od strane SPS-a i radikala. Danas Vučić uzima kredite za infrastrukturne radove i šakom i kapom sa grej periodom (odloženo plaćanje) od 10 i više godina, tako da će naša deca i unuci da propljuju majčino mleko da bi vratili ove kredite. Ove neznalice ne investiraju u proizvodnju koja jedina stvara višak vrednosti jer o tome nemaju veze.

5. Za Titovo vreme racuni-troskovi zivota su bili u srazmeri sa primanjima , a danas su troskovi zivota u srazmeri sa okupacijskim ponasanejm (skupe komunalije , struja , gorivo , hrana , porezi ) su astronomske i agresivne mere vlasti prema stanovnistvu.
   Otimati od gradjana da bi s e punio drzavni budzet, je logika i pravilo okupacinih sila.
   Drzava siromasnih gradjana ne moze biti jaka drzava .Vlast koja nakon 8 godina zeli novi mandat i koja je celo vreme u kampanji , je losa i ljudi ne treba da glasaju za nju .

6. Koji krediti? Države koja ne postoji? Nema države nema ni kredita, jasno ko dan, neznam ko koga ovde laže, ovaj narod je tol’ko glup i naivan…

7. kakva manipulacija ….

8. Dragi moji, ti krediti su ulagani u privredu i vidljiv je svaki cent kojibje pozajmljen. I Tito i sve vlade do dolaska Kostunice su nas zaduzile 7.8 milijardi evra, a Milosevic svega 300 miliona USD. Tadic nas je za 4 godine zaduzio 10 milijardi EUR i dug se popeo na 18 milijardi, a ova vlast nas je zaduzila 9 milijardi evra od cega od Nove godine 4 milijarde. Iz ovoga je jasno sve ko nas je i za sta nas je zaduzio, a kredite ce vracati praunuci iz duznickog ropstva jer ne razvijamo domacu privredu nego strane investitore koji izvlace kapital sto je logicno i vracaju ga u maticne zemlje a ovde sekoristi jeftina radna snaga, a domaci poslodavci uglavnom ne mogu da plate ni taj minimalac s obzirom da drzava tolerise rad na crno, trgovinu na crno i uvoz i prodaju polovne opreme svih vrsta ukljucujuci i otpad automobile. Da toga nema bili bi savrsena drzava i sve kredite vrlo brzo vratili. Za uporedbu, sada Hrvatska duguje 41 milijardu evra, Srbija 27 milijardi a cela SFRJ je dugovala ako gledamo u evrima 17 milijardi ili 20 mlrd USD.
   Zaduzivanje posle 2008 godine svakako je daleko vece nego inflacija i vrednost novca i kupovna moc USD u vreme Tita.
   U bivsu SFRJ je investirano zvanicno 270 mlrd USD. Tito je na poklon dobio 40 mkrd USD. Ostavio je dug 20 mlrd USD.
   Da li znate ko je investirao 210 mlrd USD u autoputeve, fabrike i fabrike gigante, bolnice, mostove, klinicke centre, fakultete, skole, vojne i civilne aerodrome, sklonista vojna i civilna, stanove koji su deljeni besplatno radnicima,….
   PRIVREDA, DOMACA PRIVREDA je investirala od profita.
   A danas nam se sa zapada prodaje magla pricom o malim i srednjim preduzecima, a njihovi giganti sve bitno zauzeli i SVE IZVORE vode smo prodali u bescenje, a da ne govorim o rudnoj renti od smesnih 3%.
   E toga ne moze da bude sa pricom o stranim investitorima.