Bogdan Dunđerski, boem i patriota

Važio je za veoma uticajnog i kontraverznog poslovnog čoveka i političara, nekoliko puta je uvećao bogatstvo koje je nasledio od oca. Samo taj čudesni dvorac nalik onima iz mašte po kome se i danas Bogdan najviše pamti i pominje ima neprocenjivu vrednost. Bogdan je bio poslanik u Austrougarskoj između 1910. i 1918. godine, ali je najviše osporavana njegova odluka da 1942. godine prihvati mesto poslanika iz okupirane Bačke u mađarskom parlamentu. Ta odluka ga je veoma iskompromitovala, ali poznavaoci njegovog dela ističu da je tu funkciju prihvatio samo zato da bi pomagao porobljenim i zatvorenim Srbima.

Obilazio je okupatorske zatvore i, koristeći svoj autoritet kod Mađara, uspeo je da izdejstvuje oslobađanje pojedinih Srba. Tvrdnje o njegovom patriotizmu potkrepljuje i testament kojim svu svoju imovinu ostavlja na upravljanje Matici srpskoj, radi formiranja poljoprivredne akademije na kojoj će fakultetsko obrazovanje sticati „Srbi pravoslavne vere iz Banata, Bačke, Srema i Baranje“.

Dobri poznavaoci su ga opisivali kao zatvorenog i osobenog čoveka, a ostao je upamćen po raskošnom i mističnom životu i dvorcu kod Bečeja, sagrađenom 1923. godine. Konji i žene su bili njegova posebna ljubav i inspiracija. Ali sve to bude i prođe pa je hteo svoju moć da pretvori u nešto što će pamtiti buduće generacije a to je mogao da bude samo glamurozni dvorac kakav do tada nije postojao. To je i postigao. Bogdan se danas pamti po dvorcu Fantast kod Bečeja, jednom od najlepših u ovom delu Evrope.

Ljubavni trougao

Nije se nikada ženio. Živeo je sa Marom Dinjaški, lepom ženom lokalnog kovača, kome je poklonio desetak jutara zemlje i određenu svotu novca da bi Maru prepustio njemu. Toliko je voleo Maru da je svog velikog prijatelja, poznatog srpskog slikara Uroša Predića, zamolio da njen lik stavi u ikonu Bogorodice na ikonostasu njegove kapele. Ostale su međutim priče da Mara nije volela Bogdana kao on nju i da ga je varala sa bivšim mužem. U tom ljubavnom trouglu svi su bili zadovoljni. Kovač je dobio lep imetak i svoju ženu kao ljubavnicu, Bogdan je dobio ženu koju je želeo, a Mara je izgleda bila najsrećnija, živela je raskošno i uživala u obojici onoliko koliko je sama htela.

Bogdanov testament

Pred Drugi svetski rat Bogdan je rešio da svu zemlju, preostalu posle kraljevih agrarnih reformi, pokloni Matici srpskoj. Testament je napisao 1940. godine a celokupnu imovinu, dvorac Fantast sa svim zemljištem i vile u Bečeju kao zadužbinu sa njegovim imenom, poklonio je Matici srpskoj. Međutim, testament za nove vlasti nije predstavljao ništa. Komunisti su Maticu optužili da je prihvatila zadužbinu „srpskog izdajnika i mađarskog plaćenika“ pa je Zadužbina Bogdana Dunđerskog oduzeta. NJen najveći deo sa dvorcem pripao je preduzeću PIK Bečej koje je posle više decenija otišlo u stečaj i prodato novim srpskim biznismenima, najpre Đorđu Nicoviću, a prošle godine Miodragu Kostiću.

Pošto su zamak Fantast i kapela prethodno bili pod zaštitom kao spomenici kulture oni su izuzeti iz stečajne mase PIK-a Bečej pa tako nisu mogli da budu otuđeni do okončanja restitucije. S druge strane, Matica srpska podnela je zahtev da joj se vrati Zadužbina. Da li će MK grupi trajno pripasti jedan od najlepših dvoraca, znaće se kada se završi restitucija. Do tada MK grupa koristi ovaj najprestižniji srpski zamak. Bogdan nije dočekao da vidi proneveru svoje imovine. Umro je 1943. u 82. godini života. Sahranjen je po sopstvenoj želji u Crkvi-kapeli Sveti Đorđe koju je sagradio pored dvorca.

Tekst je preuzet iz knjige Draga Delića „Portreti najvećih srpskih industrijalaca“.