Bogosavljević Bošković: Zakon ne predviđa prodaju zemlje strancima

Predstavljajući izmene zakona ministarka poljoprivrede objasnila je da je predviđeno davanje u zakup do 30 odsto obradivog državnog zemljišta, a da će izmene omogućiti privlačenje investicija u poljoprivrednu proizvodnju, otvaranje novih radnih mesta i podizanje izvoza. Prema njenim rečima, Srbija raspolaže sa oko pet miliona hektara poljoprivrednog zemljišta, od čega su 3,5 miliona oranice, bašte, voćnjaci i vinogradi, a ostalo livade i pašnjaci. Oko 20 odsto tog zemljišta je u državnoj svojini, od čega su katastarske parcele na 830.000 hektara.

Navodeći da se iz državnog fondusa u zakupu godišnje nađe samo oko 30 odsto raspoloživih površina, ministarka je navela da zbog toga država i poljoprivreda na godišnjem nivou imaju ogroman gubitak, a da su investicije zakupaca poljoprivrednog zemljišta u državnom vlašnistvu, na veoma niskom nivou.

– Ako se ima u vidu da je prosečna cena zakupa jednog hektara 190 evra, jasno je da država gubi ogromna sredstva po ovom osnovu, a računice kažu i preko 100 miliona evra. Poseban problem je deo neizlicitiranog zemljišta koji koriste pojedinci mimo zakona i bez plaćanja naknade, najčešće uz prećutnu saglasnost nadležnih u lokalnim samoupravama. Problem je i što su bespravni korisnici neretko „N N“ lica, protiv kojih je teško voditi spor i od njih naplatiti odštetu. Trenutna potraživanja kroz sudske sporove protiv identifikovanih osoba je preko 22 miliona evra – istakla je ministarka, dodajući da u protekloj godini čak 10 opština nije donelo ni godišnji program korišćenja poljoprivrednog zemljišta .

Ona je navela da će se produženjem roka zakupa povećati broj zakupaca zainteresovanih da dugoročno koriste zemljište da bi obezbedili proizvodne cikluse, a biće povećan i prihod od zakupa. Prema njenim rečima, predložene izmene će omogućiti da zemljište bude funkcionalno, što će biti dobro i za poljoprivredne proizvođače i za državu.

Tokom jučerašnje burne rasprave u parlamentu poslanici opozicije kritikovali su predložene izmene Zakona o poljoprivrednom zemljištu, dok su poslanici većine, kao odgovor, podsetili da je upravo bivša vlast sa Evropskom unijom potpisala Sporazum o saradnji i pridruživanju kojim će od 2017. biti omogućeno da se strancima prodaje zemljište.

Za Aleksandru Jerkov, poslanicu DS u svakom članu predloženih izmena zakona o poljoprivrednom zemljištu nalazi se nepravda, korupcija i šteta za poljoprivrednike, a „javna je tajna“ da se izmene donose da bi jedan investitor, nemački Tenis, uložio u Srbiju.

– To su investicije od kojih Srbija ne dobija ništa – ocenila je Jerkov, ukazujući da je velika nepoznanica i ko će biti u komisiji Ministarstva, koja će odlučivati o davanju zemlje u zakup i na osnovu kojih kriterijuma će odluke biti donošene. Ona je ukazala i na neprihvatljivost odredbe da se na teritoriji neke lokalne samouprave jednoj kompaniji može dati u zakup 30 odsto državnog poljoprivrednog zemljišta na 30 godina, „bez ikakvih uslova i kriterijuma“.

– Nema člana zakona koji nije koruptivan i koji Vladi Srbije ne daje diskreciono pravo da odlučuje o nečemu od čega zavisi život desetina hiljada ljudi – konstatovala je Jerkov, podsećajući da u Vojvodini između 10.000 i 15.000 porodica od poljoprivrede živi tako što uzima u zakup državno zemljište, a polovina njih isključivo od toga, i da im se sada zemlja uzima i daje nekim novim miljenicima.

I poslanici SVM naveli su juče tokom rasprave da ne podržavaju mogućnost da samo jedan investitor uzme u zakup 30 odsto zemljišta na teritoriji lokalne samouprave na 30 godina, već da to pravo treba omogućiti za više lica. Iz SDS su poručili da je necivilizacijska mera kojom je lokalnim samoupravama ostavljeno da određuje šta i kome treba dati, a poslanik Nove stranke Zoran Živković istakao je da je očigledno da je zakon napravljen u interesu nekog investitora ili grupe ljudi, da nikom nije jasno zašto je uvedena novina prvenstva zakupa i prečeg zakupa.

– Bilo bi najbolje da se raspiše javni tender, da se stavi minimalna cena za svaku parcelu državnog zemljista koje treba da se da u zakup, jer samo tako sve može biti jasno kao dan – rekao je Živković.

LIga Socijaldemokrata Vojvodine zatražila je juče da se zakon povuče iz skupštinske procedure, a njen lider Nenad Čanak ocenio je da će zakonske izmene uništiti mala poljoprivredna gazdinstva u pokrajini, koja su do sada funkcionisala uzimanjem državnog zemljišta u zakup. Čanak je upozorio i da je rok od pet godina za isplatu zemljišta koje se kupi prekratak i da mora da se produži, kako bi poljoprivrednici mogli da prežive.

– U slučaju da zakon bude usvojen u ovoj formi, doći ćemo u poziciju da 10.000 porodica izgubi mogućnost da ostane na zemlji. Ti ljudi će onda krenuti u gradove i time će se napraviti ne samo dodatni socijalni problem, nego i potkopati mogućnost opstanka sela – rekao je Čanak.

Predloženi zakon je dobar, stav je poslanika SNS Marjana Rističevića, koji je naveo da je SSP koji je potpisala Srbija, najlošiji među sporazumima pristupajućih članica.

I Rističević traži poligraf

Poslanik SNS Marjan Rističević je tokom rasprave pokazao sliku na kojoj su Nenad Čanak, MIodrag Kostić i Nenad Opačić, u želji da ilustruje ko je bio odgovoran za privatizaciju poljoprivrednog zemljišta. Čanak je tražio repliku, ali je nije dobio, pa je napuštajući skupštinsku salu opsovao Rističevića, i u holu novinarima potvrdio da ga je „počastio“ pogrdnim rečima, objasnivši da to nisu bile uvrede, već „objektivna ocena stanja od strane nezavisne revizorske komisije“. Rističević je rekao da parlament ne pamti uvredu takve vrste. „Reč koju je upotrebio ne mogu da ponovim, ali mene ne može svako da uvredi, da bi to mogao, mora da postane neko“, rekao je Rističević i dodao da hoće dobrovoljno da ode na detektor laži i testira se povodom Čankovih optužbi da pokušava da reketira biznismena Miodraga Kostića.