Bojović hoće Entel upola cene

U rešenju Komisije se navodi da je ponuda odbijena jer elaborat o proceni fer vrednosti akcije ovog preduzeća nije urađen kako treba. Ponuđač je bio obavezan da uradi procenu fer vrednosti preduzeća na dan 31. januar 2017. godine kada je nastala obaveza ponude za preuzimanje, kao i na dan 30. jun 2017. godine kada je u stvari i podnet zahtev Komisiji za odobrenje ponude za preuzimanje. U rešenju se navodi da je procenu vrednosti uradilo preduzeće IEF d.o.o. po metodu diskontovanih novčanih tokova i da je procenjena vrednost jedne akcije Entela od 11.266 dinara. Istovremeno iz istog izveštaja proizilazi da je vrednost akcije u stvari 20.485 dinara (kada se podeli procenjeni kapital od 8,6 milijardi dinara na 422.495 akcija preduzeća). Komisija nije prihvatila obrazloženje korekcije cene Entela na dole za čak 45 odsto zbog „uvođenja sankcija Kataru početkom juna ove godine“. O kolikoj materijalnoj grešci procenitelja se radi najbolje pokazuje činjenica da su sankcije Kataru (u kom Entel ima značajne poslovne operacije) uvedene u junu, a procenitelj je to naveo kao okolnost koja je obezvredila akcije 31. januara ove godine. Takođe, flagrantno zanemarivanje činjenica kako bi se što više obezvredila firma koja je inače najvredniji deo celog Energoprojekt holdinga jeste i to što je procenitelj u obračunu diskontovanih novčanih tokova za reper uzeo prinos na petogodišnje državne obveznice denominovane u evrima od čak 5,6 odsto, uprkos tome što je dostavljen zvanični dokument Narodne banke Srbije po kome je stopa prinosa na ove hartije 2,69 odsto, „što značajno snižava procenjenu vrednost kapitala, odnosno vrednost akcija“ ovog preduzeća, navodi se u rešenju Komisije.

Ovako procenjena vrednost akcija vrednuje Entel na 41 milion dolara, dok grupa manjinskih akcionara Entela tvrdi da ima procenu vrednosti koju su dostavili „relevantnim državnim telima“ koja vrednuje Entel na 156 miliona dolara, ili 3,8 puta više nego što je Bojović hteo da ponudi. Ukoliko bi mali akcionari ostali pri ovoj proceni, to znači da bi za akciju tražili 42.800 dinara.

Oni ukazuju i na to da je prošlu godinu Entel završio sa 17 miliona dolara na poziciji neto gotovina u bilansu stanja, da potražuje 20 miliona dolara iz obavljenih poslova i da je neraspoređena dobit 27 miliona dolara. Oni takođe ističu i da rukovodstvo Entela iz nekog razloga „uporno odbija da Komisiji za hartije od vrednosti dostavi elaborat o proceni fer vrednosti kapitala Energoprojekt Entel“.

Inače u rešenju Komisije se navodi da je Napred razvoj dostavio potvrde o deponovanim sredstvima na namenskim računima za kupovinu preostalih 57.839 akcija (13,69 odsto) u AIK i Unikredit banci.