Bojović većinski vlasnik Energoprojekta

Na ovaj način je postao i većinski vlasnik pet zavisnih preduzeća – Energoprojekt Visokogradnje i Niskogradnje, a imaće i najveća upravljačka prava u Energoprojekt opremi, Entelu, Industriji i Garant osiguranju.

Tako je saga koja je trajala od početka februara, kada su Jopag i Montinvest na berzi kupili 5,81 odsto akcija Energoprojekt holdinga, završena tako što je najveća srpska građevinska kompanija u Srbiji dobila većinskog vlasnika. Paradoksalno, ovome je izgleda poprilično doprinelo to što su generalni direktor, a može se pretpostaviti i ostatak menadžmenta deponovali svoje akcije, iako su od februara vodili bitku protiv vlasnika Napreda pokušavajući da odbiju neprijateljsko preuzimanje. Ne samo što je kompanija otkupila 0,89 odsto sopstvenih akcija, mada je odlukom mogla da uđe u otkup i celih dva odsto, već i pokrenutim brojnim postupcima pred Komisijom za hartije od vrednosti, kao i Privrednim sudom.

Takođe i udruženje akcionara Energoprojekta koje je bilo protiv toga da Bojović preuzme kompaniju, dalo je preporuku članovima da ako država ne obustavi ponudu za preuzimanje, deponuju svoje akcije. Tako je Bojović došao do dodatnih 16,63 odsto deponovanih akcija Energoprojekta, što mu je omogućilo većinsko vlasništvo.

Ovi nezvanični podaci o broju deponovanih akcija koje su za Danas potvrdili i Bojović i generalni direktor Energoprojekta Vladimir Milovanović, postaće zvanični sutra do kraja radnog dana, do kada Centralni registar ima rok da saldira kupoprodaju akcija.

Bojović je vest o uspešnom okončanju ponude za preuzimanje dočekao na Sardiniji i nije za Danas želeo da govori o narednim koracima, kao ni o tome da li će pokušati da napravi dogovor sa državom o kupovini njenog paketa od 33,5 odsto akcija.

Ništa rečitiji nije bio ni Milovanović, koji je potvrdio da je u poslednjem minutu deponovao svoje akcije, inače je bio 17. akcionar Energoprojekta po broju akcija. On je u izjavi za Danas rekao da će videti šta će dalje, da li će „sačekati da bude smenjen, dati ostavku ili otići na odmor“.
Jedno je sigurno, država koja je do sada bila najveći pojedinačni akcionar Energoprojekta, sada je postala manjinski u preduzeću koje ima većinskog vlasnika. Prema nekim mišljenjima ovo bi mogla biti značajna promena, jer na ovaj način država gubi upravljačka prava, pošto u svakom trenutku može biti preglasana u Upravnom odboru, ali ipak zadržava pravo veta na odluke o raspolaganju imovinom velike vrednosti.

Takođe, stručnjaci najavljuju i pad cene akcija Energoprojekta nakon ponude za preuzimanje što je uobičajeno na berzama bez obzira ko je kupac. U srednjem roku cena akcija će zavisiti od rezultata poslovanja. Jedan od sporednih efekata ovog preuzimanja je još manji broj akcija kojima se može trgovati na Beogradskoj berzi, pošto će sada svega 15 odsto akcija Energoprojekta biti slobodno za trgovanje.

Zanimljivo je i da je poslednjih nekoliko dana jedan manji broj akcija prodavan po ceni višoj od one u ponudi za preuzimanje, 1.501 dinar što upućeni tumače kao pokušaj odbrane menadžmenta, ali da prosto nisu imali dovoljno novca da se odupru. Inače je juče trgovanje akcijama Energoprojekt holdinga na berzi zaključeno na ceni od 1.506 dinara.
Branko Pavlović, privatizacioni savetnik i advokat malih akcionara, u nekoliko kompanija ističe da je država ušla u rizičnu poziciju manjinskog akcionara.

– Energoprojekt će sada dobiti ogromnu količinu poslova od države i mislim da je to poenta kupovine Energoprojekta. Očekujem da će u narednih nekoliko meseci vlasti početi sa pričom o ekonomskom patriotizmu i o tome kako se ne možemo oslanjati samo na strane investicije. U tome će se Energoprojekt pojaviti kao nosilac velikih državnih poslova, samo u energetici nas čeka modernizacija bukvalno svih termoenergetskih blokova vrednosti oko 1,3 milijarde evra – smatra Pavlović.
On ističe i da to što se država nije odazvala ponudi za preuzimanje sa svojim paketom u stvari uštedelo Bojoviću oko 45 miliona evra. S druge strane, tvrdi Pavlović, državni udeo u Energoprojektu biće dobar izgovor da se Energoprojektu dodele svi veliki državni poslovi.

Kada se radi o ceni, on ističe da su oduvek poslovanje Energoprojekta „vukle“ zavisne kompanije.

– Kada bi se pošteno utvrdila stvarna vrednost Entela sa svim zavisnim preduzećima u inostranstvu, samo on bi vredeo između 60 i 80 miliona evra – ocenjuje Pavlović.
Inače po ceni od 1.501 dinar Energoprojekt holding je vrednovan na 134,5 miliona evra. Konzorcijum oko Bojovića će kupovina 16,63 odsto ili 1.817.873 akcije koštati oko 22,4 miliona evra. Od ranije je poznato da je on dobio kredit i garanciju za kupovinu akcija od AIK banke Miodraga Kostića gde su kao obezbeđenje založene upravo te akcije koje će kupiti.
Za Gorana Rodića, potpredsednika Građevinske komore Srbije važno je da je država zadržala svoj deo vlasništva jer „jedino ona može da održi Energoprojekt“.

– Ako novi vlasnik Energoprojekta postavi novu rukovodeću ekipu koja će voditi sistem, oni moraju da steknu poverenje stranih partnera. Za Energoprojekt je važno da ima posla u kontinuitetu i to u zemlji da bi sticao reference za poslove u inostranstvu. Eventualno propadanje Energoprojekta bi bio veliki udarac za srpsku građevinsku industriju, a posebno je važno zadržati kvalitetne inženjere – ocenjuje Rodić.

Manjinski akcionari nezaštićeni

Božo Drašković, saradnik Instituta ekonomskih nauka ukazuje na nedovoljnu zaštitu manjinskih akcionara na srpskom tržištu kapitala u poslednjih 15 godina, a među njima i države. „Država se ponaša kao neodgovoran vlasnik i do sada nije doneta regulativa za zaštitu manjinskih vlasnika. Kod nas tržište hartija od vrednosti postoji samo da bi se bagatelno rasprodavala preduzeća. Iskustvo nam pokazuje u poslednjih 15-ak godina da kako neko dođe do većinskog paketa, tako krene da se strmoglavljuje vrednost firme, jer većinski vlasnici cede kapital iz kompanije pre plaćanja poreza. Država treba da se zapita šta je sa vrednošću njenih akcija u nizu preduzeća“, napominje Drašković.

Država ulaže u Bojovićev Energoprojekt?’]

Zorana Mihajlović, ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture pre samo pet dana izjavila je da je Srbiji potrebna ozbiljna nacionalna građevinska kompanija koja će imati svoje radnike i svoje mašine. „U septembru ćemo razgovarati o tome kako da napravimo takvu kompaniju. Srpske građevinske kompanije su prethodnih godina doživele cunami. Nemaju mogućnost da dobiju prave bankarske garancije. S druge strane, država jača, šteta je da ne osposobimo jednu veliku kompaniju koja će imati radnike i dobre mašine. Ne mora da bude javno preduzeće, može da bude deoničarsko društvo“, rekla je Mihajlović. Zanimljivo je da je sama ministarka u junu izjavljivala da treba „sačuvati Energoprojekt pošto je ta građevinska kompanija veoma važna za realizaciju infrastrukturnih projekata u zemlji“.