„Bolja cena“ andol koji leči simptome, a ne bolest inflacije: RZS hvali efekte državne akcije, ekonomisti oprezni

Ukoliko se procena RZS-a ostvari, a nema razloga da se to i ne desi, posebno zato što su dali ocenu verodostojnosti ove procene 98,3 odsto, to bi značilo da međugodišnja stopa inflacije u poslednja tri meseca skoro pa stagnira, pošto je u oktobru bila 8,5 odsto, a u novembru osam odsto.

Među najvažnijim faktorima koji su u poslednjem tromesečju ove godine delovali na cene, a delovaće i u prvom kvartalu naredne godine RZS u svojoj analizi ističe akciju Bolja cena koju su Vlada Srbije i maloprodajni lanci lansirali u septembru.

Ova akcija koja traje još nekoliko dana, do Nove godine, smanjila je cene 36 artikala iz 20 kategorija proizvoda, uglavnom prehrambenih, kroz promotivnu akciju.

Akcijom su obuhvaćeni pojedini proizvodi pojedinih proizvođača iz kategorija: mleko, jogurt, sir beli kriška, jabuke, krompir, testenina, pileće meso (trup), salama u omotu, bezalkoholni napici, kafa, hrana za bebe, šampon za bebe, kupka za bebe, dečije pelene, šampon za odrasle, kupka za odrasle, toalet papir, higijenski ulošci, deterdžent za pranje sudova, deterdžent za pranje veša brašno TIP 500, brašno TIP 400, suncokretovo ulje, kiselo mleko, margarin, sirni namaz, crni luk, pasulj, kupus, pašteta, viršle, smrznuti grašak, džem, keks, pasta za zube i sapun.

RZS u svojoj analizi tvrdi da je Bolja cena usporila rast međugodišnje stope inflacije od oktobra do novembra u poređenju sa septembrom 2023. godine u proseku za oko 18,1 odsto ili za 0,3 procentna poena.

Ako je međugodišnja inflacija u novembru pala na osam odsto sa septembarskih 10,2 odsto, od tih 2,2 procentna poena smanjenja, 0,3 poena je donela akcija Bolja cena.

Treba primetiti i da je ranijih meseci, sve od maja, međugodišnja inflacija padala za po jedan procentni poen svakog meseca i bez ove akcije.

U svakom slučaju, RZS navodi da je od početka 2023, a naročito od septembra do novembra (od kada je počela primena akcije Bolja cena), došlo do naglog usporavanja inflacije potrošačkih cena.

U oktobru je desezonirana antiinflaciona korpa Bolja cena imala deflatoran uticaj sa padom od jedan odsto, iako je mesečna stopa rasta ukupnih potrošačkih cena zabeležila rast od 0,2 odsto. Efekat je oslabio u novembru, ali i dalje je delovao deflatorno sa 0,5 odsto.

U međugodišnjoj inflaciji u oktobru od 8,5 odsto, grupa proizvoda Bolja cena je, prema analizi RZS, učestvovala sa 12 odsto, dok joj je u novembru učešće palo na 10,2 odsto.

„U poređenju sa prethodnim mesecima (naročito sa septembrom 2023), učešće grupe proizvoda Bolja cena u oktobru i novembru 2023. pokazuje značajan pad učešća u strukturi međugodišnje stope rasta potrošačkih cena, što odgovara njenom antiinflacionom zadatku“, zaključuje se u analizi.

RZS u indeksu potrošačkih cena prati oko 660 proizvoda i usluga. Oni napominju da „metodologija prikupljanja mesečnih podataka o cenama proizvoda nije nužno obuhvatala samo proizvode pod oznakom Bolja cena, već, usled reprezentativnosti uzorka, obuhvat čine svi proizvodi (drugih proizvođača i marki) koji su i dosad bili predmet praćenja“.

Ipak, u RZS tvrde da iako uzorak koji oni prate nije obuhvatio sve proizvode iz Bolje cene, da je korpa ovih proizvoda ipak imala značajan efekat na ukupne cene i to zbog efekta supstitucije.

„Akcija Bolja cena dovela je do toga da se cene proizvoda iz iste grupe, ali druge robne marke u proseku zaustave ili čak neznatno snize kako bi ti proizvodi mogli ostati konkurentni“, navodi se u analizi uz napomenu da se kod esencijalnih dobara potrošači opredeljuju za jeftiniji proizvod.

Ekonomisti ističu da je efekat ove mere, kao što prikazuje analiza RZS moguć, ali da treba imati u vidu da se radi o privremenoj meri.

Ekonomista Saša Đogović smatra da se inflacija ne može suzbiti merama kakva je Bolja cena.

„Ona ima samo efekat kakav ima andol na telo. Prividno je stanje bolje, ali su za lečenje neophodne sistemske mere. Država je jednom rukom gasila vodom požar, a drugom posipala benzin po njemu. Benzin je bilo helikoptersko deljenje novca, povećanje akciza i poskupljenje struje i gasa, a inflatorni požar je gasila NBS sa restriktivnom kreditno-monetarnom politikom. U tom galimatijasu, inflacija je kod nas i dalje dosta visoka i ugrožava standard stanovništva“, napominje Đogović uz komentar da se ne može to izlečiti promotivnim akcijama.

On dodaje i da je bilo očekivano da inflacija u drugoj polovini ove godine počne da se smanjuje zbog visoke baze, jer je prošle godine došlo do globalne eksplozije cena, pre svega energenata, u prvoj godini rata u Ukrajini.

„Sada ulazimo u postizbornu krizu i od njene dužine i dubine zavisiće i koliko će restriktivnu monetarnu politiku voditi Narodna banka. Ne očekujem da će u prvoj polovini ove godine biti deljenja novca, tako da s te strane neće biti podsticaja inflaciji“, ocenjuje Đogović.

I ekonomista Veroljub Dugalić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Kragujevcu, smatra da je realno da je Bolja cena usporila inflaciju, ali ukazuje i da je to bio deo predizborne kampanje.

„Inflacija je usporila, ali na kom nivou. Jesu li se vratile na prošlogodišnji nivo? Ne, one su dostigle ogroman nivo i sada rastu po četiri, pet, šest odsto. To je pravi udarac na standard građana. A što se tiče pravog efekta inflacije, to svako od nas zna najbolje kada treba da napuni frižider i otvori novčanik da plati“, zaključuje on.

Osim Bolje cene, RZS ukazuje i na uticaj koji na inflaciju imaju i drugi faktori.

To je pre svega, rast akciza na cigarete i duvanske proizvode, alkoholna pića i kafu od osam odsto od oktobra 2023.
Takođe, rast cena električne energije za domaćinstva od 7,3 odsto i gasa 2023. za 9,4 odsto od novembra.

U drugom smeru delovao je pad cene sirove nafte od oko 17 odsto i rast akciza na gorivo od osam odsto što će delovati na pad cena goriva za 0,2 odsto u četvrtom tormesečju.