"Bolje prihvatiti teške uslove nego gomilati dugove" 1Foto: Fonet

Koliki je dug Rudarsko topioničarskog basena Bor koji bi država trebalo da preuzme ukoliko pregovori o privatizaciji ili strateškom partnerstvu sa Kinezima budu uspešni, za sada je samo predmet spekulacija jer ni nakon usvajanja UPPR-a zaduživanje nije zaustavljeno.

To je dodatni motiv da se što je moguće pre u Basen dovede strani partner, čak i po cenu da on ne prihvati astronomske minuse. I Međunarodni monetarni fond je dao Srbiji rok do juna da to pitanje reši, a razlog je što se umesto smanjenja, dug RTB-a samo za struju tokom prošle godine uvećao, što lančano otežava i reforme u EPS-u.

Kada je sredinom prošle godine usvojen UPPR za sve tri celine i Grupu RTB Bor, u startu je rečeno da će biti otpisano oko milijardu evra duga državnim poveriocima poput Poreske uprave, Fonda za razvoj ali i javnim preduzećima. Preostali iznos od oko 900 miliona evra trebalo bi da se isplati tokom naredne decenije uz grejs period od godinu dana. Tome treba dodati i komercijalne dugove, mada je većina njih „pokrivena“ kreditima za koje je garantovala država.

Međutim, u prvih nekoliko meseci od uvođenja UPPR-a, dugovi se uvećavaju a država, iako je trebalo da uđe u vlasničku strukturu po osnovu preuzetih obaveza, to još nije učinila. Tako se sva preduzeća na APR-u još vode kao društvena, što menadžmentu omogućava da izbegne niz obaveza koje bi kao državna imala. Između ostalog, ni na APR-u niti na sajtu RTB ne može se pronaći podatak ko se nalazi u nadzornim odborima ni ko upravlja realizacijom UPPR-a, krediti se uzimaju a da o tome nema javnih podataka kao ni o nabavkama, gde se milionske transakcije ugovaraju slobodnom pogodbom, o čemu je Danas nedavno pisao.

Konsultant za ulaganja Milan Kovačević potvrđuje da ne postoji računica koliko će poreske obveznike koštati ukoliko Kinezi preuzmu borski basen, jer kod nas nije običaj da država daje podatke i neke od pokazatelja za prošlu godinu saznaćemo sa velikim zakašnjenjem, tek na jesen.

– Tako sada nije moguće proceniti koliko ćemo platiti da Kinezi preuzmu RTB, ali je činjenica da druga opcija ne postoji. Kina je još uvek mudra i organizovana država, verujem da će biti spremni da kupe samo imovinu, da definišu rokove za dogovorene ciljeve a potom nastaviti proizvodnju dok će dugovi ostati nama. Istina je da naš sistem ne odbacuje mogućnost da se sami organizujemo i popravimo „krvnu sliku“ na primer neke firme iz hemijskog kompleksa ili Galeniku.

Ali, to po pravilu bude zadatak Vlade, ona ga poveri resornom ministarstvu, ono partijski zaslužnom kadru, i na kraju imate firmu koja ne može da se izvuče iz dugova – kaže Kovačević za Danas i dodaje da je verovatno bolje prihvatiti i teške uslove koje strani partner verovatno postavlja, nego da se sadašnje stanje nastavi.

Zaposleni

U medijima se pominje i da će kineska strana kao jedan od uslova zatražiti smanjenje sadašnjeg broja od oko 5.000 zaposlenih, što bi najvećim delom pogodilo „razvijenu“ administraciju među kojom se može pronaći veliki broj penzionera koji rade po ugovoru i radnika na određeno. Istovremeno, brojni su zaposleni koji se žale na mobing, nisu retka otpuštanja ako se neko ukaže na sumnjiv ugovor, ni promene radnog mesta i koeficijenta kada zaposleni istaknu neki problem, zbog čega je nedavno i jedan od sada bivših direktora u znak protesta štrajkovao glađu ispred direkcije firme, na tadašnjih minus devet stepeni.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari