Bolnicu u Batajnici plaćamo 2.000 evra po kvadratu (VIDEO)

“Radovi su u završnoj fazi”, kratko je za Danas rekao Dejan Burčul, direktor i vlasnik kompanije Termomont koja je angažovana na ovom i gradilištu kovid bolnice u Kruševcu, dok je pre toga učestvovala u izgradnji istovetnog objekta na Karaburmi.

On nas je uputio na Ministarstvo odbrane koje je glavni izvođač u sva tri slučaja, dok je njegova firma podizvođač.

To što će inače ambiciozno kratak rok biti probijen za koji dan, stručnjaci ne smatraju naročito spornim, ali ono što ih buni kod ovih radova je cena.

Naime, za izgradnju objekta koji treba da primi oko hiljadu pacijenata, u 18.000 kvadrata na Batajničkom drumu, u okviru Vojnog kompleksa Zemun ekonomija, biće utrošeno nešto više od četiri milijarde dinara ili oko 35 miliona evra – po kvadratu čak 2.000 evra.

Za ovu bolnicu i drugu, manju koja se gradi u Kruševcu, prema rečima Vučića, biće izdvojeno još oko dve milijarde dinara ili 17 do 18 miliona evra za opremanje, pa će ove dve investicije, nesporno potrebne i za neko kasnije vreme a sada pogotovo, državnu kasu koštati ukupno oko 70 miliona evra.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Dnevni list Danas (@danas.rs)

Međutim, zanimljivo je to što će kruševačka bolnica, koja se prostire na 12.500 kvadratnih metara koštati, prema izjavi predsednice Vlade Ane Brnabić 1,72 milijardi dinara, što znači da kvadrat košta manje od 1.200 evra.

I dalje prilično, ali neuporedivo manje od batajničkih 2.000 evra po kvadratu.

– To je previše. Oni su navikli na skupe objekte, auto-puteve, evo onaj kod Surčina košta 13 do 15 miliona po kilometru a sada su krenuli sa bolnicama. Sve je u službi korupcije. Ne može se poreći da je dobro što se grade bolnice, putevi ali 2.000 evra po kvadratu za građevinske radove je previše – kaže za Danas Dragoslav Šumarac, nekadašnji ministar građevinarstva.

Miro Urošević, samostalni konsultant za planiranje i projektovanje u zdravstvu, kaže za Danas da je najveća dilema to što dva objekta, iste sadržine imaju toliku razliku u ceni po kvadratu, jer ni na jedan od njih ne utiče vrednost zemljišta, to su dobili, niti imaju drugačije zahteve prilikom gradnje.

– U Srbiji nema ništa što je realno. Da biste mogli nešto da ocenite, potrebno je da se prati dosadašnja građevinska praksa kako bi mogle da se uporede cene. Ali, ovde to niko ne radi jer je svaki objekat opterećen i provizijom. Cene se dižu onako kako je vlasti potrebno, da bi se deo sklonio za neke druge svrhe. Ja bih postavio i pitanje koliko je to sve svrsishodno, da li za dva meseca možete da sagradite zgradu i da počnete da je koristite a ona još nije “sazrela”, nije legla, još su zidovi vlažni. Ja se ne bih upuštao u cene, ali bih ih stavio pod znak pitanja sve dok se ne bi omogućio uvid u dokumentaciju. Ovo je državna investicija, trebalo bi da to bude javno i tek bi onda moglo da se kaže šta su radili i kako su računali – kaže Urošević.

Građevinski inženjer Danijel Dašić kaže za Danas da se ovakve situacije ne mogu komentarisati drugačije do satirom.

– Mi idemo auto-putem koji košta četiri do pet puta skuplje nego normalna saobraćajnica, a kad već imamo takav standard, moramo na neki način da nastavimo. Predsednik je vrlo dosledan u kreiranju svog zlatnog doba, jer ako živimo u njemu to mora i da košta. Moram da se šalim, jer stalno imamo tako nekakve situacije koje više ne možemo drugačije da objasnimo. Ako svi znamo da grubi građevinski radovi koštaju 300 do 400 evra, pa na to dođu i razne dozvole, opremanje, onda je teško da jedan objekat, pogotovo ako se radi o prioritetnoj gradnji, montažnoj, može da pređe 800 do 1.000 evra. Mnogo je teško pravdati bilo koju cenu po kvadratu koja je toliko veća od standardne – kaže Dašić i dodaje da smo se toliko navikli da novogodišnja jelka košta 80.000 evra, auto-put kroz ravnicu više od 10.000 evra po kilometru, da građani koji već uživaju u takvim građevinskim čudima, najskupljim na svetu, mogu da priušte i bolnicu po tako visokoj ceni.

Za „kasu“ 30 odsto

U Srbiji je jednom prilikom trebalo da gradim neku bolnicu i pitao sam koliko ovde košta građevinski kvadrat. Niko nije znao da mi kaže pa sam pozvao izvođače, ali oni su prvo pitali “sa 30 odsto ili bez toga?”. Objasnili su mi da je to procenat koji “se kasira” investitoru. Upravo zbog tog “kasiranja” vlast radije sklapa ugovore sa stranim firmama, jer se višak cene lakše zamaskira kroz konsultantske usluge i slične “dodatne troškove” – kaže Miro Urošević.