„Svako bolovanje nosi mogućnost otpuštanja“: Zašto radnici u Srbiji retko odsustvuju sa posla?

Prema pomenutim izmenama, o tome da li će bolovanje biti produženo nakon 30 dana, odlučivaće lekarska komisija, a prema rečima naših sagovornika, za donošenje ovakve odluke nije bilo realnog osnova, jer, kako kažu, retko koji radnik bude odsutan preko mesec dana.

Kako za Danas objašnjava Nebojša Atanacković, počasni predsednik Unije poslodavaca, umanjena zarada koju sa sobom povlače dani odsustva, glavni je razlog da zaposleni provedu što manje vremena na bolovanju.

„Na broj dana na bolovanju uticalo je smanjivanje zarada za vreme bolovanja. Ljudi izbegavaju da otvore bolovanje, kako ne bi primili značajno nižu platu. Osim toga, promenili su se odnosi između poslodavaca i zaposlenih. Sada je to mnogo više uređeno, i način otkazivanja radnog odnosa je pojednostavljen. Sa druge strane, poslodavcu se ne isplati da ima zaposlenog koji će često ići na bolovanje, posebno kada ona nisu dovoljno opravdana“, predočava naš sagovornik.

Ipak, kako dodaje, iskustva njega kao poslodavca, pokazuju da postoje radnici koji se, i kada odu kod lekara i dobiju 15 dana bolovanja, ukoliko se radi o, recimo prehladi, vrate na posao čim se osećaju bolje, pre isteka celog bolovanja.

Sa njim je saglasna i Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata, koja ističe da, osim na plati, zaposleni odsustvom gube i na bonusima.

„Ljudi koji se osećaju loše, često ne koriste bolovanje već idu na posao. Razlog tome je jednostavan – kada odu na bolovanje, 35 odsto se smanjuje plata. Sa druge strane, mnogi poslodavci daju stimulacije zaposlenima koji tokom meseca nemaju ni dana odsustva, odnosno bolovanja. Te „nagrade“ idu od 5.000 do 15.000 dinara. Srpskom radniku plate su male, ako mu se još odbije 35 odsto, pa izgubi i stimulaciju, onda kući ne nosi ništa. Takođe, građani Srbije vrlo retko idu na bolovanje duže od 30 dana, te sve promene zakona – u praksi nisu bile potrebne. One će samo zakomplikovati rad, jer smo zemlja kojoj fali lekara, te će biti veći pritisci na lekarsku komisiju“, sugeriše Savić

Sa druge strane, da se radnici iz straha od dobijanja otkaza ustručavaju da otvore bolovanje i kada im je zaista loše, potvrđuje i prim. dr. Tatjana Radosavljević, uz napomenu da ima slučajeva kada zaposleni dobija otvorene pretnje od poslodavca.

„Sa dolaskom firmi kao što je, recimo Jura, gde radnici nose pelene, svako bolovanje nosi mogućnost otpuštanja. Stoga, postalo je normalno da ljudi bolesni idu na posao, za male novce, da ne bi ostali bez istog. Odnos većine poslodavaca nije kapitalistički, već feudalistički, a radnike nema ko da zaštiti. Takođe, neretko se dešava da se ljudi vrate na posao pre nego istekne period koji im lekar preporuči da odmaraju. Imam pacijente koji kažu da su ih zvali, i kazali da, ako se ne pojave u firmi „tad i tad“, ostaju bez posla“, napominje Radosavljević.

Stoga, dodaje doktorka, tvrdnja da ljudi neosnovano idu na bolovanje – nije tačna. Prema njenim rečima, ona je mogla da pije vodu pre početka tranzicije, odnosno, u vreme socijalizma, kada su, kako kaže, ljudi zaista otvarali bolovanje, jer je sve bilo besplatno i nije bilo kontrole.

Da su primanja glavni razlog niskog odsustva sa posla, mišljenja je i Đurica Stankov, predsednik Saveza udruženja pacijenata Srbije. Naime, on sugeriše da ljudi u Srbiji nemaju osnovnih sredstava za život, te ne koriste ni zakonom predviđeno vreme za odmor, kamo li bolovanje.

„Zaposleni gledaju da zarade svaki dinar. Takođe, treba imati u vidu da poslodavci radnicima retko plaćaju prekovremeni rad, da koriste radnike na probnom radu i svakih tri meseca ih menjaju. Na kraju dana, u celoj priči najviše strada običan građanin koji krpi kraj s krajem od početka do kraja meseca. Stoga, sve tvrdnje iznete u javnost da se bolovanje kod nas zloupotrebljava su neistina, za šta sada vidimo i statističke dokaze“, zaključuje Stankov.

Podsećanja radi, prema pisanju Bi-Bi-Sija, Srbija je na petom mestu evropskih zemalja gde se najmanje izostaje sa posla, iza Rumunije, Bugarske, Grčke i Poljske.

Takođe, i pre donošenja novog pravnog akta o produženju bolovanja, prema Zakonu o radu, poslodavac je mogao proveriti da li je odsustvo zaposlenog opravdano. Naime, ako posumnja u razloge izostajanja sa posla, može radnika prijaviti Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje.