Bor: Da radnici budu akcionari

– Privatizacija je imala pogrešnu koncepciju na koju smo mi u sindikatu ukazivali, ali bez efekta. Bojim se i da od reindustrijalizicije nema ništa, jer subvencije idu na pogrešne adrese. One bi trebalo da budu prevashodno usmerene na domaća preduzeća. Moguće rešenje jeste da ovo malo preostalih firmi bude ponuđeno radnicima, a da radnici uz pomoć povoljnih kredita postanu vlasnici, pokrenu proizvodnju i time postanu najbolji čuvari svog vlasništva – smatra Trujkić.

Prema njegovim rečima, oživljavanje industrije, ako se žele efekti, treba da se sprovodi sa pravim ljudima, a ne sa onima koji su dosad uglavnom na nezakonit način došli do para.

– Potrebno je da svi uslovi za dobijanje kredita budu stroži, korišćenje sredstava da bude uz strožu i redovniju kontrolu, jer smo nemalo puta bili svedoci da se preduzeća kupuju radi imovine, a ne zbog proizvodnje – navodi Trujkić i dodaje da su tajkuni prerasli državu, pa kontrolišu život u našoj zemlji, čemu treba stati na put.

RTB Bor imao je svoja preduzeća ne samo u borskoj opštini, pa je tako deo industrijskih kapaciteta bio lociran kod Donjeg Milanovca u opštini Majdanpek i na neki način direktno je bio „povezan“ sa bakrom.

Tri fabrike, dve iz sastava RTB Bor i jedna iz domena drvne industrije, zapošljavale su u to doba preko 1.200 ljudi. Devedesetih godina prošlog veka ovi kapaciteti su naglo kolabirali. Nešto od toga se malo obnovilo, ali ni približno kapacitetima s kraja 80-ih godina, što se uvek postavlja kao cilj koji ponovo treba dostići da bi proizvodnja imala smisla, podseća nas elektroinženjer Radomir Zeković, direktor proizvodnje donjomilanovačko FEP-a, naglašavajući da je iz ovog perioda ostalo argumenata koji će poslužiti kao osnov za novo rađanje industrijske proizvodnje:

– Tu mislim na postojanje industrijske kulture stanovništva, koja se izgradila proteklih 30 godina i koja je preneta na novu generaciju, kao i na mogućnost nabavke repromaterijala po nižim cenama, zbog nižih cena koštanja transporta i zbog blizine dobavljača. To ostavlja mogućnost planiranja proizvodnje za kraće vremenske intervale, što će biti osnova za funkcionisanje fabrika sa minimalnim zalihama repromaterijala i gotovih proizvoda. Pošto je opština Majdanpek po poslednjem popisu druga po procentu odliva stanovništva u Srbiji, verujem da će se država posebno zainteresovati za ovaj problem. U tom smislu realno je očekivati da će se država odreći dela svojih prihoda u cilju olakšanja poslovanja, a samim tim će proizvodnja biti sa manjom cenom koštanja i konkurentnija – smatra direktor proizvodnje FEP-a.

U opštini Kladovo zaposleno je između 4.000 i 4.500 ljudi, a tek trećina njih, ne računajući oko 600 zaposlenih u HE „Đerdap 1“, radi u privredi, podaci su koje imaju u povereništvu Samostalnog sindikata ove podunavske opštine.

Nekadašnji industrijski kapaciteti znatno su smanjeni, pa, na primer, u brodogradilištu, koje je pre privatizacije zapošljavalo 700 radnika, sada plovila za inostrane kupce proizvodi tek oko 200 brodograditelja. I pored toga, primer brodogradilišta u Kladovu mnogi smatraju pozitivnim, jer u ovoj firmi ima posla, plate su redovne i primetno su više u poređenju sa drugima u opštini.

– Problem koji postoji jeste da radnika metalske struke, kao što su zavarivači i monteri, nema na evidenciji nezaposlenih u Kladovu, pa nam kao ispomoć dolaze radnici iz Rumunije. I ovo je primer kako naš sistem ne prati potrebe industrije, a pokušaj da se u ovdašnjem školskom centru školuju radnici metalske struke nije uspeo zbog nedovoljnog interesovanja. I „Almag“, koji je iz nekadašnjeg „Metalca“ sa samo osam radnika prerastao u firmu koja je radila za nemačke i austrijske partnere, čiji je vlasnik investirao u mašine, alate, hale, zaštitu na radu i poštovao radnike i državu plaćajući sve obaveze, takođe je pozitivan primer privatizacije, smatra Branko Majkanović, diplomirani inženjer koji je 20 godina radio u brodogradilištu u Kladovu.

Međutim, brojniji su negativni primeri. A resursi postoje. Potrebna su samo sredstva da se oni stave u funkciju. Država treba i ovde da ulaže i subvencioniše otvaranje novih pogona i radnih mesta.

Prazna politika umesto razvoja

– Mi se na lokalu bavimo politikom, prekompovanjem vlasti, umesto da dovedemo partnere iz EU. Evropa nam je tu, preko puta. U rumunskom Turn Severinu tekstilna industrija, koja jako dobro radi, zapošljava oko četiri hiljade radnika, a naša bivša fabrika trikotaže „Napredak“, uz potencijalne rumunske partnere, mogla bi da uposli žensku radnu snagu. I to je samo jedna od mogućnosti za oživljavanje privrede u opštini. Da ne pominjemo ribnjak, koji je svojevremeno bio jedan od najmodernijih u Evropi, i veliki broj naših ljudi koji su decenijama na privremenom radu u inostranstvu i koji mogu biti potencijalni investitori u privredu – kaže inženjer Branko Majkanović.