Glavni razlog socijalnog nezadovoljstva u evropskim državama i dalje su mere štednje koje su na snazi, pod dirigentskom palicom nacionalnih vlada ili međunarodnih organizacija, od početka izbijanja ekonomske krize. Iako je april bio nešto mirniji od prethodnih meseci, kada je reč o sindikalnim aktivnostima, od zahteva za odustajanjem od politike u kojoj krizu trpe svi, a najviše najsiromašniji ne odustaje se. Kao što od ovakvih rešenja ne odustaju vlade, MMF i Evropska unija insistirajući da drugačijeg puta nema.
Tradicionalna proslava godišnjice Revolucije karanfila u kojoj je 1974. izveden puč posle kojeg je Portugal krenuo putem demokratije ove godine se u Lisabonu pretvorila u masovan protest zbog primene rigoroznih mera štednje koju su državi „prepisali“ Evropska unija i Međunarodni monetarni fond.
Oko 80.000 demonstranata predvođenih sindikatima i vođama jedinog demokratskog puča na svetu podiglo je u ponedeljak 25. aprila svoj glas protiv odluke vlade da prihvati „spasilački“ paket mera koji su Portugalu ponudili Evropska komisija, Evropska centralna banka i MMF, a koji će najteže pogoditi najsiromašnije delove društva. „Nećemo MMF“, „Borba se nastavlja“ i „25. april zauvek, fašizam nikad više“, orilo se na lisabonskoj Aveniji slobode.
Statistika kaže da je u Portugalu najveća socijalna nejednakost kada je reč o državama EU, navodi novinska agencija IPS. Reke novca koje su se u zemlju ulile nakon učlanjenja u EEZ 1986. završile su u džepovima bogatih. Menadžeri javnih preduzeća u Portugalu su najbolje plaćeni u čitavoj Evropi, dok je minimalna zarada najmanja, ukazuju sindikalci. Često se čuje i da su ekonomski rast zabeležen u poslednje dve godine platili siromašni i da će njima, zahvaljujući najavljenoj štednji, biti još teže. Predviđeni su masovna privatizacija, „labavljenje“ tržišta rada što će omogućiti otpuštanja i rad učiniti jeftinijim, veliko smanjivanje javne potrošnje, zamrzavanje plata i penzija i povećanje poreza.
Protiv rigorozne štednje protestovalo se i dve nedelje ranije u Mađarskoj, trenutno predsedavajućoj Evropskoj uniji. Dok je 27 ministara finansija razgovaralo na sastanku u Budimpešti, pripadnici evropskih i nacionalnih sindikata, kojih je bilo iz 22 države članice, blokirali su Trg heroja i zaglušujućom bukom izrazili svoj protest protiv politike koja bi mogla da dovede do otpuštanja stotina hiljada radnika širom kontinenta.
– Hoćemo posao, rast i da nam niko ne dira u socijalna prava. Nećemo da plaćamo greške bankara – poručio je masi od oko 45.000 sindikalaca Džon Monks, lider Evropske konfederacije sindikata (ETUC).
Sindikalci su nosili transparente „Ne štednji“, zahtevali „socijalnu Evropu, fer plate i posao“, psovali bankare i evropske političare. Posebno su bili kivni na Nikolu Sarkozija i Angelu Merkel koji su na jednom transparentu prikazani kako bičuju radnike. Sindikati ukazuju na to da će harmonizacija ekonomskih politika za koju se zalaže EU dovesti do smanjivanja plata zarad uvećanja konkurentnosti. Ili, kako je rekao Monks, političari ne odstupaju od pogrešne ortodoksije da svi moraju da se žrtvuju kako bi bio dostignut „neki“ rast.
Monks je pozvao evropske ministre finansija da umanje pritisak na Irsku i Grčku kojima treba „pružena ruka, a ne šamar“. Paketi pomoći Evropske unije određeni za Grčku i Irsku, prema njegovom mišljenju, ne funkcionišu, pa se uspehu ne treba nadati ni u Portugalu. „Uslovi su suviše strogi, suviše štedljivi i deflatorni“, rekao je lider Evropske konfederacije sindikata.
Uporedo sa sveevropskim demonstracijama, u Budimpešti su protestovali i mađarski sindikalci, takođe zbog štednje koju je uvela desničarska vlada Viktora Orbana, ali i zbog odsustva socijalnog dijaloga.
– Vlada se uopšte ne konsultuje sa sindikatima. Socijalni dijalog u Mađarskoj više ne postoji, rekao je AFP-u Ištvan Gasko, lider sindikata Liga.
Grčki sindikati privatnog i javnog sektora zakazali su za 11. maj sveopšti štrajk u Atini zbog mera štednje koje je promovisao premijer Jorgos Papandreu. Nezaposlenost u Grčkoj u januaru je dostigla rekordnih 15,1 odsto, dok je u Atini u istom mesecu uvećana za 14,6 odsto u odnosu na januar 2010.
– Grad je zahvatila veoma velika kriza – kazao je Kaminis naglašavajući da su svi izvori prihoda „popustili“. Poslovi, prema njegovim rečima, trpe zbog stalnih demonstracija, a građani od buke i sukoba na ulicama spokojstvo traže u predgrađima Atine. Uprkos krizi, Kaminis namerava da umanji finansijsku zavisnost glavnog grada od države. Trenutno petinu atinskog budžeta čine sredstva dobijena od centralne vlasti. Osim obustave rada 11. maja grčki sindikati najavili su i celodnevni štrajk koji će organizovati na Praznik rada.
Portugal kao kolonija
Mere EU i MMF-a i zajam od 80 milijardi evra učiniće Portugal kolonijom, rekao je demonstrantima Manuel Karvaljo da Silva, lider CGTP-a, vodećeg nacionalnog sindikata. Pukovnik Lorenso, jedan od vođa puča iz 1974, rekao je da parlamentarni izbori zakazani za 5. jun neće promeniti ekonomsku situaciju budući da dve glavne partije, socijalistička i socijaldemokratska, imaju istu politiku, te da narodni poslanici ne predstavljaju pravu volju naroda.
Na ulicama Atine oko 500 protesta
Zbog najavljenih protesta u Atini najviše brine gradonačelnik Jorgos Kaminis. Tokom prošle godine na ulicama Atine održano je gotovo pet stotina demonstracija zbog čega je prihod hotela u Atini bio umanjen za 62 miliona evra u odnosu na prethodnu godinu, a posete Akropolju smanjene su za 16 odsto. Kaminis, koji pokušava da „umiri“ Atinu, svoj prvi uspeh u tom kontekstu zabeležio je sredinom aprila kada su radnici koji su zahtevali da dobiju stalno zaposlenje prekinuli „okupaciju“ gradske većnice koja je trajala 25 dana.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
