Od kada je Vlada krajem februara usvojila Strategiju o ekonomskim migracijama za period od 2021. do 2027. do danas se o ovoj temi nije mnogo razgovaralo, a akcioni plan koji je bio sledeći na spisku aktivnosti još nije napravljen.
„Ništa se nije dešavalo, napravljen je tim za akcioni plan, bio je sastanak polovinom juna, ali ništa nije dogovoreno niti je posle bilo sastanaka na tu temu“, kaže za Danas Ružica Grabovac iz Sekcije mladih Samostalnog sindikata, koja je bila i jedan od članova tima za praćenje ekonomskih migracija koji je bivši ministar rada Zoran Đorđević formirao u januaru prošle godine.
Osnovna ideja je bila napraviti strategiju kojom bi se, pre svih mladi i obrazovani zadržali u Srbiji. Da nikakvih dešavanja od usvajanja Strategije nije bilo za Danas potvrđuju i u UGS Nezavisnost.
„Nikakvih novih aktivnosti nije bilo, ne znamo šta će biti sa dolaskom nove ministarke, videćemo“, kaže Tomislav Živanović, iz UGS Nezavisnost.
Bivši ministar Đorđević je govoreći po usvajanju Strategije rekao kako je njen cilj da zaustavi negativnu ekonomsku migraciju, da mladi ostanu da žive u Srbiji, da se vrate oni koji su otišli iz zemlje, ali i da se u Srbiju privuku stranci koji bi ovde živeli i radili.
Strategija je predvidela dosta opštih i posebnih ciljeva među kojima se izdvaja nekoliko konkretnih stvari – povećanje stranih i domaćih investicija za dva do tri odsto, kao i rast izdvajanja za istraživanje i nauku sa sadašnjih 0,87 odsto na dva odsto u narednih sedam godina.
Osim toga, navode se i druge stvari kojima država planira da se bori protiv odlaska ljudi iz zemlje, poput proširenja nadležnosti saveta za migracije na lokalnom nivou, povećanja budžeta za prosvetu i kulturu, ali i uspostavljanje bolje komunikacije i saradnje sa dijasporom.
Prema podacima OECD-a prosečni godišnji broj emigranata iz Srbije samo u države članice ove organizacije od 2007. do 2015. je više nego udvostručen, sa 27.000 na 60.000.
To znači da je za 11 godina iz Srbije samo u ove zemlje otišlo gotovo pola miliona ljudi.
Prosečna starost onih koji su otišli iz Srbije je 30 godina, a iseljeni su u najvećem procentu iz „kontigenta radne snage“.
U Srbiju su se, s druge strane, vraćali u mnogo manjem broju, za deset godina vratilo se manje od 70.000 njih, a gledano u procentima više od 62 odsto povratnika je iz kategorije radno neaktivnih.
Poslednjih meseci sve planove o zadržavanju radno sposobnih u Srbiji poremetila je dodatno i kriza izazvana pandemijom virusa kovid 19.
Neki su se i bez mera i akcije prinudno vratili, drugi zbog virusa nisu mogli da odu.
Posledice krize koja još traje i kojoj se ne nazire kraj ni devet meseci od početka tek će se osetiti, a predviđanja ekonomista i bez nje nisu bila sjajna po pitanju ekonomskih migracija.
Srbija bi se i sa dobrom stopom, predvideli su ekonomisti iz Fiskalnog saveta u martu ove godine, suočila sa daljim iseljavanjem stanovništva bez naravno efikasnih mera Vlade.
Tako bi našu zemlju, prema analizi Fiskalnog saveta, u narednih pet godina moglo napuštati 1,2 do 1,3 odsto radnog stanovništva godišnje, u odnosu na dotadašnjih jedan odsto. Jačanje institucija uz poboljšanje kvaliteta javnih usluga, pre svega zdravstva i školstva, moglo bi da smanji rast emigracije za 10 do 15 odsto, navode u Savetu, a čak ni hipotetičko povećanje prosečne plate na 900 evra do kraja 2025. ne bi moglo da spreči dalje povećanje emigracija iz Srbije u narednim godinama, već samo blago da ublaži trend njihovog budućeg rasta.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.