Serija tribina „Danas – Magija dijaloga“, koja se svake godine organizuje u saradnji Exit fondacije i lista Danas na „Petrovaradinskoj tvrđavi“, tokom Exit festivala, u petak, druge večeri, stavila je u fokus temu za koju Exit fondacija veruje da je jedna od ključnih tema našeg društva i zemalja Zapadnog Balkana uopšte, a odnosi se na zapošljavanje mladih i u direktnoj je vezi s problemom odlaska mladih iz regiona imajući u vidu da je najčešće glavni razlog odlaska upravo potraga za poslom van granica zemlje.
Moderator, potpredsednik IO „Evropskog pokreta“ u Srbiji, Aleksandar Simurdić podstakao je sagovornike da odgovore koji su potencijalni načini na koje države regiona mogu pristupiti uspešnom rešavanju ovog problema koji je decenijama u porastu.
Naime, prema podacima „Svetskog ekonomskog foruma“, Srbija se nalazi na drugom mestu u svetu po odlivu mozgova, a prva je u regionu, i procene govore da je odliv mozgova dosad koštao Srbiju čak 12 milijardi evra, kao posledica dugogodišnjeg gubitka intelektualnog i profesionalnog kapitala. Svake godine čak 32 hiljade ljudi napusti Srbiju. Šta je dovelo do ove ekspanzije napuštanja zemlje kao opcije kojoj većina mladih danas pribegava i kako uključiti sve interesne grupe u rasvetljavanje i rešavanje ovog problema, od države preko roditelja do samih mladih ljudi, bile su samo neke od tačaka razgovora panelista.
Nestajanje Zapadnog Balkana
„U protekle bezmalo dve decenije provlači se nit da oslonac jeste na nadolazeće generacije i njihove vrednosne stavove u kontekstu da je to najcelishodniji put za rešavanje brojnih problema sa kojima se suočavaju Srbija i region. Uvek je na tu opasku isto pitanje – koji mladi i koje nadolazeće generacije? Da li oni koji su otišli ili oni koji se spremaju da to učine? Zabluda je da će članstvo Srbije u EU rešiti sve njene probleme, ali EU, bez obzira na probleme sa kojima se suočava, može ponuditi jedan okvir, instrument, za rešavanje tih problema, a sve u kontekstu jedne uređenosti kojoj se teži. Ipak, taj put ka EU, sa svim svojim usponima i padovima, traje već dve decenije. Migracija, nažalost, jeste karakteristika našeg regiona, i to od polovine 19. veka, dok su srazmere migracija poslednjih godina bez presedana. Negativna demografska predviđanja neumoljiva su i prema njima postoji tendencija da Zapadni Balkan za 50 do 100 godina neće postojati. S toga se u fokus ovog razgovora stavlja upravo ovaj problem jer ti odgovori jesu bitni sada“, reči su kojima je panel diskusiju otvorio moderator Aleksandar Simurdić, time započinjući razgovor na temu nezaposlenosti mladih u Srbiji. Učesnici tribine bili su osnivač i direktor „Eipixa“ Mirko Topalski, predsednik UO „Exit fondacije“ Ivan Petrović, predstavnica „Regionalne kancelarije za saradnju mladih“ („RYCO“) Marija Bulat, i koordinatorka za međunarodnu saradnju „OPENS 2019“, Valentina Antić.
Na pitanje zašto mladi i perspektivni ljudi odlaze iz Srbije, Marija Bulat rekla je da oni verovatno ne veruju da će u Srbiji u dugoročnom periodu biti bolje, te iz nedostatka nade i vere ostaju u drugim državama gde im je možda i teško, verujući da će u tom nekom drugom sistemu njihovoj deci biti bolje. „Zato mislim da naša država mora da pokaže mnogo odlučujuće i jasnije korake koji nisu kratkoročna rešenja, i koja na duže staze donose promene. Isto tako, država mora i da edukuje svoje građane i da komunicira otvorenije o svojim kratkoročnim i dugoročnim planovima, jer iako postoje određeni procesi, informisanost zajednice o njima nije dovoljno velika. Potreban je jedan multisektorski pristup“, rekla je Bulat i dodala da je cilj „Regionalne kancelarije za saradnju mladih“ da se poveća mobilnost mladih unutar našeg regiona, „jer oni se retko opredeljuju da upoznaju region u kojem živimo i imaju predrasude prema njemu. Mi verujemo da ako uspemo da pokažemo mladima da ovaj region ima perspektive i prilike za obrazovanje i zapošljavanje, oni će odlučiti da u njemu iskoriste sve svoje potencijale“.
Osvrnuvši se na problem formalnog obrazovanja u Srbiji, Valentina Antić istakla je da mladi stiču diplome za zanimanja koja ne postoje, te nakon završetka visokog obrazovanja rade zanimanja za koja se nisu školovali, koja potpadaju pod sezonske poslove, ili zanimanja koja im omogućavaju da putuju. „Sam model titule „Omladinska prestonica kulture“ je jako dobro osmišljen. Sama ideja, odnosno program, nastao je pre jedanaest godina i ima za cilj da jedan grad dobije mogućnost da napravi modele i sisteme gde su mladi ljudi uključeni u svoju zajednicu. Cilj je da oni budu ti koji će da prave programe u društvu, da nose procese, da nose projekte, da se sami zapošljavaju, i to je odlična stvar. Mi to kroz „OPENS 2019″ i radimo, i radićemo i dalje. Postoji veliki broj mladih uspešnih preduzetnika sa kojima smo u kontaktu i oni treba da budu inspiracija mladima, jer oni žive od svoje ideje, I ne samo to, oni imaju i zaposlene tj. druge ljude prema kojima su odgovorni. Država treba da bude otvorenija i da kroz inicijative mladih i njihove želje da rade ono što vole, kroz te male biznis ideje da otvori svoja vrata, da daje lakše uslove, i da ih motiviše na neki način kako bi oni ostali i probali da realizuju svoje ideje u Srbiji“.
Nedostaje edukacija
Postavlja se pitanje da li u Srbiji može da bude bolje, i da li su dosad donete ikakve promene po pitanju problema migracija mladih, a koje nam pokazuju da nade ipak ima. Prema rečima direktora kompanije „Eipix“ Mirka Topalskog, situacija je definitivno bolja, bar u odnosu na period kada je on počinjao da gradi svoju karijeru. Topalski ipak postavlja drugo pitanje – „Da li je situacija u Srbiji dovoljno bolja?“, i smatra da ipak nije, ali zasigurno tome teži. „Mislim da je za preduzetnike daleko lakše nego što je bilo, sa aspekta „IT industrije“ i dalje postoje određeni problemi o kojima se u više navrata pričalo. Mi, na primer, nemamo „Apple app store“ te korisnici u Srbiji koriste one iz okolnih zemalja. „Google“ u Srbiji nije dozvolio pravljenje „Google trgovinskog naloga“ koji omogućava da firme prodaju svoje proizvode na onlajn prodavnici te kompanije, a to je direktan gubitak poreza za državu. „Microsoft“ ima development centar u Beogradu koji zapošljava dve stotine ljudi i koji se kotira kao jedan od njihovih boljih u svetu. Paradoksalno je da ipak niko iz Srbije ne može da pravi igre za njihov „Xbox“. Mi smo na njihovoj mapi sveta ostali kao nešto što smo bili“, naveo je Topalski dodajući da je zasigurno edukacija ono što trenutno nedostaje. Kao glavni problem ističe da iako ljudi iz naše države znaju da naprave raznovrsne proizvode i ponude, talentovani su i tehnički potkovani, oni ipak nemaju dovoljno edukacije što se tiče samog biznisa. Najveći problem jeste razumevanje globalnog biznisa i izlaska na svetsko tržište. Kao rešenje problema, on smatra da bi za početak trebalo videti ko su ljudi koji su otišli iz Srbije, te napraviti projekte i planove na koji način te iste perspektivne ljude vratiti nazad i ponuditi im mogućnosti i sisteme koji su im nedostajali. Kao primer ovakvog pristupa rešenju problema, navodi da je na jednoj od konferencija u Kanadi kojoj je prisustvovao, svaki učesnik dobio flajer u obliku pasoša u kojem su bili navedeni benefiti života i rada u Kanadi. Topalski zaključuje da razvijenije države uveliko imaju programe za privlačenje inostranih talenata, te da bi i Srbija trebalo da napravi sličan program, za početak onaj koji će zadržavati sopstvene talente i perspektivne mlade ljude.
Komentarišući na koji način organizacije mogu da doprinesu celom tom procesu, Ivan Petrović iz „Exit fondacije“ naveo je da je jedna od njihovih ideja da generalno koriste medijski i svaki drugi uticaj na sve zainteresovane strane, a pre svega na javnost, kako bi svi bili zainteresovani da učestvuju u temi kojom se treba ozbiljno baviti – kako da se podstakne pravljenje planova i strategija za omogućavanje mladim ljudima da ostanu, žive i rade na teritoriji Srbije. „Cela igra u 21. veku je zapravo borba za privlačenje i zadržavanje talanata, I to u celom svetu, jer samo talenti mogu da naprave trendove i proizvode visokih vrednosti, a samim tim i kvalitetnije društvo. Uz domaće proizvode, domaće brendove, domaće inovacije i stručnjake koji to nose, ovde može biti mesta za sve. Problem je što uvek dva odsto ljudi ima inovacije, edukaciju, znanje i ambicije, a 80 odsto ljudi to prati. Kod nas iz zemlje upravo odlazi tih dva odsto, u kompletnom broju. Poenta je kada od njih ne ostane niko, neće biti mesta ni za sve ostale. Neće biti proizvoda, neće biti posla, neće biti brenda. Ključ za ceo sistem je kako da zadržimo te ljude i ja sam uveren da postoje resursi i u državi i u društvu da se za njih napravi prostor – jer ako ima mesta za njih, biće za sve“, obrazložio je Petrović.
On je zaključio da „treba promeniti način razmišljanja. Preduzetnički duh mora da se razvija kroz sve školske i vanškolske sisteme, kroz porodicu i medije. Mladima treba ponuditi programe i edukacije koji bi im pokazali na koje to načine oni mogu u Srbiji da iskoriste svoje potencijale i žive svoje snove“.
Projekti OPENS 2019 za srednjoškolce
Valentina Antić najavila je jedan od programa za mlade koji počinje upravo ovog septembra. U pitanju je participativni budžet, a u projektu će biti obuhvaćene sve novosadske srednje škole. „U septembru pozivamo sve učenike na radionice gde ćemo im predstaviti projekat, i objasniti model preko kojeg će moći da predstave i realizuju svoje ideje i ono što smatraju da je za njihovu školu važno – novo školsko dvorište, parking za skejt bordove, i bilo šta drugo što oni smatraju da je za njih, njihovu zajednicu i njihovu školu bitno. Srednjoškolci će moći da predlože one ideje koje smatraju da su važne za njih. Nakon edukacija, radionica i pisanja projekata, oni će svoje ideje promovisati svojim vršnjacima, a zatim će se održati i glasanje gde će svaki učenik odabrati onu ideju koju smatra važnom. Nakon toga, mi ćemo te ideje i finansijski podržati, kako bi se one u potpunosti realizovale“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
