Borimo se, sve ovo je moguće promeniti: Prvomajski proglas radnicama i radnicima Kragujevca „Nove Svetlosti”

– Kragujevčanke i Kragujevčani, svi vi koji živite od svog rada, iza nas je jedna, na oko mirna godina, dok se problemi u društvu i našim životima produbljuju. Niske zarade su deo života većine radnika. Namerno i sračunato nametanje minimalne zarade na niskom nivou kako bi se, kako govore, očuvala ekonomija zemlje i privukli strani investitori, donelo nam je siromaštvo, kojeg se mnogi stide, a da za to nisu krivi, podsećaju iz UG „Nova Svetlost”.

Po njihovom mišljenju prosečna zarada Kragujevčanki i Kragujevčana (91.049 din), i ako je četvrti grad po veličini u Srbiji, niže su od prosečnih zarada u Srbiji (94.125 din) i znatno niže u odnosu na zarade u glavnom gradu (118.351din) .

– Nema za one koji stvaraju novu vrednost. Za prosečnu zaradu nije moguće napuniti prosečnu potrošacku korpu (102.044 din). Polovina radnika u Srbiji, na ime zarade prima do 72.956 dinara (medijalna zarada), što svedoči o težini života ovih radnika, navode oni.

Socijalni dijalog na nivou države je bez rezultata, dok u Kragujevcu i ne postoji. O tome najbolje svedoči podatak, da u protekloj godini nije održana ni jedna sednica Socijano ekonomskog saveta grada. Nema ni pokušaja socijalnog dijaloga.

– Nastavlja se sa nezakonitom i nemoralnom praksom nekih poslodavaca, da u cilju ličnog bogaćenja isplaćuju minimalne zarade ili koji dinar više od toga. Praksa isplate minimalne zarade „na račun”, dok se ostatak zarade isplaćuje „na ruke”, što je poznato nama, ali i državnim organima, za posledicu ima potkradanje države i niske doprinose za penzijsko osiguranje, ističe u svom obraćanju javnosti i medijima Jugoslav Ristić, predsednik UG „Nova Svetlost”, po kome „to stanje garantuje siromaštvo u starosti ovih radnika”.

U ovom Udruženju građana očekuju novi početak automobilske industrije, koja je bila zaustavljena nakon 69 godina neprekidne proizvodnje.

– Obeshrabruje činjenica da se novi radnici u automobilskoj industriji zapošljavaju preko agencija za iznajmljivanje radnika. Zapošljavanju preko agencija pribegla su i gradska komunalna preduzeća, dovodeći svoje sugrađane u položaj prekarnih radnika.
Zaposleni u javnom sektoru, posebno sa srednjom stručnom spremom i nižom, ne mogu da žive od svojih zarada. Ponovo, na društvenoj sceni, imamo one, koji rade i od svog rada ne mogu da žive, opominju iz UGNS u svom prvomajskom saopštenju.

Mnogi od nas, po njihovim rečima, navikli su se na siromaštvo, prihvatajući dominantnu mantru da je to nepromenljivo stanje i sudbina života radnika.

Sve ovo moguće je promeniti, po njima.

– Istorija radničih pokreta, u svetu a i kod nas, uči nas da je jedino udruživanjem moguće menjati postojeće stanje. Dok danas mnogi marginalizuju radničko udruživanje, podsećamo na neke od istorijskih rezultata radničkog udruživanja: osmočasovno radno vreme, plaćeno bolovanje i godisnji odmor, porodiljsko odsustvo, petodnevnu radnu nedelju, sprečen rad dece, radno zakonodavstvo i drugo, navode iz „Nove Svetlosti” uz napmenu da „sve ovo nije dobijeno voljom poslodavaca”.

Verujemo da je i danas moguće napraviti promene na bolje, samo je potrebno da nas bude mnogo više, da budemo aktivni i da se borimo. Borimo se, moguce je, zaključje u apelu sugrađanima Jugoslav Ristić, predsednik UG „Nova Svetlost”.

Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.

Još vesti iz ovog grada

Ništa još nije gotovo, naša borba se nastavlja: Ekološki aktivisti o odbijanju vlasti da usvoji zakon o zabrani iskopavanja litijuma

Svet moramo zaštiti od „gluvih pored ušiju” i „slepih kod očiju”: Kazahstanska predstava „Atau-kere” na Joakimfestu

„Oružari – sindikalna borba”: Knjiga Zorana Radovanovića dugogodišnjeg novinara lista Danas

Pozorište je tu da nas ujedini u empatiji: Predstava BDP „Gidionov čvor” na drugoj večeri Joakimfesta