Borović: Srbija je dužna više od 60 milijardi evra

Borović je agenciji Beta kazao da ugovoreni krediti iznose još najmanje 25 milijardi obaveza države.

„Zvanični javni dug Srbije za koji se objavlju podaci, a koji je u julu iznosio 38,2 milijarde evra, su samo povučena sredstva koja prođu trezor, a ne i ukupne obaveze države. Ugovoreni, a nepovučeni krediti se ne računaju kod odnosa javnog duga prema bruto domaćem proizvodu (BDP). Ugovoreni krediti za ‘rafale’, metro, EXPO… prema javno objavljenim izjavama zvaničnika ove države, iznose bar još 25 milijardi evra novih obaveza“, rekao je on.

Na pitanje da li se može govoriti o visokoj i opasnoj zaduženosti države, Borović je kazao da će za otplatu glavnica država morati da vrati samo u 2024. godini 976.449.116.000 dinara ili 8,4 milijarde evra.

„To čini 45 odsto ukupnih prihoda Srbije. Ako tome dodamo 1,6 milijardi evra u 2025, samo za kamate, onda nema nikakve dileme da stanje nije ružičasto kako se predstavlja. Naprotiv“, istakao je ekonomista.

Prema njegovim rečima, stanje javnog duga neće biti ništa bolje ako vlast „boji“ podatke ružičastim bojama, niti gore ako ga kritičari režima neumereno „ocrnjuju“.

„Ono je takvo, kakvo je. Međutim, samozavaravanje i ignorisanje činjenica onih koji donose odluke, može Srbiju skupo da košta u periodu ispred nas. Zato je važno napomenuti nekoliko stvari kod ocene stanje našeg javnog duga. Javni dug se uglavnom može vraćati iz viškova koje država napravi, prodajom državne imovine koja je preostala ili novim zaduživanjem dok može. Od viškova se odavno ne vraćaju, jer imamo samo konstantne deficite – od budžetskog do spoljnitrgovinskog. Prodaja imovine koja polako nestaje je samo značila da, što smo više (ras)prodavali dug je bivao sve veći. Sve se svodi na novo zaduživanje. Od reprograma starog duga i novih, dodatnih zaduživanja“, objasnio je on.

Komentarišući kriterijume iz Mastrihta gde je prag zaduženosti javnog duga u odnosu na BDP – 60 odsto, a da Srbija prema zvaničnim podacima ima zaduženost ispod toga, Borović je rekao da su bar dve stvari sporne u toj argumentaciji.

„Kriterijum iz Mastrihta utvrđen je za zemlje Evropske unije (EU) koje zarađuju, posluju i zadužuju se u svojoj konvertibilnoj valuti ili evru, dok je javni dug Srbije uglavnom u stranoj valuti koji se često koristi i za domaću potrošnju u dinarima. Drugo, naš BDP je deformisan precenjenim kursom dinara. Pored toga što to negativno utiče na kompletnu privredu, posebno izvoznu, tako se veštački povećava BDP, jer se statistički, dinarski BDP prevodi po precenjenom kursu u BDP u evrima i veštački smanjuje njegov udeo u BDP“, kazao je.

Ocenjujući nedavno dobijanje većeg kreditnog rejtinga Srbije od Agencije Standard &Poor’s na nivo BBB minus, Borović je rekao da novi rejting znači, po proceni S&P, sposobnost Srbije da ispunjava finansijske obaveze, odnosno da otplaćuje dugove.

„Ali samo od Agencije Standard & Poor’s, dok kod dve ostale prestižne Agencije („Fitch“ i „Moody’s“) i dalje imamo neiinvesticioni rejtig, odnosno rejting koji je na špekulativnom nivou. Podsetio bih, da je upravo Agencija Standard & Poor’s, sredinom 2008. godine dala Islandu maksimalan kreditni rejtin AAA, da bi neki mesec posle toga bankrotirao. Javni dug se vraća iz suficita koji do sada nismo pravili i to je jedini zdrav način. Inače se podrazumeva, da ćemo dugove vraćati imovinom (kolateralima) koju smo dali ili iz novih zaduživanjima. Dok još Srbija ima neki umovinu“, zaključio je Borović.