2022: Ako ne bude gore, biće dobro

Vlast je javnost hrabrila poznatim pričama o „ekonomskom tigru“ na Balkanu, ali ni „tigar“ nije uspeo da izbegne neminovnosti koje su izašle na videlo kada ponuda nije uspela da isprati naglo naraslu tražnju u svakom segmentu – došlo je do poskupljenja energenata, ali i hrane, osnovnih životnih namirnica.

Inflacija je skočila kako u svetu tako i kod nas i u tom tonu završena 2021. nije mogla da napravi sjajnu podlogu za očekivanja od naredne godine.

Dok predstavnike radnika brinu poskupljenja i opadanje kupovne moći, privrednici veruju da će se situacija sa inflacijom malo smiriti, pojedini su blago optimistični, neki ne i baš, te nam poručuju da „treba da budemo zadovoljni ako ne bude lošija od prethodne“.

Dragoljub Vukadinović, Metalac grupa

Što se tiče nas, Metalac grupa je uspešno završila 2021. i ulazimo sa ambicijama da nam sledeća, 2022. bude još bolja.

Nadam se da će se polako smirivati sve, pre svega, što se tiče pandemije, ali, s druge strane, verujem da će doći i do nekog smirivanja, doduše na višem nivou, i svih ovih poskupljenja koja smo imali, i metala i nemetala i energije i životnih namirnica.

Primiriće se cene, ali će ostati na nekom višem nivou, i mislim da to i kod nas i u svetu neće moći da isprate plate i penzije.

Globalno narod će malo osiromašiti i pašće i kupovna moć kako kod nas tako i u svetu.

Ljubomir Madžar, ekonomista

Biće „staro vino u novim bocama“. Biće otprilike onako kako je bilo i ove godine, treba da budemo zadovoljni ako ne bude lošije, ali pošto su izbori, vlast će narod častiti makar i po cenu mnogo većih gubitaka u budućnosti.

Status quo ante, kako su govorili Latini.

Na vaše pitanje mogu i da odgovorim i jednom pričom – za vreme Staljina u Rusiji sastanu se dva prijatelja i pita prvi: ima li šta novo? A ovaj mu odgovara: Hvala Bogu, nema. E pa tako i kod nas, ništa novo.

Zoran Mihajlović, Savez samostalnih sindikata Srbije

Ne očekujemo da će 2022. biti bolja u odnosu na prošlu godinu, pogotovo što su talas poskupljenja i inflacija tek uzeli maha. Plaši nas cela ta situacija i oko gasa, struje, svih poskupljenja, inflacije koja bi mogla da bude veća nego što je to planirano. Sve će se to odraziti na standard svih zaposlenih, tako da nismo baš optimisti što se tiče naredne godine.

Na pandemiju smo se navikli, ali i za vreme najveće epidemije, zaposleni u Srbiji su radili, nije bilo lufta, niti velikog zaključavanja.

Plaši nas sada inflacija i pogoršanje standarda, jer situacija krajem 2021. nije nam dala razloga za optimizam za sledeću godinu.

Zoran Petrović, Rajfajzen banka

Moje očekivanje, baš kao i analitičara Raiffeisen banke za narednu godinu, jeste rast BDP-a od 4,5 odsto, što je podržano povoljnim finansijskim uslovima, infrastrukturnim investicijama, ličnom potrošnjom i prosečnom poljoprivrednom sezonom. Očekujemo usporavanje rasta inflacije na 3,5 odsto zbog stabilizacije cena energije i nižeg rasta cena hrane kao posledica bolje poljoprivredne sezone.

Rizici, naravno, postoje i pretežno su eksternog karaktera: nastavak rasta cena energije i hrane na globalnim tržištima, kao i potencijalno negativan efekat omikron soja virusa na ekonomiju Evropske unije, pa posledično i na domaću ekonomiju. Kada je u pitanju devizni kurs, ne očekujemo promene, dakle nastavak stabilnosti usled priliva stranih direktnih investicija, doznaka i prosečne kreditne aktivnosti.

Toplica Spasojević, ITM sistem

Svet je ušao u jednu fazu razvoja netipičnu i nikad viđenu do sada, ovo je na kvadrat veće nego 2008. godine. Više sila deluje i teže je dati prognozu. Tržište se oporavlja, biće velika tražnja, velika proizvodnja, ponovo će se pokrenuti neki procesi koji su stali zbog suspendovane tražnje, a delimično zbog toga što su nove tehnologije i novi načina rada doveli do ušteda u kompanijama.

Očekujem privredni rast u svetu i Srbiji i inflaciju, ali ne i hiperinflaciju. Mislili smo da su granice inflacije mnogo niže nego što jesu, jer pored ogromnog štampanja novca, što se ne odražava na potražnju, on se ne plasira u potrošnju nego se ostavlja po računima za svaki slučaj.

Strane investicije, to je dobro odrađeno, 60 odsto svih investicija u JIE došlo je u Srbiju, četiri milijarde i svake godine Srbija uzima od 40 do 60 od svih investicija i to je odlična stvar, ali nije dovoljno.

Nedostaju nam investicije u energetici, u hidroelektrane, termoelektrane, vetroparkove i nedostaju nam privatne domaće investicije. Kada se sve to sklopi onda ćemo imati prirodan rast, koji neće zavisiti od stranih investitora.