Branko Milanović: Sankcije Zapada teško bi pogodile Srbiju

Milanović je u autorskom tekstu ocenio da je ultimatum koji je je EU nedavno uručila Srbiji i Kosovu, a čiji sadržaj nije poznat, rezultat 20 godina frustracije u odnosima Unije sa Beogradom i Prištinom, ali i neispunjenih očekivanja.

„EU sve manje i manje može da ponudi Srbiji i drugim nečlanicama naprosto zato što članstvo više ne može da ponudi sa kredibilitetom, a sve su druge pogodnosti isuviše male. Tako EU može da ponudi samo štap. Ne i šargarepu. A u Srbiji je podrška članstvu u EU konstantno ispod 50 odsto“, naveo je Milanović, koji je profesor na njujorškom gradskom univerzitetu i poseduje srpsko i američko državljanstvo.

Iako je tekst ultimatuma nepoznat, ne treba, prema njegovim rečima, mnogo mašte da se zamisli šta bi značilo odbijanje, a to seže od suspenzije pregovora sa EU, preko ukidanja pomoći iz evropskih fondova, uvođenja viznog režima, obeshrabrivanja investitora iz EU, dodatnih finansijskih sankcija, uključujući i mogućnost dobijanja kredita od međunarodnih finansijskih institucija pa sve do pravog embarga i zaplene imovine u inostranstvu.

Taj teret bi snosilo 99 odsto stanovništva za koje prihvatanje zahteva EU ne bi imalo nikakve ekonomske posledice, a možda bi svega jedan odsto etničkih Srba, i to oni koji žive na Kosovu, mogao zbog neekonomskih zahteva sadržanih u predlogu EU da izgubi izvesna prava, ukazuje Milanović.

„Potrebno je biti svestan jedne činjenice: Odbijanje za 99 odsto znači gubitak mogućnosti, možda i iluzorne, da nekako zaštite onih jedan odsto“, navodi se u tekstu.

Kada je reč o unutrašnjim posledicama odbijanja, to bi samo stimulisalo rast nacionalizma i ne bi samo nacionalisti govorili ‘eto znali smo da nas Evropa ne želi i da nas mrzi’, nastale bi brojne sulude teorije, a Rusija bi podržavala to ludilo ne zato što joj je stalo, već zato da stvori što više problema bilo gde u svetu kako bi sprečila Zapad da se bavi Ukrajinom, navodi Milanović.

Milanović upozorava da bi pad BDP, u zavnosti od težine sankcija, mogao da bude između 5 odsto i 10 odsto BDP već u prvoj godini.

To bi, prema njegovoj oceni, u uslovima eksplozije nacionalizma, i iako su trenutno u Srbiji čak i proevropske partije koje je EU toliko puta izneverila, za odbacivanje ultimatuma, za par godina moglo da dovede do ozbiljne podele u društvu pa čak i do građanskog rata.

„Pošto bi Zapad imao samo jako malo prijateljski nastrojenih aktera u Srbiji sa kojima bi mogao da pregovara, a kako je Srbija okružena članicama NATO, ne mže se isključiti čak ni formalna okupacija zemlje“, piše Milanović, podsećajuči da su jedinice NATO u svim zemljama kojima je Srbija okružena.

U ekonomiji, početni efekti eventualnih sankcija bile bi, prema njegovoj oceni, izuzetno negativni, iako Srbija za razliku od Rusije ima određene prednosti, na primer ne zavisi od Zapada kao Rusija pre početka rata u Ukrajini i ne mora da prednjači u vojnoj tehnologiji. ;

„Međutim, s obzirom da Srbija dve trećine trgovinske razmene ima sa Zapadom, trgovina bi, u zavisnosti od oštrine sankcija, bila značajno smanjena, što bi izazvalo pad izvoza i BDP-a. Strane investicije, koje su uglavnom iz EU, bi presušile. Nezaposlenost bi porasla, a realne zarade bi se smanjile. Mladi ljudi bi sve više napuštali zemlju“, navodi Milanović u autorskom tekstu.

Prema njegovoj oceni, možda i najpodmukliji efekat sankcija bio bi taj što bi stimulisale alternativne, ilegalne puteve nabavke zabranjene robe, kao što je to već i bio slučaj u vreme sankcija UN 1990-godina.

Nastale bi, upozorava Milanović, kriminalne bande koje bi kontrolisale takvu trgovinu, i koje bi postepeno podmitile i ignorisale, pa i zamenile policiju i institucije, i na kraju bi u zemlji zavladala mafija. ; ;“Što duže ova situacija potraje, sve će slabija biti pozicija Srbije da se cenjka. EU će biti nezadovoljna i (privatno) svesna svoje nesposobnosti i nespremnosti da da pozitivan doprinos, ali pošto kontroliše medije i narativ, svu bi krivicu svalila na ‘nekooperativnu Srbiju’ i ‘ruske agente'“, smatra Milanović.

„A posle četiri, pet godina Srbija bi pokazala znake spremnosti da pregovara, ali bi njen položaj bio gori nego sada, što znači da bi mogla da izgubi pet godina i na kraju završi sa još gorim sporazumom“, zaključuje Milanović, naglašavajući da „prihvatiti neki dogovor ne znači da mora da ti se sviđa“ i da treba imati na umu iskustvo koje je Srbija u istoriji tri put imala zbog odbijanja sličnih ultitmatuma.