Braunović za Danas o prisluškivanom dogovoru za streljanu: Sa Brankom Stefanovićem sam sarađivao kao dva državna preduzeća

Na snimku se moglo čuti, kako su preneli brojni mediji koji su prisustvovali suđenju, da su Braunović, direktor Srbijašuma i visokopozicionirani član SPS-a i Stefanović, koji je do penzije bio direktor u Telekomu, sa još dve osobe u maju 2019. godine u restoranu Maksim dogovarali otvaranje streljane na Košutnjaku.

„Parcela pored, tu je smučarski klub. Njima je istekao zakup. Ako se registrujemo kao udruženje… to se uzme za male pare, nikakvo ulaganje. Idemo na istu priču – streljana… Ona na Partizanovom stadionu ne liči ni na šta. Tu ima hektar zemlje, malo jače“, ističe u izjavi za Danas Braunović koji je u tom trenutku bio na merama tajnog nadzora MUP-a zbog sumnji na korupciju predlažući da se nađe nekih „deset ljudi koji bi osnovali udruženje“.

U jednom trenutku, Stefanović je napomenuo da na tom mestu mogu da naprave i bazen na šta je Braunović odgovorio: “ako se gradska građevinska inspekcija ne pojavi, boli nas uvo”.

Drugi poslovni predlog koji se čuo na snimku potekao je od jedne od preostale dve osobe koje su se našle za stolom.

Predlog je glasio da se Srbijašumama predaju “dobra terenska vozila”, a da oni zauzvrat dobiju drvnu građu.

„Nek se jave, da ja zovem saradnike, da napravimo prezentaciju vozila, pa da ih stavimo u plan za sledeću godinu“, navodi Braunović.

Na pitanje da li je neki od poslova koji su pominjani na snimku realizovan, Braunović kaže da nije.

„Ništa, nikada, niti su neki navodi iz navodnog materijala tačni. A klub je trebao da se pravi tako da Srbijašume u njemu imaju većinu, a jedna velika strana firma koja proizvodi oružje i municiju to finansira. Pokojni Branko je bio jedan od direktora Telekoma i mi smo sarađivali kao dva državna preduzeća, a ručak je bio povodom njegovog odlaska u penziju i okončanja poslovne saradnje“, odgovara Danasu pisanim putem Braunović.

On je, zamoljen za komentar, kaže da ovaj materijal nije smeo da bude pušten u javnost.

„Iskreno, ne znam šta bih vam rekao, pratiti nekog fizički, toliko vremena i prisluškivati ga, a onda nakon nedostatka elemenata za krivično gonjenje, suprotno zakonu, materijal koji se u takvim slučajevima obavezno uništava, pustiti u javnost je nešto što ne bi smelo da se dešava. Pogotovo što taj snimak nije imao veze sa predmetom za koji sam sumnjičen. U svakom slučaju, moj advokat će se dalje pozabaviti pokretanjem tužbi protiv odgovornih lica u tom lancu. Takođe bi javnost trebalo da sazna koliko je novca građana Srbije potrošeno uludo, fizičkim praćenjem nekoga čije su prijave odbačene bez osnova, čitave dve godine. I ima li tu i kolika je šteta nastala rasipanjem državnih resursa?“, poručuje on.

Kako je pre nešto više od godinu dana pisao NIN, naredbu za tajni nadzor Braunovića, na zahtev Tužilaštva za organizovani kriminal, sudija za prethodni postupak Specijalnog suda u Beogradu doneo je 29. januara 2019. godine.

U obrazloženju naredbe se navodi da postoje osnovane sumnje da je Braunović favorizovao preduzeće Roboni i da postoji osnovana sumnja da je preduzeće Roboni samo jedno od više desetina preduzeća sa kojima Srbijašume zaključuju ugovore o prodaji drvne građe i da je svako od tih preduzeća u obavezi da Braunoviću daje novac u vidu mita i to iz razloga što Srbijašume prodaju drvnu građu po ceni znatno nižoj od tržišne, odnosno po ceni od pet evra po kubiku, a minimalna tržišna je 35 evra.

Prema pisanju ovog nedeljnika, Braunović je od januara 2019. do januara 2020. godine bio na merama tajnog nadzora, a u policijskom izveštaju od marta 2021. godine je konstatovano da istraga „nije dala očekivane rezultate, niti su primenom istih prikupljeni materijalni dokazi protiv osumnjičenog za krivično gonjenje“.

Prema rečima Nemanje Nenadića, programskog direktora Transparentnosti Srbija, „objavljeni izvodi iz snimljenog razgovora iz maja 2019. u kojem učestvuju Igor Braunović, u tom trenutku kao i sada, osoba koja nezakonito upravlja JP Srbijašume (mandat v.d. direktora mu je istekao 4. decembra 2018), otac bivšeg ministra Stefanovića i još dve osobe, građanima Srbije pružaju neočekivan uvid u modalitete zloupotrebe javnih resursa“.

„Uz nužan oprez, zbog potrebe da se potvrdi autentičnost, objavljeni izvodi ukazuju na potencijalno štetne dogovore i moguću pripremu krivičnih dela. U prvom slučaju bi se moglo zaključiti da nezakoniti v.d. direktor sugeriše sagovorniku da osnuju streljačko udruženje, čiji bi osnivači formalno bili neki drugi građani, i da potom upravo tom sportskom društvu (a ne onome ko ponudi najveću cenu) JP Srbijašume daju u zakup prostor na Košutnjaku, koje bi potom na tom mestu napravilo i bazen bez dozvole“, ocenjuje Nenadić.

U drugom delu razgovora neko od sagovornika je ponudio Srbijašumama „dobra terenska vozila“, „u zamenu za drvnu građu“, na šta je Braunović, kako stoji u izveštaju, predložio da se napravi prezentacija vozila, pa da ona budu stavljena „u plan za sledeću godinu“.

„Ne vidi se o kakvom planu je reč, ali bi najpre moglo biti reči o planu javnih nabavki. Ti planovi bi, po zakonu, trebalo da se prave u skladu sa stvarnim potrebama javnog preduzeća, a ne, kako bi se ovde moglo zaključiti, na osnovu onoga što neki poželjni poslovni partner ima da ponudi. Ipak, ovde je manje jasno kako bi se dogovor realizovao, jer se javna nabavka, bilo da je poštena ili nameštena, ne može ugovarati kao kompenzacija“, smatra Nenadić.

On ističe i da je iz izveštaja sa suđenja ostalo nedorečeno da li je nešto od ovih prisluškivanih razgovora došlo do tužioca za organizovani kriminal i da li je razlog za nepostojanje optužnice to što su dogovori ostali samo na rečima ili nešto drugo.

„Čak i u slučaju da u konkretnom slučaju dogovori nisu doveli do krivičnog dela, informacije iz ovih prisluškivanih razgovora su dobar razlog za proveru poslovanja JP Srbijašume u vezi sa planiranjem nabavki i davanjem u zakup nepokretnosti“, zaključuje Nenadić.