Brčerević (Fiskalni savet): Neselektivno deljenje novca ne bi smelo da se nastavi, trošak kamate u 2024. godini 1,5 milijardi evra

„Na zaduživanje države bitno su uticali neki nestandardni troškovi države koji ne bi trebalo da budu deo redovnog budžeta. Jedan takav trošak bila je pomoć Srbijagasu, više od 500 miliona evra, delom direktno iz budžeta, a delom preko garantovanih kredita, koji takođe povećavaju javni dug“, rekao je Brčerević.

Drugi razlog za zaduživanje države je bila, kako je rekao, vanredna isplata pomoći građanima, koja je ekonomski i socijalno upitna – 20.000 dinara svim penzionerima, 10.000 dinara za decu do 16 godina, a 10.000 dinara za srednjoškolce.

Istakao je da se, zbog tih davanja koja su „eksplodirala“ pred parlamentarne i lokalne izbore 17. decembra, država u 2023. zadužila znatno više nego što je morala.

Brčerević je rekao da je na kamatu na kredite 2023. iz budžeta dato oko 1,3 milijarde evra, a 2024. će se zbog novog duga i rasta kamatnih stopa platiti još više, oko 1,5 milijardu evra.

„To su ogromni, neproduktivni rashodi koji jasno pokazuju da je bilo potrebno da se bude racionalniji i umereniji u zaduživanju zemlje u prethodnih nekoliko godina, naročito prema neselektivnom deljenju novca građanima“, rekao je Brčerević.

Dodao je da analize Fiskalnog saveta potvrđuju da će deficit budžeta i javni dug u 2023. biti nešto niži od planiranih, a plan je bio da deficit budžeta bude 2,8 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) ili 1,9 milijardi evra.

„Sada predsednik (Aleksandar Vučić) kaže da će deficit budžeta biti oko 2,3-2,4 odsto BDP-a ili 1,6 milijardi evra. Slično tome, umesto planiranog javnog duga od 53,3 odsto BDP-a ili 36,8 milijardi evra, sad se očekuje da će dug biti oko 52,5 odsto BDP-a, odnosno 36,3 milijardi evra. To jeste dobro, ali poboljšanja su ipak umerena. Ne bi me iznenadilo da rezultati na kraju godine budu i malo bolji od poslednjih očekivanja predsednika“, rekao je Brčerević.

Fiskalni deficit trebalo da bude manji od predviđenog

Naveo je da Fiskalni savet ostaje pri oceni da je za 2024. trebalo da se planira niži deficit od predviđenog od 2,2 odsto BDP-a.

To je, po njegovim rečima, lako obrazložiti analizom deficita iz 2023. godine, jer oko polovine fiskalnog deficita iz 2023. čine vanredni rashodi, pomoć Srbijagasu, Elektrodistribuciji Srbije, davanja stanovništvu, a ti troškovi ne bi trebalo da se nastave u 2024. godini.

Tokom 2023. snažno su, kako je rekao, povećane cene gasa i struje, pa će u 2024. budžetska podrška energetskim preduzećima da se ukine ili makar dramatično smanji, a novo neselektivno deljenje novca stanovništvu nije najavljeno za 2024. i ta mera ekonomske politike ne bi ni smela da se nastavi.

Zbog toga se u 2024, kako je ocenio, mogao bez velikog truda, postići budžetski deficit ispod 1,5 odsto BDP-a i shodno tome manje zaduživanje Srbije.

„Nadam se zato da će rebalansom budžeta, koji će uslediti nakon formiranja nove Vlade, fiskalni deficit Srbije u 2024. biti umanjen, onako kako smo i preporučili“, naveo je Brčerević.

Dodao je da će privredni rast u 2023. godini, prema poslednjim podacima, biti oko 2,5 odsto BDP-a, što bi se u okolnostima globalnih nestabilnosti i visokih kamatnih stopa, moglo tumačiti kao solidan rezultat.

Zemlje Centralne i Istočne Evrope (CIE) koje su uporedive sa Srbijom imaće u 2023. godini, kako je rekao, privredni rast niži od jedan odsto, ali trebalo bi skrenuti pažnju i na to da je dobar deo privrednog rasta Srbije u 2023. posledica specifičnih okolnosti.

„Poljoprivreda je imala visok rast od oko 10 odsto, jer se poredila sa sušnom 2022, a visok rast ima i proizvodnja električne energije usled veoma povoljnih hidroloških kretanja i poređenja s niskom bazom iz 2022. kad je EPS bio u velikim problemima. Bez ovih vanrednih činilaca rast BDP-a Srbije bio bi sličan kao u uporedivim zemljama“, rekao je Brčerević.

Inflacija je u Srbiji, kako je rekao, maksimum dostigla u martu 2023, kada je bila iznad 16 odsto, ali je do novembra usporila na osam odsto i gotovo je izvesno da će se godina završiti s rastom cena koji će biti nešto niži od osam odsto.

Srbija je sada, kako je ocenio, na talasu snažnog usporavanja inflacije koji postoji i u drugim evropskim zemljama, u novembru je inflacija u evrozoni već bila pala na 2,4 odsto, a u zemljama sličnijim Srbiji (CIE i Zapadni Balkan) iznosila je oko pet odsto u proseku.

Istakao je da postoji više razloga zbog kojih je inflacija u Srbiji i dalje viša nego u drugim evropskim zemljama, a jedan je kašnjenje povećanja cene gasa i električne energije što je u Srbiji najvećim delom realizovano tokom 2023, a u drugim evropskim zemljama završilo se 2022.

Drugi razlog za visoku inflaciju u Srbiji je, po rečima Brčerevića, velika fiskalna potrošnja.

„Umesto da državna sredstva bude usmerena samo ka najugroženijima, ona su neopravdano deljena i bogatijim građanima, čime je podgrejava inflacija. Uz dalje smanjivanje fiskalnog deficita, povoljna međunarodna kretanja i odgovarajuću politiku NBS, gotovo je izvesno snažno usporavanje inflacije u Srbiji u 2024. godini“, rekao je Brčerević.

Naveo je da je kurs dinara realan i da nema bojazni od nekog osetnijeg pada njegove vrednosti u kratkom roku.

Kurs dinara u Srbiji, kako je naveo, u osnovi diktira tržište, odnosno priliv i odliv deviza, dok NBS ima ulogu da ove tokove kontroliše i po potrebi interveniše.

U 2023. su, kako je rekao, znatno opale cene energenata na svetskom tržištu, što je smanjilo odliv deviza iz Srbije, a zadržani su solidni prilivi stranih investicija i kapitala u zemlju, a takvi tržišni tokovi su uticali da Srbija tokom 2023. ima veći priliv nego odliv deviza, pa je NBS kupovala višak evra kako bi sprečila da dinar preterano ojača.

U nekom dužem roku ovi činioci bi, kako je naveo, mogli da se preokrenu i da vrše pritisak na slabljenje dinara, „što je potpuno normalno u zemlji koja ima fleksibilan kurs, međutim, zasad nema nagoveštaja da bi to moglo da se desi uskoro, a NBS ima na raspolaganju dovoljno velike devizne rezerve kojima može da spreči svaku preterano naglu promenu kursa dinara“.

Brčerević je rekao da je u vremenu velikih globalnih nestabilnosti teško pouzdano predviđati rast BDP-a čak i u kratkom roku, a da je sadašnja prognoza Fiskalnog saveta da bi rast BDP-a ove godine mogao da bude oko tri odsto, ali da je moguće da će se prognoza menjati tokom godine.

Povećanje penzija u oktobru problematično

Ocenio je da je povećanje penzija i plata u javnom sektoru, koje se planira budžetom za 2024, u skladu sa zakonom i zasnovano je na realnim osnovama.

„Međutim, problematično je bilo vanredno povećanje penzija od 5,5 odsto u oktobru 2023. godine koje nije bilo utemeljeno u ostvarenim ekonomskim rezultatima i u važećoj zakonskoj regulativi“, rekao je Brčerević.

Podsetio je da je ista odluka doneta i 2008. godine, kada su penzije zbog političkih pritisaka PUPS-a, a ne zbog privrednog rasta, dva puta vanredno povećane za 11 i 10 odsto, pa je tada ukupan rast penzija bio više od 35 odsto, čime je urušen budžet, a penzije su zbog toga, 2014. godine, smanjene.

„Vanredno povećanje penzija iz oktobra 2023. daleko je manje od onog iz 2008. i zato neće fundamentalno ugroziti budžet, ali veoma je opasno da se rast penzija u Srbiji ponovo određuje proizvoljno, a ne onako kako nalažu zakon i objektivna ekonomska načela“, rekao je Brčerević.

Ocenio je da „ima prostora za veća izdvajanja u zdravstvo i prosvetu pod uslovom da se odgovorno upravlja budžetom“.

„Država bi upravo u te oblasti i trebalo da ulaže, a ne da neosnovano deli novac proizvoljno odabranim grupama građana ili da ga ‘sipa’ u neuspešna javna preduzeća“, rekao je Brčerević.

Naveo je da bi se ;morali preispitati prioriteti za odabir državnih projekata i upitao da li je Srbiji potrebnija izgradnja fudbalskih stadiona umesto ulaganja u zdravstvo i obrazovanje.

U zaštitu životne sredine, kako je rekao, „decenijama se ne ulaže dovoljno i stanje je, bez preterivanja, katastrofalno“.

U budžetima je, po njegovim rečima, u prethodnim godinama za investicije u zaštitu životne sredine opredeljivano oko 200 miliona evra, a realizacija je bila tek oko 50 odsto.

Fiskalni savet je, kako je naveo, još 2018. sproveo temeljnu analizu koja je pokazala da su u toj oblasti potrebna godišnja ulaganja od oko 500 miliona evra.

„Zbog inflacije, taj iznos potrebnih ulaganja sada je, sigurno znatno veći. Dakle, potrebno je višestruko povećanje ulaganja države i to bi morao da bude jedan od prioriteta fiskalne politike. Dostizanje evropskih standarda u zaštiti životne sredine verovatno je najskuplji aspekt priključivanja Srbije EU, ali ne treba to raditi samo zbog EU, već zbog očuvanja zdravlja građana“, rekao je Brčerević.