Brčerević (Fiskalni savet): Politika prema poljoprivredi, primer slabosti vođenja ekonomske politike

„U budžetu za ovu godinu neke stavke za poljoprivredu su povećane, neke umanjene, sve to bez zadovoljavajućeg obrazloženja. To je odličan primer slabosti koje Srbija ima u opštem vođenju ekonomskih politika“, rekao je Brčerević.

Kada su sredinom 2021. naglo skočile svetske cene hrane država je, kako je rekao, zabranila izvoz pojedinih poljoprivrednih proizvoda i ograničila njihove cene na domaćem tržištu, a žrtve te politike su poljoprivrednici, kojima su cene inputa i energenata snažno povećane.

Istakao je da su poljoprivrednici zbog toga počeli da protestuju, pa je Vlada za njih improvizovala „neka nova ad-hok rešenja koja, po svemu sudeći, nisu odgovarajuća, pa je usledio novi krug protesta“.

„Ekonomske politike ne bi smele tako da se vode. Poljoprivreda čini čak 7,5 odsto ukupne privrede Srbije, što je višestruko više nego u EU. Stoga je neshvatljivo da za ovako važan sektor nema predvidive i jasne politike za narednih deset godina, nego moraju da se iznalaze neka rešenja od danas do sutra, koja sigurno ne mogu biti idealna“, rekao je Brčerević.

Naveo je da je i socijalna politika generalno u Srbiji zapostavljena. Za te namene se, kako je rekao, izdvaja nedovoljno sredstava, manje nego u drugim zemljama centralne i istočne Evrope (CIE), iako u Srbiji postoji više siromašnih građana.

„Fiskalni savet je 2022. predložio određene mera kojima bi se proširio obuhvat socijalne politike i povećali iznosi pomoći, naročito za decu i staračka domaćinstva. To je trenutno veoma važna potrebna reforma, naročito zbog poslednjeg ubrzanja inflacije koja, usled poskupljenja hrane i energenata, na koje siromašni daju najveći deo svojih prihoda, više pogađa njih nego bogate, pa se nadam da će se to ispraviti rebalansom budžeta“, rekao je Brčerević.

Naveo je da je sugestija Fiskalnog saveta da se izmene neki poreski zakoni da bi se povećala progresivnost poreza na zarade u skladu s dobrom evropskom praksom.

Prema njegovim rečima, trebalo bi povećati poresko opterećenje za više zarade a umanjiti za niže i uvesti poreska oslobađanja za zaposlene koji imaju izdržavane članove domaćinstva.

„Fiskalni savet je dao nekoliko konkretnih modela kako je to moguće uraditi bez uticaja na ukupne javne prihode. Naravno, ovo je stvar društvenog dogovora, a naše je bilo da skrenemo pažnju na ovo pitanje i pokrenemo diskusiju“, rekao je Brčerević.

Na pitanje da li je izgradnja putne i železničke infarstrukture u ovom trenutku prioritet nad prioritetima, rekao je da tu infrastrukturu treba graditi iz više razloga, a da je jedan to što je njeno sadašnje stanje veoma loše, a drugi je što je to najkvalitetniji vid javne potrošnje koji pozitivno utiče na privrednu aktivnost.

Kada se ulaže javni novac u izgradnju infrastrukture to, kako je ocenio, angažuje radnu snagu, podstiče proizvodnju građevinskog materijala, pa su efekti na bruto domaći proizvod (BDP) daleko veći od svake druge vrste javne potrošnje.

Kada se izgrade putevi i pruge to, prema njegovim rečima, u dugom roku nastavlja da pozitivno utiče na privredu i poboljšava kvalitet života građana.

„Međutim, treba skrenuli pažnju na pitanje prioriteta. Veliki deo infrastrukturnih projekata, u ukupnoj vrednosti od preko 10 milijardi evra, radi se preko posebnih procedura, bez javnih studija opravdanosti, odabira na osnovu objektivnih kriterijuma i uobičajenih tendera. Bilo bi dobro da se javne investicije uvedu u sistemski okvir, pa da se tačno zna šta su nesporni prioiriteti zemlje, koliko će to tačno koštati i šta se dobija zauzvrat“, rekao je Brčerević.

Odgovarajući na pitanje da li će međunarodna izložba EKSPO „promeniti lice“ Srbije, kako tvrdi predsednik države Aleksandar Vučić, Brčerević je kazao da bi takva ocena morala biti potkrepljena konkretnim analizama i brojevima koji se mogu proveriti.

Gradnja objekata za EKSPO, zajedno sa Nacionalnim fudbalskim stadionom još jedan je, kako je rekao, od velikih projekata koji se ne rade po standardnoj proceduri, već po posebnom zakonu, sa nedovoljno informacija o troškovima i koristima za zemlju.

„Bez tih osnovnih podataka nemoguće je sa strane reći kakvi će biti efekti ovog projekta. Ako Vlada već raspolaže analizama koje potvrđuju da je ovo projekat od izuzetne koristi za zemlju, ne vidim razlog zašto to ne bi podelila s poreskim obveznicima koji taj projekat finansiraju“, rekao je Brčerević.

Govoreći o kvalitetu institucija i nivou korupcije u Srbiji Brčerević je rekao da globalni podaci o kvalitetu institucija za preko 200 zemalja i teritorija pokazuju da Srbija spada u zemlje s najlošijim institucijama u Evropi.

„Ni trendovi nisu ohrabrujući. Kvalitet institucija u Srbiji rastao je od početka dvehiljaditih sve do 2014, a od tad je u padu. Srbija ne stoji toliko loše u zakonskoj regulativi, veći problem je, međutim, njihova primena, odnosno vladavina prava“, rekao je Brčerević.

Dodao je da je Srbija dobila ubedljivo najlošiju ocenu zbog korupcije, a da je kvalitet institucija presudan za dugoročni ekonomski napredak zemlje.

„Srbija može nekih godina imati nešto veći, a nekih nešto sporiji privredni rast, ali ključni preduslov za trajno pristizanje razvijenijih evropskih zemalja u životnom standardu su kvalitetne institucije“, rekao je Brčerević.