Novi logo Er Srbija, zajedničke kompanije Vlade Srbije i Etihada, nacionalne kompanije Ujedinjenih Arapskih Emirata, privukao je veliku pažnju javnosti i izazvao pozitivne, ali i negativne, komentare. Logo, čiji je autor mlada dizajnerka Tamara Maksimović iz Novog Sada, u obliku je stilizovanog dvoglavog orla a motivi i ilustracije koje je ova umetnica koristila bazirani su na Miroslavljevom jevanđelju i Dušanovom zakoniku. Jevanđelje spada u najlepše rukopisne knjige sveta i ima status nacionalne relikvije. Slučajno, ili namerno, Etihad na ovaj način brendira naše kulturno nasleđe koje će sada biti vidljivo milionima korisnika usluga ove avio kompanije.
– Već decenijama unazad ljudi se bave brendiranjem kulturnog nasleđa. Najbolji primer za tu konstataciju jeste Ajfelov toranj, koji je izgrađen za Svetsku izložbu 1889. godine. Francuzi su želeli da svetskoj javnosti ponude nešto posebno što će ih izdvajati i činiti prepoznatljivim. I uspeli su u toj nameri – sagradili su „place brand“. Danas je Ajfelov toranj na internetu najviše deljena slika nekog kulturnog nasleđa – objašnjava Ana Marija Popović, student na master studijama na Sorboni i stipendista Evropske komisije i Vlade Srbije.
Ona podseća da se naziv Srbija prvi put koristi u vazdušnom saobraćaju ali dodaje da ni ime ni logo još uvek nisu tako prepoznatljivi van granica Evrope, što ne čudi imajući u vidu činjenicu da je u novijoj istoriji naša država često menjala granice i ime.
– Ni Miroslavljevo jevanđelje nije tako poznato van granica Srbije tako da mi se čini da će pre Er Srbija da brendira Jevanđelje, nego obratno. S druge strane logo bi mogao da posluži kao impuls da se ispriča neka lepa prateća priča o Srbiji i njenoj prošlosti – objašnjava sagovornica Biznisa.
Žozef Ivan Lončar, vlasnik i glavni i odgovorni urednik časopisa Taboo, smatra da je za predstavljanje nove kompanije neophodno vreme a pristup kreiranju imena i logoa kompanije, ocenjuje kao populistički.
– Moj stav je da bi trebalo biti veoma obazriv u eksploataciji kulturnog nasleđa, jer lako može doći do zloupotrebe. Miroslavljevo jevanđelje je svetinja koju treba ljubomorno čuvati i ja ga svakako ne bih koristio u te svrhe – navodi Lončar.
Prema oceni istoričara Smilje Marjanović Dušanić brendiranje kulturnog nasleđa može da ima pozitivne efekte, kad je reč o u očuvanju kulturne baštine, ali samo ukoliko se tom problemu prilazi sistemski. Ona smatra da brendiranje kulturnog nasleđa može da bude veoma „osetljivo“ pitanje i „zato tom poslu treba prići sa pravom merom“. Kao negativan primer navodi fresku Beli anđeo koja je eksploatisana na sve moguće načine.
– Čini mi se da je pomenuti logo urađen s pravom merom ali bojim se da će svako postaviti pitanje zašto je prihvaćen logo sa nacionalnim predznakom kada Er Srbija više nije nacionalna kompanija. Nisam sigurna ni da će se neko zainteresovati za Miroslavljevo jevanđelje samo zato što se našao na logou, jer obično se takve stvari ne zapažaju – navodi Smilja Marjanović Dušanić.
Mahmud Bušatlija, konsultant za strana ulaganja, kaže da logo nije od velikog značaja, odnosno ne može mnogo da utiče na prepoznatljivost neke kompanije.
– Ni originalnost ovog logoa ne može biti prednost u odnosu na konkurenciju. Ono što je presudno i po čemu jedino Er Srbija može da se izdvoji u odnosu na konkurenciju jeste kvalitet usluge – zaključuje Bušatlija.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
