Briga o talentima i digitalno doba

Ovako duboke promene postavljaju veoma visoke zahteve pred države, bez obzira da li su razvijene ili privrede u usponu, pred kompanije, bez obzira da li su velike ili male, ali i pred mlade generacije koje treba da oblikuju svoje karijerne putanje u potpuno novim okolnostima.

Nova ekonomska paradigma

Jedna od ključnih ekonomskih paradigmi koja doživljava duboke promene vezana je za raspoloživost dva faktora proizvodnje – kapital i rad. Tradicionalno shvatanje je da je kapital oskudan faktor, a da rada ima u izobilju. Međutim, stvari su se promenile. Globalno posmatrano, još od krize 2008. situacija se promenila pa u svetu postoji obilje kapitala koji teško nalazi svoju upotrebu, a istovremeno se ispoljava sve veći nedostatak kvalitetnih ljudskih resursa.

Globalno dolazi do rasta ponude na tržištu rada koja nije usklađena sa promenama u tražnji na tržištu rada pod jakim uticajem IV industrijske revolucije i digitalizacije. Tržište rada ima novu strukturu koja se bitno razlikuje od one od pre par godina.

Iz napred navedenih razloga danas smo svedoci sveopšte bitke za talente u celom svetu. Za talente se bore i najrazvijenije zemlje i sve zemlje u usponu, za talente se podjednako bore i velike i srednje kompanije kao i male firme i startapovi, na delu je sveopšta borba za najtalentovanije…

Talent paradoks

Talenti su danas verovatno najoskudniji resurs koji je disperziran širom sveta. Oni su osnov za jačanje inovativnosti i konkurentnosti. Suština talent paradoksa vezana je za promene koje se događaju na strani ponude na tržištu rada. S jedne strane, raste ukupna ponuda, ali struktura te ponude nije usklađena sa strukturom tražnje koju formira tržište rada, odnosno ponuda nije usklađena sa onim što je potrebno kompanijama, da bi bile inovativnije i konkurentnije u digitalnom dobu.

Svetska banka je prošle godine upozorila da sveprisutni proces automatizacije dovodi do pada zaposlenosti u tradicionalnim sektorima i da, istovremeno, inovativnost podstiče rast novonastajućih sektora i zanimanja.

Disrupcije koje je unela IV industrijska revolucija transformisale su strukturu tražnje na tržištu rada na sledeći način: (i) raste tražnja za nerutinskim kognitivnim i sociobihevioralnim veštinama, (ii) opada tražnja za rutinskim poslovima i (iii) rastu zarade za one koji poseduju kombinaciju različitih veština.

Globotika i telemigracije

Poznati ekonomista Ričard Baldvin je govoreći nedavno o velikim transformacijama ukazao da prolazimo kroz treći talas tehnoloških promena koji je baziran na globalizaciji i robotici, dajući mu naziv Globotika. NJu karakteriše nastanak telemigracija kao dominantnog oblika migracija u 21. veku. Telemigranti su talenti koji rade u svojim zemljama za kompanije iz inostranstva, otvarajući potpuno novu dimenziju kreiranja konkurentskih prednosti. Ključni nosioci telemigracija su digitalne tehnologije, koje su smanjile problem fizičke udaljenosti lokacija i mašinsko prevođenje (npr. Google translate), koje predstavlja najveći iskorak u procesu globalizacije od uvođenja kontejnerskog transporta. Telemigracije su velika razvojna šansa za talente ukoliko su nedovoljno zaposleni ili slabije plaćeni u svojim zemljama, posebno u privredama u usponu, kojima pripada i Srbija.

Indeks konkurentnosti talenata i Srbija

Prema Global Talent Competitiveness Index-u (INSEAD) koji prikazuje poziciju talenata Srbija se u 2019. nalazila na 68. mestu u svetu. Ovaj rang je bolji od onih iz 2018. ili 2013, ali i slabiji od onih iz 2015. i 2017. Kada posmatramo najuspešnije privrede u svetu po ovom indeksu (Singapur, SAD i skandinavske zemlje) uočavamo da sve one poboljšavaju svoje ocene i rangove. Kada posmatramo privrede u tranziciji i naše susede u regionu uočavamo suprotnu tendenciju – od 2015. godine ocene koja su ostvarile i pogledu brige o talentima je na opadajućoj putanji.

Zbog toga je za Srbiju važno da preduzme niz aktivnosti na planu zadržavanja talenata i privlačenja talenata bez obzira na činjenicu da je u tom pogledu napravljen značajan pomak poslednjih godina. Srbija je nekada bila među poslednjim zemljama po odlivu mozgova i privlačenju talenata (134. među 138 zemalja), pozicija se popravila i sada je oko 90 mesta, ali cilj bi trebalo da bude da se nalazimo u prvih 40 zemalja. Za to je potreban niz mera koje treba da obezbede zadržavanje naših talenata u Srbiji otvarajući prostor i za privlačenje talenata.

U tom procesu poseban značaj ima i kvalitet sistema obrazovanja. Reformisani sistem obrazovanja treba da obezbedi stvaranje talenata koji će posedovati razvijeno kreativno mišljenje i kritičko razmišljanje, koji će biti osposobljeni da rešavaju probleme i koji su osposobljeni da rade u timovima. Složen i zahtevan zadatak koji opredeljuje dugoročnu perspektivu srpskog društva i srpske ekonomije.