Brine slab napredak institucija

Sa ukupno 60,9 poena zauzeli smo 72. mesto dok smo u prošlogodišnjem rangiranju sa istim brojem poena bili na 65. mestu od ukupno 141 zemlje. Sa takvim rezultatom nalazimo se u nivou globalnog i ispod proseka regiona. Iz okruženja, ispred nas su Slovenija, koja je na 35. mestu, inače najbolje plasirana, slede Mađarska, Bugarska, Rumunija i Hrvatska, dok su lošije pozicije zauzele Crna Gora, Albanija, Severna Makedonija i BiH.

Jurij Bajec, profesor Ekonomskog fakulteta, objašnjava da se ocena konkurentnosti formira na osnovu sagledavanja 12 sektora, „stubova“ u okviru kojih se meri više parametara, neki na osnovu statistike, a neki se dobijaju iz ankete sa menadžerima firmi izabranih metodom uzorka.

– Ono što najviše brine je da se „stub“ institucija u Srbiji, od kad je ušla na listu, unazad 15, 20 godina, a pogotovu u nekim pokazateljima, jako slabo kotirao, od 80. mesta pa na niže. To ukazuje da ili one nisu dobro zakonskim okvirom postavljene ili da postoji veliki raskorak između norme i načina na koji se ona sprovodi. A to je vrlo bitan pokazatelj koji doprinosi konkurentnosti zemlje i sposobnosti njene privrede da ide napred. Važno je i što strani ulagači gledaju sve elemente pojedinih stubova i ako ste godinama pri dnu liste u nekoj oblasti onda bi zaista trebalo nešto da se preduzme – kaže Bajec i dodaje da smo jako nisko na lestvici i po sposobnosti države da zadrži mlade u zemlji.

Prema rečima LJubodraga Savića, profesora na istom fakultetu, rangiranja nisu uvek objektivno merilo stanja ekonomije i privrede u nekoj zemlji i treba ih prihvatiti sa rezervom. Navodi primer Kine, koja je redovno jako loše ocenjena na Duing biznis listi, ali istovremeno je i jedna od najbrže rastućih ekonomija sveta. Objašnjava i da je u nekoj oblasti jedne godine moguć visoki rast, a da će to naredne, ako ne dostigne isti nivo, biti prikazano kao nazadovanje, pa je tako u zdravstvo prethodnih godina dosta ulagano, a ono je i pored toga u padu.

– Ipak, činjenica je da poređenje sa drugim zemljama daje neku sliku, a ako ocene nisu dobre to daje lošiji utisak i svakako utiče na investitore. Slažem se da institucije loše funkcionišu i da su one jedan od razloga niske pozicije. Ne čudi me ni podatak da smo u „minusu“ kod pokazatelja tržišta dobara, najverovatnije zbog subvencija koje se dodeljuju i velikim stranim kompanijama, jer to narušava tržišnu konkurenciju. Ni ja nisam veliki pobornik subvencija, one omogućavaju privilegije i dele se bez kontrole, ali se sa druge strane postavlja i pitanje da li bi, umesto toga, radije da zadržimo visoku stopu nezaposlenosti – objašnjava Savić.

Dragoljub Rajić, konsultant Mreže za poslovnu podršku kaže da privreda ima najveći problem komunikacije sa institucijama i da na 70 odsto upućenih dopisa, iz njih ne dobija odgovor.

– Država nije zainteresovana da u privredi dobije partnera, strukovnim asocijacijama je oduzela ovlašćenja iako je to suprotno Evropskoj povelji koja garantuje slobodu udruživanja. Sve se odvija preko Privredne komore gde se inicijative fingiraju. To se jako loše odražava na sektor računovodstva, logistike i transporta gde je, na primer nedavno utvrđen spisak od 40 problema koji drastično komplikuju i poskupljuju prevoz, a u čitavoj oblasti spoljne trgovine čak je 150 takvih pitanja – kaže Rajić i naglašava da se veliki broj primedbi odnosi na rad sudova koji štite vlast i ljude koji imaju političku moć, pa se na presude kada je sa druge strane država, čeka po više godina.

Komunikacije i zdravstvo glavni krivci

Glavni „stubovi“ krivi za pad Srbije na listi konkurentnosti su stepen usvajanja informaciono komunikacionih tehnologija, zbog čega smo se spustili za 17 mesta, zatim zdravstvo koje nas je urušilo za još devet i to zbog činjenice da je očekivani životni vek sadašnje novorođenčadi umanjen za deset meseci u odnosu na raniji period. Najveća poboljšanja zabeležena su kod dinamike poslovanja, gde smo dobili plus pet mesta.

Institucije na dnu liste

U pojedinačnom rangiranju oblasti, najlošije su prošle institucije. Od ukupno 20 sektora, deset se našlo na dnu liste. Po političkoj stabilnosti zauzeli smo 92. mesto, na 94. smo po rešavanju sporova protiv države a po opterećenosti državnim regulacijama na 95. a po stopi organizovanog kriminala na 99. Po stepenu nezavisnosti sudstva nalazimo se na 101. poziciji, na 102. smo po kvalitetu revizorskih izveštaja, tri oblasti zauzele su 104. mesto – regulisanost sukoba interesa, efikasnost zakonodavnog sistema i zaštita intelektualne svojine a 106. smo po zaštiti vlasničkih prava.

Indeks konkurentnosti u 2019.

U 2019. godini u našem regionu skoro sve zemlje su zabeležila rast vrednosti indeksa konkurentnosti u odnosu na prethodnu rang listu Svetskog ekonomskog foruma – osim Albanije i Srbije. Naime Albanija je izgubila 0,5 poena i zato pala pet mesta, dok je Srbija stagnirala i pala sedam mesta. Objašnjenje je da dok smo mi stagnirali drugi su napredovali i što su zemlje bliže vrhu to se teže napreduje, a lakše pada na listi.

Izvor: FREN (https://www.fren.org.rs/node/721)