Brisel čeka izveštaj Serža Bramerca

Evropska unija odložila je juče donošenje odluke o aktiviranju Prelaznog sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju koji bi označio početak stupanja na snagu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i pre nego što ga ratifikuju sve članice EU. Prema vestima iz Brisela, ambasadori zemalja članica EU, koji čine Komitet stalnih predstavnika, dogovorili su se da sačekaju izručenje Radovana Karadžića Haškom tribunalu, kao i izveštaj glavnog tužioca Tribunala Serža Bramerca o saradnji Beograda s tim sudom. Kako stvari sada stoje početak primene Prelaznog sporazuma odlaže se bar do septembra, kada bi, posle letnje pauze, ponovo trebalo da zaseda Komitet stalnih predstavnika EU.

Dobitnici i gubitnici

Početak primene Prelaznog trgovinskog sporazuma naročito bi trebali da osete građani Srbije jer se očekuje da će smanjenje carina doneti i niže cene za proizvode iz uvoza. Već prve godine primene sporazuma (možda i do kraja ove godine) carine na većinu uvoznih proizvoda biće smanjene u proseku za 70 do 80 odsto. Imajući to u vidu jasno je zašto građanima ne odgovara odlaganje primene Prelaznog sporazuma dok bi za preduzeća možda bilo praktičnije da primena sporazuma startuje posle 31. decembra 2008. jer bi imali godinu dana više da se pripreme za jaku konkurenciju. Uspešna primena Prelaznog sporazuma važna je i na putu Srbije ka sticanju statusa kandidata za članstvo u EU što otvara pristup preostalim komponentama IPA programa namenjenim zemljama u procesu pristupanja Uniji (Srbija sada ima pravo da povlači sredstva iz dva od ukupno pet komponenti IPA).

Savet ministara EU zaključio je prilikom potpisivanja SSP (29. aprila), da je za stupanje na snagu Prelaznog sporazuma i početak procesa ratifikacije SSP neophodna jednoglasna odluka država članica EU. Da su ambasadori juče doneli tu odluku Prelazni sporazum bi za EU stupio na snagu. S druge strane, Srbiji ostaje da ratifikuje sporazum u Skupštini, ali prema najnovijim informacijama još nije definisano da li će posle toga Prelazni sporazum odmah da stupi na snagu za Srbiju ili će se sačekati odluka ambasadora EU.
Prelazni sporazum predstavlja izvod iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju odnosno trgovinski i najvažniji deo SSP. Sličan model primenjen je i u slučaju drugih država u okruženju kako se ne bi čekalo da sve zemlje članice EU u svojim parlamentima ratifikuju SSP jer je to proces koji može da traje i do dve godine. Prelazni sporazum će omogućiti da u međuvremenu počne stvaranje zone slobodne trgovine između Srbije i EU i taj proces bi trebalo da startuje već ove godine ukoliko do kraja decembra počne primena sporazuma. Srbija se obavezala da šeste godine od početka primene sporazuma ukine gotovo sve carine na uvoz proizvoda iz EU. To znači da će carina za robu iz EU iznositi nula počev od 1. januara 2013. što našim privrednicima ostavlja prostor od četiri godine da se pripreme za oštru konkurenciju. Međutim, carina će za neke grupe proizvoda biti ukinuta i pre tog roka. Srbija se tokom pregovora zalagala da obezbedi zaštitu određenim privrednim granama time što bi sporijim tempom ukidala carine na uvoz proizvoda iz tih oblasti. Tako su tokom pregovora definisane grupe tzv. osetljivih, veoma osetljivih i najosetljivijih proizvoda za našu zemlju. Za osetljive proizvode sve carine će biti ukinute već 1. januara 2011. godine, a za veoma osetljive 1. januara 2012. Srpske vlasti izborile su mogućnost i da posle isteka pete godine zaštite, 23 odsto poljoprivrednih proizvoda nastavi da štiti, ali samo sa pola sadašnje carine.
Za EU početak primene Prelaznog sporazuma neće doneti mnogo promena s obzirom na to a je već posle petooktobarskih promena otvorila svoje tržište za srpske proizvode (tzv. Autonomnim trgovinskim merama omogućen je bescarinski izvoz gotovo svih proizvoda iz Srbije u EU). Potpisivanjem SSP Srbija je izborila da te beneficije ne budu ukinute 2010. godine do kada su bile oročene. To veliki deo domaćih preduzeća nije iskoristio na pravi način zato što nisu ispunjavali stroge evropske standarde kvaliteta. Ipak, i EU će još neko vreme štititi deo svoje industrije. Naime, Srbija će u EU moći bez carine da izvozi samo deo proizvodnje šećera, vina i govedine definisan količinskim kvotama, a za sav izvoz preko tih kvota plaćaće redovnu carinu.