Brisel diže minimalac u Srbiji

Naime, EU je od Ministarstva rada koje praktično rukovodi Socijalno-ekonomskim savetom tražilo akcioni plan o oživljavanju socijalnog dijaloga, koji je u Srbiji godinama na vrlo niskom nivou.

Ovakav zahtev iz Brisela stigao je neposredno pred formiranje nove vlade, te ne čudi što je mandatar Aleksandar Vučić već na prvom sastanku sa novom-starom ekipom ministara u Nemanjinoj 11 najavio povećanje minimalne cene rada, o kojoj ni država ni poslodavci nisu poslednje dve godine želeli sa sindikatima ni da razgovaraju.

Naravno, EU ima jače argumente od sindikalnih predstavnika, te bi tek pretnje neotvaranjem poglavlja mogle uroditi plodom. A da li će to sve ostati samo na podizanju minimalca ili će EU zaista insistirati na pokretanju socijalnog dijaloga, teško je reći.

– Suština SES-a je da se uvažavaju interesi socijalnih partnera, a ono što smo mi imali do sada jeste čista demonstracija sile. SES je bio više kao ikebana, nije izražavao istinsku volju socijalnih partnera – kaže za Danas potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Milan Grujić.

On nije siguran da će EU uspeti da pokrene SES, ali napominje da je svaka preporuka koje stiže iz Brisela važna i dobrodošla. Kao što je važno povećati i minimalac, smatra Grujić. Sindikati naravno imaju svoju računicu, a naš sagovornik kaže da postoji granica ispod koje neće ići.

– Dugo traje ta priča i na sastancima sa poslodavcima složili smo se svi da cena rada treba da se koriguje. Postoje dve opcije, prva koja je realna jer tražimo da minimalna cena rada iznosi 70 odsto od minimalne potrošačke korpe koja iznosi 34.943 dinara, odnosno da cena radnog sata bude 146 dinara – ističe Grujić.

Druga opcija, napominje Grujić, jeste da se cena rada poveća na 130 dinara.

– Ispod te cifre ne bi imalo smisla razgovarati – napominje potpredsednik Samostalnog sindikata.

Do druge opcije sindikati su došli, kako kaže, jednostavnom računicom, na bazi projektovane inflacije od 2,8 odsto za ovu i 3,9 odsto za narednu godinu. Jezikom običnog čoveka, to bi značilo povećanje minimalca za nekih 1.000 dinara, odnosno umesto dosadašnjih 21.000, ubuduće bi se isplaćivalo 22.000 dinara. Grujić kaže da su i poslodavci spremni na korekcije, ali da oni uvek imaju argument da rade u otežanim uslovima privređivanja.

Predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković kaže za naš list da je sastanka sa sindikatima bilo, te da će uskoro zasedati i SES, da konkretno povećanje minimalca nije dogovoreno, kao i da posle dve godine treba da ga bude.

– Nismo usaglasili novčani iznos, svako je imao svoje predloge. Premijer je rekao da minimalnu cenu rada treba povećati i mislim da posle dve godine to zaista treba uraditi – ističe Atanacković.

On, međutim, kaže da će poslodavci pristati na cenu radu uvećanu za inflaciju koja nije računata, kao i da će oni imati svoje uslove.

– Ako povećanje bude veće od onog na šta mi možemo da pristanemo, odnosno ukoliko povećanje bude iznad projektovane inflacije, onda ćemo tražiti od države da poveća neoporezivi deo za plate – naglašava Atanacković.

On kaže da je svima jasno da SES ne funkcioniše kako treba, ali da je situacija u poslednje dve godine malo bolja. To što je Vučić, smatra on, već na prvoj sednici Vlade za jednu od glavnih tema izabrao minimalnu cenu rada i socijalni dijalog jeste dokaz da u EU ne može da se uđe ukoliko se ozbiljno ne shvati tripartitni odnos.

Vlada bi novu cenu rada, kako je najavljeno, trebalo da menja tek kad istekne zakonski rok 15. septembra. Za poslednje četiri godine minimalac je porastao za samo šest dinara, sa 115 dinara na 121 dinar, koliko trenutno iznosi.

Savić: Veći minimalac, mali trošak za državu

Povećanje minimalne cene rada uticaće i na troškove države koja je najveći poslodavac u Srbiji, ali po svemu sudeći, samo neznatno. Kako za Danas kaže profesor Ekonomskog fakulteta LJubodrag Savić, minimalna zarada već duže vreme stoji na 121 dinar po satu, tako da tih devet dinara povišice o kojoj se govori neće biti preveliki trošak ni za državu ni za ostale poslodavce.

– Kada se zna da većina poslodavaca radnicima uplaćuje poreze i doprinose samo na tu minimalnu platu i to umanjenu za neoporezivi deo od 11.000 dinara, onda je jasno da im što se državnih dažbina bar tiče, povećanje minimalca neće biti neki trošak. S druge strane, ni tih 1.000 dinara, za koliko bi okvirno skočila najniža plata, ako se osnovica digne na 130 dinara, nije veliki trošak, naročito pošto minimalne zarade nisu podizane dve godine. Srbija je zemlja sa jednom od najnižih minimalnih zarada u regionu, ako ne i sa najnižom – podseća Savić.

Prema njegovim rečima, ni Međunarodni monetarni fond neće predstavljati prepreku, „jer se radi o minimalnim troškovima“, a postoji i pozitivna strana, pošto će se u budžet sliti dodatni prihodi od naplate nešto viših poreza i doprinosa na povećani minimalac. Iako je i država poslodavac koji isplaćuje minimalne plate, ekonomisti očekuju da privatni sektor „prevagne“.

– Tako podizanje najniže plate državi Srbiji s jedne strane ide iz džepa, a sa druge u džep – objašnjava Savić. A. M.