Brisel u sporu sa Pekingom ne sa Beogradom

Bez obzira što je Brisel kvote za izvoz čelika uveo i Srbiji stručna javnost u našoj zemlji smatra da smederevska železara ipak neće plaćati carine za izvoz te robe u Evropsku uniju.

Uoči sednice Evropske komisije koja je odlučivala o tom pitanju, Ana Brnabić, premijerka Srbije je izjavila da mere EU neće pogoditi našu zemlju i da je to plod dogovora Vlade Srbije i Brisela. U stručnoj javnosti su se tada pojavila mišljenja da Srbija nikako ne može biti obuhvaćena kvotama koje bi joj ako izvoz čelika pređe propisanu količinu mogla da nametne Evropska komisija. Kao razlog je navođena zanemarljivo mala stopa izvoza čelika iz Srbije u zemlje EU da bi kvota koja podrazumeva oporezivanja mogla da se dostigne. U međuvremenu je Evropska komisija usvojila odluku o uvođenju kvota za izvoz čelika u Evropsku uniju a na spisku se našla i Srbija za koju je propisano da izvoz za hladno valjane proizvode mora da se smanji za 12,5 odsto a za beli lim čak za 40 odsto u odnosu na izvoz zabeležen u prošloj godini. Drugim rečima, predviđeno je da Železara Smederevo u periodu od 1. jula do 2019. do 1. jula 2020. godine može maksimalno da izveze u EU 78.568 tona belog lima i 145.275 tona za hladno valjane proizvode. Inače, iz Srbije u EU u 2018. godini izvezeno 110.000 tona belog lima i 163.460 tona hladnovaljanih proizvoda. Za treći i najznačajniji proizvod srpske železare, toplo valjane proizvode, EU je odredila ukupnu kvotu od 8,64 miliona tona u periodu od jula 2019. do jula 2020. godine. Srbija je u prošloj godini izvezla u Uniju 603.125 tona ovih proizvoda ili oko sedam odsto ukupnog uvoza EU.

Evropska komisija je do ovih kvota došla uzimanjem trogodišnjih proseka uvoza iz zemalja proizvođača i to za period od 2015. do 2017. godine, uvećan za pet odsto. Sav uvoz iznad propisanih kvota EU će cariniti sa 25 odsto.

Problem za Srbiju je to što je u obračun trogodišnjeg proseka ušla 2015. godina u kojoj je izvoz bio značajno manji nego u 2016. i 2017, godini kada je kineski Hbis preuzeo upravljanje smederevskom železarom. Međutim, ove kvote ne moraju biti konačno rešenje kao što se vidi iz pisma Žan-Kloda Junkera, predsednika Evropske komisije, upućenog srpskom predsedniku Aleksandru Vučiću. U njemu se navode uveravanja i procene EU da „uobičajeni trgovinski tokovi Srbije za tri kategorije proizvoda ne bi bili uopšte ili bar ne značajno pogođeni“. Kaže se i da klauzula o reviziji omogućava prilagođavanje zaštitnih mera ukoliko one dovedu do štetnih efekata, kao što je rizik po stabilnost ili razvoj ekonomije prioritetnih trgovinskih partnera EU. Drugim rečima, u pismu Junkera Vučiću se navodi da se EU obavezala da preispita situaciju najkasnije do jula ove godine te da će pritom biti razmatrani najnoviji podaci o uvozu, uključujući nivo uvoza za 2018. godinu što može stvoriti mogućnost za promenu referentnog perioda“. Ukoliko bi Evropska komisija u referentni period ubacila 2018. umesto 2015. godine kvota za uvoz čelika iz Srbije bi bila znatno povećana. Umesto kvote za hladno valjane proizvode od 145.275 tona, kvota bi bila povećana na 169.000 tona. Za beli lim razlika bi bila još i veća, pa bi sa 78.568 tona mogla biti povećana na 94.750 tona godišnje.

Ekonomski analitičar Branko Pavlović kaže za Danas da nadležni u Srbiji treba da insistiraju da bi kvote koje propisuje EU dovele do štetnih mera u funkcionisanju i ugrozile razvoj privrede Srbije.

– Za takve tvrdnje Srbija ima argumente jer je Hbis, vlasnik Železare Smederevo trenutno najveći izvoznik u zemlji a kvote bi ugrozile naplatu poreza i punjenje budžeta kao i vraćanje kredita stranim bankama i međunarodnim institucijama. Kada Brisel sagleda sve ovo a i uvažavajući činjenicu da u ovom trenutku EU nije dovoljno jaka za trgovinski rat sa Pekingom, jer ekonomije njenih članica klize ka recesiji, treba očekivati da će Srbija biti izuzeta od primene kvota – tvrdi naš sagovornik.