Brisel uvodi dodatne carine na kineska električna vozila, nameti do 50 odsto

Evropska komisija je obavestila proizvođače automobila da će privremeno da primeni dodatne carine od 17 do 38 odsto na uvozna kineska električna vozila od sledećeg meseca.

Carine će da budu primenjene uz već postojeće carine od 10 odsto na sva kineska električna vozila, u zavisnosti od toga u kojoj meri su poštovali istragu Evropske unije o proizvođačima električnih automobila.

Glavni izvoznici, uključujući BYD, najvećeg proizvođača električnih vozila na svetu, i Gili (Geely) će da budu pogođeni dodatnim individualnim carinama od 17 do 20 procenata. Tesla „može da dobije posebno izračunatu carinu“, saopštila je Evropska komisija.

Brisel kaže da je njegova istraga pokazala da je lanac snabdevanja električnim vozilima „jako subvencionisan u Kini i da uvoz kineskih električnih vozila predstavlja pretnju evropskoj industriji“.

ACEA, telo za automobilsku industriju Evropske unije, podržalo je carine, navodeći da je „robusna industrijska strategija“ neophodna da bi automobilska industrija EU bila globalno konkurentna.

Potpredsednik Evropske komisije Margaritis Šinas rekao je da je komisija „kontaktirala“ kineske vlasti kako bi „istražila moguće načine za rešavanje“ problema. Ako se ne nađe rešenje, nove carine će se primeniti od 4. jula.

Kineska privredna komora pri Evropskoj uniji saopštila je svoje „veliko razočaranje i duboko nezadovoljstvo“ novim trgovinskim merama, koje bi „predstavljale ozbiljnu prepreku na tržištu“.

Peking je upozorio da će uzvratiti dok pokušava da ubedi većinu evropskih prestonica da se usprotivi novim carinama. Peking već primenjuje carinu od 15 odsto na evropska električna vozila.

Valdis Dombrovskis, evropski komesar za trgovinu, priznao je da su električna vozila ključna za zelenu tranziciju kada je najavio istragu u oktobru, ali je dodao da „konkurencija mora da bude fer“. Njegovo odeljenje prikupilo je dokaze da su kineski proizvođači automobila i njihovi dobavljači dobijali subvencionisane kredite, poreske olakšice i jeftino zemljište.

Zvaničnici Evropske unije kažu da je Berlin vršio pritisak na Ursulu fon der Lajen, koja traži drugi mandat kao predsednica komisije, da odustane od istrage o subvencijama. Nemački kancelar Olaf Šolc nedavno je upozorio da „izolacija i ilegalne carinske barijere na kraju samo čine sve skupljim, a svakog siromašnijim“. Ali intenzivno lobiranje nemačke vlade nije uspelo.

Kina, najveći trgovinski partner bloka, izvezla je 2023. godine električna vozila u vrednosti od 10 milijardi evra, duplirajući svoj tržišni udeo prošle godine na osam odsto, prema analitičarima Rodijum grupe (Rhodium Group).

Institut iz Kila utvrdio je da bi dodatna carina od 20 odsto na kineske električne automobile smanjila uvoz za četvrtinu. Izračunali su da bi sa 500.000 vozila uvezenih 2023. godine, ovo odgovaralo procenjenih 125.000 jedinica vrednih gotovo četiri milijarde dolara.

„Pad bi uglavnom bio nadoknađen povećanjem proizvodnje unutar EU i manjim obimom izvoza električnih vozila, što bi verovatno značilo primetno više cene za krajnje potrošače“, zaključili su istraživači.

Komisija očekuje da će kineska električna vozila držati tržišni udeo od 15 odsto u Evropskoj uniji sledeće godine. Kaže da su cene kineskih vozila 20 odsto niže od cena modela proizvedenih u EU.