Briselski dijalog jedino rešenje za imovinu na Kosovu

Koliko to zaista vredi niko ne zna, jer je većina nedostupna i našim državnim organima, a još više srpskim proceniteljima. Nepoznato je i u kakvom su stanju državne i poslovne zgrade, da li je nešto novo izgrađeno na zemljištu koje se vodi u srpskom katastru, a ne postoji čak ni precizna evidencija koja su preduzeća čije su matične kuće u Srbiji, dobila nove vlasnike u kosovskoj privatizaciji.

Još je teže utvrditi šta će sa spiska srpske imovine, ukoliko Priština pristane na razgovor o toj temi, biti nesporno a za koje objekte će kosovske vlasti tvrditi da su njihovi i da su im pripali činom samoproglašenog osamostaljenja. Situaciju ne olakšava ni to što, prema tvrdnjama domaćih zvaničnika, za svaku od stavki sa tog listinga postoji papir, argument koji dokazuje vlasništvo ili ulaganje.

Prema ocenama stručnjaka, jedini način da se to razreši jeste kroz Briselski dijalog, jer bi svaki drugi metod vodio podeli te imovine čime bi se defakto priznala državnost KiM. Ipak, Priština se protivi otvaranju takvog dijaloga, a naruku im ide i stav Brisela da će se razgovarati samo o temama koje obe strane prihvataju. Tako sva imovina Srbije, a velikim delom i građana srpske nacionalnosti, kao i preduzeća koja su otvarala svoje ćerke firme južno od Ibra, ostaje uzurpirana. Ali, i pored nesumnjivo velike vrednosti, pitanje imovine je pre svega politička tema, jer način rešavanja tog pitanja bitno određuje stav prema budućem statusu KiM. Na to je, uoči otvaranja druge faze unutrašnjeg dijaloga, ukazala i Partija ujedinjenih penzionera Srbije, koja je apelovala na sve da ostave po strani razlike i postignu opštu saglasnost da je „očuvanje imovine u južnoj pokrajini trenutno tema svih tema u i oko KiM“.

„Ako se u Srbiji postigne unutrašnje saglasje u vezi s tim da je to početak i kraj svih daljih ozbiljnih pregovora o budućnosti Kosova i Metohije, crvena linija preko koje niti jedan politički subjekt, bilo iz vlasti, bilo iz opozicije, neće preći, onda će i budući status Kosova i Metohije biti izvestan, jer je najmanje 60 odsto zemljišta na Kosovu i Metohiji u srpskoj svojini“, naveo je PUPS.

Naime, u originalnim katastarskim knjigama koje su 1999. godine, po okončanju bombardovanja Srbije prenete u Beograd, oko 29 odsto zemljišta KiM vodi se kao svojina Republike Srbije. Tome treba dodati i oko 14 odsto ukupne površine parcela koje se vode kao društveno vlasništvo preduzeća čiji je osnivač republika a čak 25 odsto oranica vekovima se nalazi u posedu porodica srpske nacionalnosti. Uz to, u objektima, oko 1,4 miliona kvadrata čine službene i poslovne zgrade, 24.688 je u stambenom prostoru koji je gradila Srbija a 753.915 kvadrata čine sportski objekti, odmarališta, restorani…

Ne bi trebalo da budu sporne ni oko 15 miliona evra vredne benzinske stanice koje su pre prisvajanja bile vlasništvo NIS Petrola. Imovinu na KiM ima i Pošta Srbije, Telekom, Srbijašume, Elektroprivreda koja je gradnju elektrana, kopova i mreže finansirala iz kredita i pozajmica Fonda za razvoj. U južnoj pokrajini radilo je i na desetine firmi čiji su osnivači bila preduzeća iz centralne Srbije, ali je većina njih završila u likvidaciji dok je Kosovska agencija za privatizaciju prodala svega njih nekoliko.

A Brezovica Pacoliju

Država Srbija uspela je da zaustavi prodaju ski-centra Brezovica koji je od ogromnog značaja za tamošnju srpsku zajednicu jer joj obezbeđuje ekonomsku održivost. Osnivači tog centra su sa 20 odsto JP Skijališta Srbije i sa preostalih 80 procenata holding kompanija Fond Ineks – Inter Eksport, dok je pre tih statusnih promena vlasnik bila firma Ineks hoteli iz Beograda, koja je svojevremeno sopstvenim sredstvima sagradila taj kompleks. Kosovske vlasti pokušale su da prodaju objekte ski-centra francusko-angorskom konzorcijumu iza koga je, spekulisalo se, stajao lider Alijanse za novo Kosovo i po mnogima najbogatiji Albanac na svetu Bedžet Pacoli. Postupak je zaustavljen kada je Srbija u Fajnenšel tajmsu objavila da je reč o preduzeću koje ima vlasnike, akcionare i da tu nije reč o imovini kosovske vlade.