Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić izjavila je danas da je, prema rezultatima istraživanja koje je sproveo NALED, u prethodnih pet godina, kada su u pitanju registrovani privredni subjekti, smanjen obim sive ekonomije za šest odsto, odnosno sa 21,2 odsto BDP u 2012. na 15,4 odsto u 2017.godini.
U saradnji sa privredom, civilnim sektorom i mnogim međunarodnim organizacijama prethodnih godina je sistemski i mnogo urađeno na suzbijanju sive ekonomije, istakla je Brnabić na Trećoj nacionalnoj konferenciji „Izlaz iz sive ekonomije“.
Brnabić je rekla da se Vlada Srbije od 2015. godine sistemski bavi borbom protiv sive ekonomije „kroz nekoliko stubova“, a to su inspekcije, Poreska uprava, podsticajne mere i podizanje svesti i uključivanje javnosti u ovu borbu.
Ona je podsetila da je u decembru prošle godine usvojen zakon koji propisuje da od januara 2018. godine poslodavac prvo mora da prijavi radnika, pa da tek onda on može da počne da radi.
Tokom 2017. godine počelo uvođenje jedinstvenog informacionog sistema E-inspektor, napomenula je Brnabić i navela da bi do juna ove godine trebalo da se umreže prve četiri inspekcije, a do sredine 2019. godine i sve ostale inspekcije.
Brnabić je rekla da će umrežavanjem 42 inspekcije rad inspektora u potpunosti biti transparentan i kontrolisan i od strane same privrede.
Prema njenim rečima, Vlada Srbije u decembru 2017. godine usvojila program transformacije Poreske uprave, a 2018, 2019 i 2020. godine „fokus će biti na punoj implementaciji ovog programa“.
Ona je dodala da bi do 2023. godine Srbija trebalo da ima u potpunosti efikasnu, modernu Poresku upravu.
Govoreći o podsticajnim merama Brnabić je istakla da se Vlada trudi „da što manje kažnjava privredu, a da što više podstiče i pravi okvir“ u kome privrednici imaju motivaciju da posluju u legalnoj zoni.
Ona je, između ostalog, navela da će od 1. oktobra ove godine početnici u biznisu u prve dve godine poslovanja biti „potpuno oslobođeni“ od plaćanja poreza.
Analiza „Siva ekonomija u Srbiji 2017. godine“, koju je sproveo NALED uz podršku Nemačke razvojne saradnje, pokazala je da i dalje svako treće preduzeće u Srbiji posluje u sivoj zoni čemu značajno doprinose neregistrovane firme koje čine više od 17 odsto ukupnog broja privrednih subjekata.
U analizi se navodi da je najdominantniji oblik rada mimo propisa zapošljavanje bez ugovora i isplata zarada na ruke, tako da od 100 dinara stečenih radom u sivoj zoni, 62 dinara potiče od neprijavljenih plata, a 38 od izbegavanja evidentiranja prodaje roba i usluga, odnosno profita.
U odnosu na 2012. godinu prepolovljen je broj firmi koje ne prijavljuju zaposlene sa 20,5 odsto na 10,8 odsto.
Potpredsednik Upravnog odbora NALED Goran Kovačević rekao je da se iz podataka dobijenih ovim istraživanjem vidi da su sistemske mere, započete 2015. godine, dale rezultate.
On je rekao da je istraživanje pokazalo da se oni koji imaju firme lakše opredeljuju da uđu u legalne tokove i naveo da se od deset onih koji su bili u sivoj zoni osam odlučilo da pređe u redovno poslovanje.
Prema njegovim rečima, unapređenje inspekcijskog nadzora u cilju otkrivanja neregistrovanih firmi mora da bude prvi prioritet novog akcionog plana Nacionalnog programa za suzbijanje sive ekonomije, kao i efikasnije suzbijanje takvog ponašanja.
Ambasador Nemačke u Srbiji Aksel Ditman rekao je da Nemačka snažno podržava Srbiju na njenom putu ka Evropskoj uniji, ali je naveo da Srbija mora da ispuni utvrđene kriterijume.
On je rekao da je Nemačka od 2000. godine obezbedila 1,8 milijardi evra za razvojnu pomoć i reforme u Srbiji.
Ditman je istakao da je na tom putu važna vladavina prava i dodao da su u toj oblasti urađene važne reforme, ali preostaje još dosta toga da se uradi.
„U svemu tome veliku ulogu igra borba protiv sive ekonomije“, istakao je Ditman.
Nemačka, dodao je, sarađuje sa Srbijom u oblasti vladavine prava i u suzbijanju sive ekonomije i kao primer naveo programe „Reforma javne uprave“ i „Reforma javnih finansija“, koji se realizuju uz pomoć GIZ.
Prema njegovim rečima, Nemačka sarađuje sa Srbijom i kada je u pitanju unapređenje elektronske Poreske uprave.
Обим сиве економије данас на нижем нивоу него пре 5 година (21,2% у 2012.; 15,4% БДП у 2017). Од 2015. радимо системски на смањењу сиве економије кроз реформу инспекција, пореза и подизање свести грађана. Више од 90% грађана данас подржава борбу коју водимо заједно @NALED_SERBIA pic.twitter.com/eg16LWKdJv
— Aна Брнабић (@SerbianPM) 20. фебруар 2018.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.