Brnabić: Od 2014. godine uloženo 600 miliona evra u odsumporavanje na termoelektranama

„Pre 2014. godine nismo imali izgradnju nijednog filtera na našim termoelektranama. Te godine je počelo investiranje u odsumporavanje na termoelektranama i od tada do danas je uloženo oko 600 miliona evra“, rekla je Brnabić na sastanku sa članovima Nacionalnog konventa za Evropsku uniju (NKEU).

Ona je ocenila da u poslednje tri godine Srbija ima „nikad više“ proizvodjača električne energije iz obnovljivih izvora.

„Pre svega to su vetroelektrane, nešto malo malih hidroelektrana, jako malo solarnih, ali je to jedan put koji je sada Srbija trasirala“, rekla je predsenica Vlade.

Ona smatra i da se narod vodi „lažnim vestima“ kada su u pitanju obnovljivi izvori energije i da se iz tog razloga plaše za ptice i reke, koje, prema njenim rečima, nisu ugrožene vetroparkovima, odnosno malim hidroelektranama.

„Kao narod nećemo male hidroelektrane, nećemo vetroparkove, nećemo solarne, nećemo termoelektrane. Osim ako nam nije ideja da živimo bez struje, ja ne vidim konkretne predloge“, izjavila je Brnabić.

Ocenila je i da će biti potrebno ulaganje od šest milijardi evra za usaglašavanje sa direktivom Evropske unije u upravljanju vodama.

Istakla je i da je izvršeno mapiranje svih deponija u svim lokalnim samoupravama, kao i da Srbija konačno ima zaseban zakon za obnovljive izvore energije.

Koordinatorka Nacionalnog konventa za Evropsku uniju (NKEU) Nataša Dragojlović naglasila je da je na toj organizaciji da ukažu jasno na probleme u zaštiti životne sredine, kao i da pruže jasnu argumentaciju.

„Iskreno se nadamo da ćemo mi, kao gradjani, imati Vladu na našoj strani“, rekla je Dragojlović.

Ona je istakla da su oni svesni koliko je zaštita životne sredine „skup biznis“, ali je istakla da je zdravlje gradjana ipak najskuplje.

„Čujete glas autohtonih organizacija i udruženja gradjana koji su spremni da brane životnu sredinu. Kako god, mi u Konventu godinama smatramo da je bolje o tome razgovarati za stolom, da je bolje razgovarati u trenutku kad se kreiraju politike, nego da gradjani imaju utisak da Vlada vodi računa o nekim drugim interesima, možda i nekim tudjim interesima, a ne sopstvenim gradjanima“, rekla je Dragojlović.