Brnabić: Oporavak srpske ekonomije biće baziran na ulaganju u inovativnu privredu

Brnabić je, na predstavljanju ovogodišnje „Bele knjige“ Saveta stranih investitora (FIC), istakla da će i u buduće jedan od prioriteta države biti digitalna privreda i veštačka inteligencija i pozvala je kompanije članice FIC-a da dovode svoje razvojne centre u Srbiju.

Navela je da su obezbeđeni podsticaji za razvojne centre i da će biti podržane kompanije koje se bave veštačkom inteligencijom.

„Prioritet transformacija naše ekonomije je da bude zasnovana na inovacijama i znanju i takvim investicijama, a ne na radno intenzivnim investicijama koje su nam ranije bile potrebne, kada je nezaposlenost bila veća od 25 odsto“, rekla je ona.

Brnabić je navela da će se raditi na razvoju digitalne infrastrukture i širokopojasnog interneta, a u okviru programa razvoja „Srbija 2025“  biće i dodatnih ulaganja u digitalizaciju privrede i spajanje nauke i privrede.

„Do kraja godine očekujemo i usvajanje Zakona o digitalnoj imovini koja će osavremeniti naš poslovni ambijent“, dodala je premijerka.

Istakla je i da će opravak srpske ekonomije zavisiti od oporavka ekonomija u EU, pre svega Nemačke i Italije, za koje je najviše vezana.

Podsetila da će Srbija imati najmanji pad BDP-a u Evropi od jedan odsto, a možda i manje, te da će u naredne dve godine imati rast od 10 odsto, dok će zemlje u regionu imati rast od pet procenata ili manje.

Podsetila je i da je nezaposlenost pala na 7,3 odsto, a da je javni dug trenutno na nivou od 57 odsto BDP-a.

„Naš javni dug će ostati pod kontrolom i ostaće ispod 60 odsto BDP-a, a trenutno je na nivou oko 57 odsto“, kazala je ona.

Dodala je da će se država, iako će imati značajan budžetski deficit, truditi da on bude ispod devet odsto kako bi u naredne dve godine mogla da povrati finansijsku stabilnost stečenu merama 2014. i 2015. godine.

Podsetila je i da je u oporavak domaće privrede država ove godine uložila više od 10 odsto BDP-a.

Ocenila je da je srpskoj ekonomiji u ovoj godini pomoglo i to što su nastavljena ulaganja u infratrukturu, pre svega putnu, te je nastavljena gradnja autoputa Preljina – Požega, Moravskog koridora, brze pruge ka Budimpešti, gradnja autoputa ka Sarajevu, obilaznica oko Beograda.

Nastavljeno je ulaganje u zdravstvene objekte, pre svega KC Srbije, potom opšte bolnice u celoj Srbji.

Premijerka je rekla i kako se nada da će uskoro sa Evropskom investicionom bankom biti potpisan ugovor za gradnju KC Vojvodine.

Brnabić je najavila ubrzanje reforme u oblasti vladavine prava u skladu sa evropskim putem Srbije.

Mihajlović: Tražiću smene nekih direktora javnih preduzeća u energetskom sektoru

Ministarka rudarstva i energetike Srbije Zorana Mihajlović izjavila je da će tražiti smene nekih direktora javnih preduzeća u energetskom sektoru.

Ona je na predstavljanju „Bele knjige“ Saveta stranih investitora rekla da nije zadovoljna time što ta preduzeća ne postižu rezultate koji se od njih očekuju i da će zbog toga neki direktori biti smenjeni, a ne po partijskoj liniji ili iz nekih drugih interesa.

Mihajlović je navela da reforme u Srbijagasu kasne šest do sedam godina i da to preduzeće, koje je pored Elektroprivrede Srbije jedno od najznačajnijih u energetskom sektoru, nije razdvojilo delatnosti, odnosno ne posluje u skladu sa Zakonom o javnim preduzećima.

Kako je objasnila, Srbijagas ima 13 povezanih preduzeća, od kojih su četiri u njegovom stopostotnom vlasništvu, a jedno je i Transportgas, koje bi po njenim rečim, treba da bude izdvojeno iz Srbijagasa.

„Od nekih preduzeća u sasatavu Srbijagasa nije moguće dobiti nikakve informacije, a kamoli dokumentaciju“, rekla je Mihajlović.

Istakla je da neki od direktora javnih preduzeća u oblasti energetike dobijaju apanaže od 10.000 do 15.000 evra mesečno, dodajući da ona neće predlagati ljude koji bi mogli da vode ta preduzeća, jer je to kadrovska politika Vlade Srbije.

Ona je navela i da su se čelnici nekih javnih preduzeća u energetskom sektoru „krili“ iza parije ili Rusije, što, kako je ocenila, nema opravdanja.