Brnabić: Prvo kreću reforme u EPS i Srbijagasu

Prva dva preduzeća koja će ući u reforme su EPS i Srbijagas.

Prema rečima premijerke, usvojen je akcioni plan za gasni sektor koji čeka potpuna liberalizacija i „otvaranje Horgoša“.

„Slede železnička preduzeća, posebno u kargo sektoru u kom imaju veliku konkurenciju. Recimo imamo Kosko koji je kupio luku Pirej i koji transportuje robu preko Srbije. Bez tržišnog načina poslovanja to je rupa bez dna“, ocenila je Brnabić dodavši da će se ove godine usvojiti Zakon o upravljanju preduzećima u državnom vlasništvu na kom vlada radi sa MMF-om.

Ona je govoreći o tome kako je država prošla kroz prethodne tri krizne godine istakla da je država pokazala da ume da se nosi sa krizama.

„Mi smo bili samo jedna od 10 zemalja u svetu u kojoj se nije smanjila zaposlenost, već se povećala. Borili smo se za svaku investiciju. Investitori su bili zadovoljni u Srbiji. Recimo 2021. godine 95 odsto nemačkih investitora je reklo da su zadovoljni time što su investirali u Srbiji“, istakla je Brnabić dodajući da imamo i priliv japanskih investicija, kao što je Nidek koji uskoro treba da počne proizvodnju u Srbiji.

Ona je rekla da se Vlada prethodnih godina bavila poslovnim okruženjem, vladavinom prava, da su izgurali promenu Ustava i izmenu seta pravodusnih zakona.

Takođe je istakla povećanje ulaganja u infrastrukturu, ali i u digitalizaciju.

„U 2021. godini svako drugo novootvoreno radno mesto bilo je u sektoru IKT. U prošloj godini suficit IKT sektora uticao je sa 0,4 odsto na rast našeg BDP-a“, ocenila je Brnabić.

Govoreći o zelenoj tranziciji ona je ukazala na paradoks gde istovremeno svi pričaju o smanjenju emisija, promeni načina na koji živimo da bi doprineli usporavanju klimatskih promena, a sa druge strane u ukrajinskom ratu imamo realnu opasnost od nukelarnog rata i ogromne emisije gasova, a nisko ne želi da razgovara o miru.

Za Srbiju je zelena tranzicija odnosno nova energetska politika, prema njenim rečima, jedan od priroiteta u narednom periodu.

„I tu smo u zaostatku. Kod nas je svest o tome krenula tek od 2014. godine kada je Evropa bila daleko ispred nas. Vi tada niste mogli da ubedite ni vlast ni građane da su OIE važni za nas. Tada je problem broj jedan bila nezaposlenost, broj dva plate i penzije, a zaštita životne sredine nije bila ni u prvih deset prioriteta“, rekla je onda.

Ona je najavila aukcije za dodatnih 400 megavata iz vetra, kao i 1.000 megavata iz solara, sa velikim baterijama čime bi se ta elektrana samobalansirala.

Takođe je istakla i izgradnju dve velike reverzibilne hidroelektrane Đerdap 3 i Bistricu.

„To je portfolio oko 12 milijardi evra investicija i to sve uz podršku i pomoć EU“, ocenila je Brnabić.

Ona je poručila da nije poenta samo u zaštiti životne sredine i klimatskim promenama, već je to i deo transformacija društva i ekonomije.

„Ako smo apsolvirali da je IKT jedan od najvažnijih sektora, da je sledeća stvar veštačka inteligencija i biotehnologija, onda treba da znamo da čitav taj koncept ne može bez zelene energije. Nema fonda koja će ulagati u startapove u Srbiji ako 70 odsto energije dolazi iz lignita. I oni koji ne veruju u klimatske promene moraju da razumeju da je to sada koncept rasta i razvoja“, poručila je ona.

Brnabić je dodala i da je cilj razvoj biotehnologije i privlačenje velikih investicija u razvoj i istraživanje.

„Roš ulaže godišnje 16 milijardi evra u istraživanje i razvoj. Zamislite da deo tog budžeta, recimo milijardu godišnje, se troši u našim institutima ili da rade naše startap inovacione komanije.

Mi na taj način nikada nismo razmišljali o stranim investicijama. Sada slavimo 4,4 milijarde evra stranih investicija i to je odlično, ali ovde imamo šansu da se u istraživanje i razvoj unese novac koji nama može da donese neslućene rezultate“, rekla je ona dodajući da se razmišlja o „master 4.0″, specijalnim master studijama na fakultetima.

Govoreći o socijalnoj politici ona je podsetila da je zakon o socijalnim kartama donet 2021, a primena počela prošle godine.
Uvidom u registre identifikovali smo 134.000 preminula lica kojima je nastavljena isplata socijalne pomoći. Dodatak za pomoć i negu isplaćivan je za 4.427 osobe i nakon smrti. Kod usluge smeštaja 308 lica je preminulo, a isplate su nastavljene.
Istovremeno, našli smo 87.157 slučajeva u kojima su porodice imale pravo na neku vrstu socijalne pomoći, a nisu je koristile“, ocenila je Brnabić.

Na kraju, istakla je da je prošle godine 35.147 osoba tražilo radnu dozvolu u Srbiji, a da će ova godina sudeći po januaru i februaru biti još bolja.