Brnabić: Svi traže novac za vakcinu unapred

Kao te dodatne troškove, Brnabić je navela kupovinu zaštitne opreme, testova, respiratora, vakcina za grip i vakcina za kovid.

Ona je rekla da svi traže novac za vakcinu unapred, a da se ne zna koja će biti odobrena, ali da Srbija misli da je pametno da „stane u svaki red“ za vakcinu.

Brnabić je izrazila zadovoljstvo jer je Srbija pre krize sprovela digitalizaciju uprave i škola i ocenila da se to isplatilo u vreme pandemije. Dodala je i da je zadovoljna jer nezaposlenost nije porasla.

Premijerka Srbije rekla je da svi treba da razmišljaju o digitalizaciji i tome kako da uvek budu dostupni građanima i privredi i kao izazov u budućnosti navela korišćenje veštačke inteligencije u javnoj upravi.

Ona je istakla da 30 odsto poslova koje rade javni službenici čine „repetativni poslovi“ i da ti poslovi mogu da budu automatizovani, a da ljudi mogu da rade smislenije poslove i da je u ovoj eri besmisleno terati ljude da idu na šalter i završe neki posao i da bi smanjenje fizičkog kontakta sa upravom smanjilo prostor za korupciju.

Brnabić je dodala da bi to smanjilo i upotrebu papira i da je Srbija zamenom papirnih za elektronske dokumente do sada „spasla“ 15.000 drveta.

Ona je izrazila bojazan da će u budućnosti, posle krize, jaz između bogatih i siromašnih postati dublji.

„Ono što vidimo je da će siromašne zemlje patiti više, jer će zemlje želeti da sebi približe proizvodnju, a bogati su patili manje i jaz između njih će biti nešto što se teško prevazilazi u budućnosti“, rekla je Brnabić.

Kao posebno osetljivo pitanje Brnabić je navela lične i građanske slobode i istakla da će ključ biti kako da se zaštite te slobode, ali i sprovedu protivepidemijske mere i dodala da će pokrenuti debatu o tome u Srbiji.

Premijer Letonije Artur Krišjanis Karinš uputio je video poruku i rekao da je u prvom talasu njegova zemlja reagovala brzo, objasnila šta je opasnost i pozvala sve, celo društvo, da sarađuju.

On je rekao da nema savršenog priručnika za vođenje krize.

„Brza reakcija je ključ, ali zajedno sa društvom. Ne može se vlada brže kretati od društva. Ono što vlade moraju da urade da obezbede tu saradnju je da informišemo, informišemo, informišemo“, poručio je Karinš.

Generalni sekretar Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) Angel Guria rekao je da će pad svetskog bruto društvenog proizvoda biti 4,5 odsto, ali da ima dobrih vesti u pogledu na vakcinu, ali da će, kada se svet izbori sa virusom i ekonomijom, ostati borba sa klimatskim promenama.

On je rekao da će se kriza nastaviti i u 2021. i da će svi morati da nauče da žive sa virusom dok se vakcine ispituju i proizvode.

Guria je istakao važnost poverenja u vlade, kada je reč o borbi sa korona virusom.

Danas novi crni rekord po broju novozaraženih

Predsednica Vlade Ana Brnabić izjavila je da se danas može očekivati novi „crni rekord“ u broju zaraženih koronavirusom, i da se pretpostavlja da će ih biti više od 5.000.

Brojevi su jutros u 08:00 časova bili lošiji nego juče. Nama je, po pravilu, sreda uvek lošija od utorka, a četvrtkom i petkom broj novozaraženih pada, rekla je Brnabić novinarima posle skupa u Nacionalnoj akademiji za javnu upravu.

Ona je, govoreći o merama koje su stupile na snagu u utorak uveče, istakla da treba da prođe tri do pet dana da bi se video njihov prvi rezultat, a da su inspekcije počele kontrole radnog vremena do 21:00 sat.

Brnabić je konstatovala da su škole najbezbednija mesta od koronavirusa, ali da će, za svaki slučaj, zamoliti stručni deo Kriznog štaba da da preporuke kako dalje u toj oblasti. Moramo da razmišljamo o tome da smo spremni za svaku situaciju, objasnila je ona.

Brnabić je, odgovarajući na pitanje oko plaćanja radnika koji su u samoizolaciji ili u bolnici zbog korone, rekla da je to odgovornost poslodavca, „da tretira radnike kako treba“ i da tu individualnu odgovornost država ne može da reguliše, jer je „izuzetno skupo“.