Premijerka Srbije Ana Brnabić izjavila je da su 492 radnika, koji su proglašeni tehnološkim viškom, dobili otpremnine u dan kada je predsednik Srbije Aleksandar Vučić to garantovao svojom rečju na sastanku u subotu sa radnicima kragujevačke fabrike, u iznosu od po 93.000 dinara po godini staža.
Brnabić je rekla za Televiziju Prva da je sinoć dala nalog svom kabinetu i ministarki Dariji Kisić da zajedno sa kabinetom predsednika Srbije naprave tim koji će otići u Kragujevac.
„Razumemo ukoliko ne žele da prihvate ponudu „tri plus jedan“, odnosno da tri meseca rade u inostranstvu a mesec dana budu u Kragujevcu, i želimo da vidmo šta je to šta njih najviše muči i da pokušamo da napravimo ponudu još primamljivijom da bi ostali u Stelanisu“, rekla je ona.
Navela je da će u svakom slučaju, u četvrtom kvartalu 2024. u toj kragujevačkoj fabrici sigurno minimalno raditi 1.550 radnika, te izrazila uverenje da će zbog proizvodnje električnog automobila oni imati i veće plate.
Potvrdila je da su 492 radnika dobila optremnine, a ostali radnici su, kako je naglasila, potrebni Stelantisu i radi se o tome da li žele da pristanu na odlazak u inostranstvo dok ne počne da se u Kragujevcu pravi električni model, od 18 do najkasnije 24 meseci.
„Mislim da radnici imaju još sedam dana se izjasne da li žele da idu u inostranstvo na onaj način da su tamo ukupno 18 ili 24 meseci sa bonusima ili „tri plus jedan“ meseca kada i dalje odbijaju bonuse, samo što oni (bonusi) prate smanjene na to kako (vremenski) idu na rad“, rekla je ona.
Kazala je da je u interesu i Vlade Srbije i poslodavca da se više radnika prijavi za rad u inostranstvo, te objasnila da će u tom slučaju postojati obučeni radnici kompanije koja će proizvoditi električne automobile.
„Ukoliko se ne prijavi dovoljno radnika, u redu, svakako će dobiti otpremnu ali će Stelantis morati da angažuje nove radnika i da ih obučava“, objasnila je ona.
Rekla je da će, u svakom slušaju u toj fabrici, u četvrtom kvartalu 2024. minimalno raditi 1.550 radnika, te izrazila uverenje da će i plate biti veće.
„Borimo se da oni koji nisu uzeli otpremnine, da pokušamo da poboljšamo ponudu i za njih“, rekla je ona.
U Samostalnom sindikatu kompanije Fijat Krajsler automobili (FCA) u Kragujevcu juče je agenciji Beta rečeno da poslodavac nije obavestio radnike o izmenjenim uslovima za odlazak na rad u Slovačku, što je najavljeno u ponedeljak u pregovorima u Predsedništvu Srbije.
Predsednik tog sindikata Saša Đorđević je rekao da radnici nemaju pisanu ponudu poslodavca o novim uslovima za Slovačku o kojoj bi se izjasnili u roku koji je produžen za sedam dana.
„Pošto zvanično nemaju informacije o novim uslovima, radnici i ne dolaze da se eventualno projave za tu opciju“, rekao je Đorđević.
Suština je stalno maltretiranje Srba
Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić izjavila je danas da tablice „nisu suština“ novih odluka Prištine, već da je suština „stalno maltretiranje Srba“, jer tablica „nema u 15 tačaka Briselskog sporazuma“.
„Te stalne i stalne provokacije, taj stalni teror nad Srbima na koji se niko ne oglašava, niko ne čini ništa tim povodom. Eventualno daju neko saopštenje koje može biti verbalno oštrije ili manje oštro, ali u praksi ne znači ništa“, kazala je Brnabić za televiziju Prva.
Komentarišući nove dve odluke Prištine, reciprocitetnu zabranu ulaska na Kosovo sa ličnim kartama Srbije i obavezan prelazak na „RKS“ tablice do kraja septembra, Brnabić je naglasila da u 15 tačaka Briselskog sporazuma „nema tablica“, dok se u prvih šest nalazi Zajednica srpskih opština (ZSO).
„Nego ste vi sada ušli, pa zašli u neke anekse, podugovore, neke sitnice u okviru dalje neke implementacije akcionih planova i tako dalje. A ovih šest tačaka, a osnova Briselskog sporazuma, a ZSO, gde je“, upitala je Brnabić.
Ona je navela da je portparol EU Peter Stano komentarisao to da li je Priština imala pravo da donese odluku o tablicama ili ne, ali da nijednom rečju nije pomenuo ZSO.
Ocenila je da se „svi ponašaju licemerno“, navodeći da tokom rata u Ukrajini, kao i u svakom drugom konfliktnom ili postkonfliktnom području u svetu, pozivaju na rezolucije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, ali da se Rezolucija 1244 „ne pominje nigde, kao da ne postoji“.
„Zato što je najveći deo zapadnih zemalja, zemlje Kvinte i sve zemlje grupacije G7 su prekršile tu rezoluciju. To je licemeran odnos“, rekla je premijerka.
Govoreći o poseti premijera Crne Gore Dritana Abazovića, Brnabić je rekla da je odmah nakon sastanka Narodna banka Srbije (NBS) poslala sve podatke koji se tiču uspostavljanja direktnog platnog prometa sa Crnom Gorom i istakla da je sa strane Srbije sve završeno.
„Ministar finansija Siniša Mali je od juče u komunikaciji sa ministrom finansija Vlade Crne Gore i pokrenuli su te stvari. Ja se nadam da možemo brzo da imamo uspostaljven taj direktni platni promet, pa onda da radimo na svim onim stvarima o kojima smo pričali“, kazala je ona.
Brnabić je navela slučajeve proterivanja ambasadora, donošenja rezolucije crnogorskog parlamenta o zabrani negiranja genocida u Srebrenici i slične probleme, i naglasila da Srbija ima „iskrene namere da ima najbolje moguće odnose sa Crnom Gorom“.
Ona je rekla da isto tako razmišlja i crnogorski premijer i da to pokazuje kroz temeljni ugovor sa Srpskom pravoslavnom crkvom (SPC) kao i kroz „ozbiljno razmišljanje da se Crna Gora pridruži Otvorenom Balkanu“.
Ocenila je i da je sastanak Abazovića sa patrijarhom SPC Porfirijem bio konstruktivan, da je nacrt temeljnog ugovora dobro prihvaćen, i da bi njegovo usvajanje bilo „istorijska stvar“.
Naglasila je da je planirana poseta predsednika Vlade Srbije Crnoj Gori, ali da će ona biti organizovana kada bude formirana nova vlada i bude izabran novi premijer Srbije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.