Brz oporavak industrije zbog kvalitetnije proizvodnje

Naime, ukupna industrijska proizvodnja u trećem mesecu bila je za 6,1 odsto veća nego u istom mesecu prošle godine, dok je prerađivačka industrija zabeležila rast od 6,5 odsto uprkos padu u proizvodnji naftnih derivata od čak 60 odsto. Naime, Naftna industrija Srbije je u martu imala remonte i radove na modernizaciji rafinerije nafte pa je zbog toga radila znatno manjim intenzitetom.

S druge strane, visokom rastu je doprinela činjenica da je 15. marta prošle godine proglašeno vanredno stanje, što je uticalo na industrijsku proizvodnju, mada mnogo manje nego na sektor usluga.

Industrijskom rastu u martu su doprineli i proizvodnja električne energije i rudarstvo sa rastom od pet odnosno 5,7 odsto. i kvartalno industrija je zabeležila rast, doduše dosta niži, od 3,8 odsto u odnosu na lane, pri čemu je prerađivačka industrija povećana za 2,5 odsto. Jedan od razloga je i što je u januaru prošle godine zabeležen znatan rast industrije.

Za razliku od februara kada je svega 10 od 24 grane prerađivačke industrije ostvarilo rast proizvodnje, u martu je čak 20 grana napredovalo. Samo industrija duvana, proizvodnja odevnih predmeta i naftna industrija su imali manju proizvodnju nego lane.

Za Ivana Nikolića, urednika Makroekonomskih analiza i trendova ovo je iznenađenje.

„Kretanje industrije u prvom tromesečju ukazuje na stabilizaciju i povratak na trend rasta uspostavljen još polovinom 2019. godine. Dobra vest je i što početak vanrednog stanja u martu prošle godine nije toliko uticao na kvartalni rezultat jer se radi o jednoj nedelji. Tek u aprilskim podacima videće se ta smanjena baza od prošle godine. Koji izvori mogu biti tog rasta industrije? Ja ne vidim druge izvore od tražnje koju pravi građevinska industrija i infrastrukturni projekti i još važnije izvoz“, napominje Nikolić dodajući da još nema podataka o industriji EU, već da samo postoje pozitivni indikatori poput indeksa narudžbina.

Izvoz je u prva dva meseca ove godine porastao za 3,5 odsto (u odnosu na isti period prošle godine), dok je istovremeno uvoz smanjen za 6,9 odsto. Ipak, u martu ove godine izvoz je povećan za čak 35 odsto u odnosu na prošli mart, dok je i uvoz povećan, za 11,6 odsto. Jasno je da dobrim delom za tako veliki skok izvoza zasluge nosi zatvaranje granica i otežavanje transporta robe u Evropi prošlog marta, ali prema Nikoliću, lako se može desiti da mi u prvom tromesečju imamo suficit u platnom bilansu, što se skoro nije desilo.

„Imali smo rast izvoza poljoprivrede zahvaljujući dobroj prošloj godini, ali značajan faktor je transformacija naše industrije ka kvalitetnijoj i vrednijoj proizvodnji. Proizvodimo sve konkurentniju robu i to se odražava na stabilnost izvoza i na brz oporavak prerađivačke industrije“, ističe on.

Prema njegovoj analizi, robni izvoz Srbije je od 2005. godine povećan 4,7 puta, što je više od uporedivih zemalja CIE, a unutar njega izvoz haj-tek industrije je povećan 15 puta, sa 77,4 miliona na 1,16 milijardi evra.

„Danas izvoz proizvoda visoke i srednje tehnološke složenosti čini tačno trećinu ukupnog robnog izvoza Srbije. Pre samo petnaest godina iznosio je mizernih 13,5 odsto, po čemu nismo mogli parirati niti jednoj evropskoj ekonomiji“, ističe naš sagovornik.

Prvo tromesečje ove godine karakteriše još jedna neuobičajena pojava, uporedo rastom proizvodnje i izvoza imamo pad uvoza (u prva dva meseca) ili sporiji rast uvoza od izvoza (u martu). Prema mišljenju Nikolića tome doprinosi nekoliko faktora:

„Ovo je neuobičajeno i videćemo da li će potrajati. Rekao bih da je tome doprineo pad tražnje za trajnom potrošnom robom kao što su odeća i obuća. S druge strane, dobru situaciju u platnom bilansu uticao je i izostanak potrošnje u inostranstvu, smanjene obaveze po osnovu duga zbog smanjenja kamatnih stopa i ipak stabilni prilivi doznaka. Ipak, glavni doprinos je razmena robe i usluga. U prvom kvartalu imali smo rast izvoza robe i usluga 13,8 odsto, dok je uvoz stagnirao“, napominje Nikolić.