Šest meseci pre roka uz sedam godina zakašnjenja: Zašto se brza pruga od Novog Sada do Subotice sporo gradi?

Vest da radovi na izgradnji pruge napreduju brže nego što je to planirano ponosno ne iznose samo predstavnici vlasti, već i sam investitor i izvođači radova, koji najavljuju da će od decembra biti uspostavljen redovan železnički saobraćaj između ova dva grada.

„Kada sam bio u Pekingu, tada su mi rekli da će ovaj projekat biti najbrže izgrađena brza pruga u svetu – kada se pogleda ta deonica od Beograda do Subotice“, dičio se ministar saobraćaja Goran Vesić krajem prošle godine.

Da će brza pruga biti brzo i izgrađena javnost je pre deceniju uveravao tadašnji premijer Aleksandar Vučić, koji je na Svetskom ekonomskom forumu u Kini bio izričit da „nemamo vremena za čekanje“ te da izgradnja „ne može da traje 10 godina“.

Ipak, radovi na „najbrže izgrađenoj pruzi“ traju od 2017, iako je inicijalna najava tadašnje ministarke saobraćaja Zorane Mihajlović početak izgradnje predviđala za 2015. godinu.

I tadašnji predsednik Srbije Tomislav Nikolić je početkom 2015. tvrdio da će radovi na pruzi od Beograda do Budimpešte biti završeni kroz dve godine.

„Ako smo rekli da će pruga biti za dve godine, onda mora da bude za dve godine“, govorio je Nikolić. Dotadašnje rokove za kraj radova na 2018. godinu ponovo je pomerio premijer Vučić.

Koliko puta je odlagan – projekat i zaboravljen

Zvanično, gradnja brze trase počela je 2017, a u novembru 2021. krenulo se sa radovima na deonici od Novog Sada do Subotice. Tom prilikom predsednik Srbije izjavio je da će naša zemlja pre kraja 2024. završiti svoj deo pruge ka Mađarskoj.

„Za tačno tri godine imaćemo izgrađenu prugu, a Mađari će svoj deo završiti 2025. godine. Brže će se putovati od Beograda do Budimpešte, nego od Budimpešte do Beča, za 125 minuta“, kazao je predsednik.

Da pompezne najave otvaranja pruge nisu garant da će vozovi na njoj bez probema saobraćati stava je inženjer građevine Danijel Dašić, koji kaže za naš list da u najave ne veruje dok ne vidi završenu prugu.

„Koliko puta je završetak radova odlagan, projekat je maltene zaboravljen. Iako daju prognoze na osnovu procenata završenih radova, jedina činjenica u koju sam 100 odsto siguran je da poslednjih 12 godina ništa nije završeno na vreme. Moguće da insistiranje na prvom projektu koji će biti završen u neko dogledno vreme leži i u tome da će Novi Sad imati izbore, pa u očajničkoj potražnji za dobrim vestima nisu imali nikakav drugi izbor“, kaže Dašić.

Ipak, kako za Danas kaže tadašnja ministarka Zorana Mihajlović, od samog početka nije bilo lako realizovati ovaj projekat, jer su krediti bili uzeti od Kineza i Rusa, a da pola dokumentacije nije ni postojalo.

„Te stvari smo rešavali i to je u početku dovelo do kašnjenja, bar dok sam ja bila ministarka. Da ne govorim o usaglašavanju u radovima Rusa i Kineza, i svemu što prati velike projekte. Brza pruga Beograd – Budimpešta je najveći projekat u železnici i jedan od najznačajnijih u odnosu na sve projekte u našoj zemlji. No, uprkos svim poteškoćama, do 2020. godine završena je deonica Beograd – Novi Sad i puštena u saobraćaj“, podseća Mihajlović.

Ko izvodi radove i koliko to košta?

Pruga Beograd – Budimpešta projektovana je za brzine od 200 kilometara na sat i deo je kineske inicijative „Pojas i put“. Od ukupno 350 kilometara te pruge, 184 kilometra grade se u Srbiji, a 166 u Mađarskoj.

Radove na njoj, kao i većinu velikih infrastrukturnih projekata u Srbiji, izvode Kinezi, odnosno firme „China Railway International“ i „China Communications Construction Company“, dok je na deonici Stara Pazova – Novi Sad kao izvođač bila uključena i ruska kompanija RŽD International.

Ukupna vrednost projekta procenjena je na oko dve milijarde dolara, dok ugovor za prugu od Novog Sada do Subotice dužine 108,2 kilometra iznosi 1,16 milijardi dolara.

Radovi na ovom delu počeli su 2021, kraj je ugovorom predviđen za 2025, ali izvođači kažu da će biti završeni do kraja 2024. godine. Prema simulacijama železnice, međunarodni putnički vozovi ovu relaciju prelaziće za 42 minuta, a od Beograda do Subotice za sat i 10 minuta.

Zašto se toliko odužilo?

Pripreme za pomenuti projekat počele su još 2014. godine u Beogradu, na samitu šesnaest država centralne i istočne Evrope i Kine, a ugovor o modernizaciji prve deonice potpisan je 2017. u Pekingu.

Iako je bilo najava da će ona biti u funkciji 2025, sve je izvesnije da se to neće dogditi, pisao je u oktobru nedeljnik Vreme nakon što su mađarski mediji objavili da je izgradnja zaustavljena, jer Kinezi ne mogu da naprave sistem osiguranja i kontrole vozova po evropskim standardima.

Za Gružanski koridor i obilaznicu oko Svilajnca više od pola milijarde evra: Kada će biti raspisani tenderi za gradnju? https://t.co/jXmMIe5Dp7

— Danas (@OnlineDanas) February 18, 2024

Te navode je demantovao ministar trgovine Srbije Tomislav Momirović, a stručnajci iz Mađarske objasnili su da rokove „koče“ problemi na radovima u toj državi.

Kako pojašnjava Dašić, pitanje je da li je uopšte privođenje kraju ovog projekta izgledno ako se ima u vidu da Viktor Orban ima probleme sa njegovim delom izgradnje.

„On je potpisao ugovor sa kineskim kompanijama koje su pod sankcijama zbog nepoštovanja uslova konkurentnosti. Zato za otvaranje živi bili pa videli. Ukoliko ga i bude, ostaje da vidimo da li će da potraje, ili se otvara da se preseče vrpca pa da se rade popravke, za šta su šanse 100 odsto“, poručuje naš sagovornik.

Da do kašnjenja dolazi iz najrazličitijih razloga, ukazuje i Zorana Mihajlović,koja takođe podvlači da će za povezivanje Srbije sa Budimpeštom verovatno kočnica biti poteškoće na privođenju kraju radova u Mađarskoj.

„Prilikom realizacije velikih projekata problemi mogu biti od eksproprijacije koja je uvek na svim našim projektima rak rana, pa do raznih drugih poteškoća. I kineska kompanija koja radi, a i ona koja je radila iz Rusije su kvalitetne firme. Nije tačno da je zaršetak pre roka ako se sada radovi privedu kraju, niti je to generalno važno. Bitnije je da bude kvalitetno, bezbedno i u skladu sa standardima Evropske unije. Takođe, ozbiljno pitanje je šta se dešava sa delom od granice do Budimpešte, jer je Mađarska imala puno problema. Na prvom mestu da izabere izvođače, a potom i drugih prepreka, što će sve dovesti do dodatnih kašnjenja u smislu realizacije kompletne deonice“, kaže Mihajlović.

Problemi sa rokovima sa sobom su povukli i finansijske neprilike. Zbog kašnjenja radova na deonici brze pruge od Beograda do Budimpešte i nepovlačenja tranši ruskog kredita Srbija je do sada, kako tvrdi BIRN, na ime penala platila više od 4,7 miliona dolara, a zbog greške u projektu vijadukta i tunela još dodatnih 30 miliona dolara.

Prema pisanju ovog portala, novac iz ruskog kredita koji je bio predviđen za radove na deonici Stara Pazova – Novi Sad trošen je i za nabavku automobila, kancelarijskog materijala, šoljica za kafu, pribora za jelo, bojlera, sudopera i kompjutera.

Brze pruge usporile

Osim spajanja železnice Srbije sa Mađarskom, u planu je i izgradnja brze pruge od Beograda ka Nišu, kojom će od jednog do drugog grada putnici stizati za sat i po do sat i 40 minuta. Kraj radova na izgradnji 230 kilometara pruge kao i u slučaju deonice Beograd – Subotica, u više navrata je odlagan.

Poslednja prognoza ministra saobraćaja Gorana Vesića je da radovi počinju 2025, dok je rok otvaranja koji je Vučić najavio 2027, ministar pomerio za 2028. godinu.

Kada je reč o vrednosti projekta, Vučić je početkom 2023. kazao da on iznosi dve milijarde i 775 miliona evra, od čega je kredit Evropske investicione banke 1,1 milijarda evra, kredit Evropske banke za obnovu i razvoj 550 miliona evra, grant EU je 610 miliona evra, dok će ostatak od 552 miliona evra finansirati Srbija.