Brzi vozovi skup i neisplativ projekat za Srbiju?

Prvi problem je ko će vraćati skupe kredite koje su odobrile strane banke kako bi se realizovao taj posao. Druga stvar je ta da li je neko od nadležnih u Srbiji uopšte razmišljao o tome da li je našoj zemlji potrebna brza pruga ili ne, kažu stručnjaci
Izgradnja pruge od Beograda do Budimpešte trebalo bi da bude okončana do kraja 2022. godine

Ostavite komentar


  1. Ako želimo da idemo u korak sa EU i regionom moramo da ulažemo u infrastrukturu. Ne možemo gledati sve kratkoročno i da li je isplativo u kratkom roku.

    1. Kada se nešto planira, ne gleda se u pasulj, nego se pravi strategija, pa saznaš šta je isplativo, a šta utopija. Koliko je proteklo od predloga Vlade da preuzme Niški aerodrm do dolaska predstavnika kompanije koja je leti sa niškog aerodroma i zahteva da leti s Tesle? Šta je bilo, premijerka i ministarka se uhvatile za glavu, jer sporazum o otvorenom nebu im ne dozvoljava da zabrane toj kompaniji letove sa Tesle, a kada oni ulete na Teslu preuzeće Er Srbiji sve profitabilne linije i sahraniće je. Nema te subvencije države koja će ostaviti u životu Er Srbiju. To je bio tipičan primer posla na o’ruk ministarstva saobraćaja, bez planiranja i sagledavanja potencijalnih posledica. Ulaganjem u pruge za transportni saobraćaj dobijamo puno, jer roba se uglavnom i transportuje železnicom da bi se sačuvali putevi, a ulaganje u brze pruge, a kod nas prosek plate nije ni 500 evra, je bacanje para, što ide uz ministarku saobraćaja i infrastrukture. Koliko godina ne ume da se isčupa iz Grdeličke klisure? Šta mislite, po prestanku mandata u ministrstvu da li će ministarka uspeti da se zbrine van granica ove države ili će joj radna biografija biti takva da bi to njoj bio nedostižan san? Uzgred, Zakon o javnim nabavkama postoji da ministri ne bi potpisivali memorandume o saradnji koji prerastaju u ugovore o izgradnji, zar ne, a ne da se ZJN zaobilazi. Brzina kojom mladi odlaze iz države govori koliko dobro planiraju članovi naše Vlade, a govori i da kredite neće imati ko da vraća, osim da se daju skijališta, izvorišta…bog će znati kako će banke naplatiti potraživanja, jer kada uzimaš kredit za nerentabilnu investiciju onda moraš da nađeš način da ga isplatiš.

    2. Upravo tako. Zelimo u EU, moramo da idemo u korak sa EU. I svako ulaganje u infrastrukturu ne moze se smatrati losim ulaganjem.

  2. Najbolje da se vrate ćire iz devetnaestog veka ,to bi najmanje koštalo….Šta će nama modernizacija ….Smešna priča a još ih zovete stručnjaci.

  3. Izgleda da uopšte nije bitno ko će se voziti tim prugama, Na primet,država je uložila skoro 100 miliona USD uz kredita da bi izgradila drugi kolosek od Beograda do Pančeva,uključujući i novi most preko Tamiša. I znate li koliko vozova saobraća između BG i PA? Nijedan! Vozovi saobraćaju samo do Ovče. Postavlja se logičino pitanje zašto je građena ta pruga i koji su to interesi u pitanju? A taj pravac bi mogao da bude rentabilam s obzirom na desetine hiljada ljudi koji svakodnevno putuju na ovoj relaciji.

    1. To je zato što grad Pančevo pokušava da zaštiti svoje mezimče ATP jer su svesni toga da kada bi uveli liniju bg-voza i to na 20 minuta mogli odmah da ugase tu furmu ili da preusmere samo na prigradske linije tj linije koje spajaju grad i okolna sela,a poznato je da bez linije bg-pa,, ovaj prevoznik bi bio veliki teret za grad Pančevo. To je glavni razlog, a naravno da divljim linijskim taxistima to itekako odgovara.

      1. Recimo da ste u pravu, Jolanda. A ko i kako moze da ostvari te namere i zelje ATP? I na kraju zasto bi republika i javno preduzece, zeleznica na to pristali? Pa ne upravlja ATP i lokalna samouprava Panceva relevatnim drzavnim organima. Bice da iste glave odlucuju i na lokalnom nivou i na mnogo visem nivou, pa samo redistribuiraju plen.

  4. Covek je postavio pitanja. Zato postoji resorni Ministar koji ce da izadji pred narod i sve objasnis. Prednosti i man, ako ih ima. Na zalost nasi ministri samo kazu ko ne podrzava Nase Idee taj mrzi Srbiju

  5. Do 160 km/h je konvencionalna tehnologija a preko toga izuzetno skupi hiht tech! Nije samo stvar u zavrsetku izgradnje nego u komplikovanom i skupom odrzavanju garnitura sa visokim brzinama (200 km/h). Nemacka zeleznica DB je isto potrcalan i pre 20-tak godina pistila u saobracaj Inter City Express (ICE) cak 300 km/h da bi kasnije generacije garnitura ogranicila na 260 km/h jer se desio ispad skretnice na holandskoj granici i poginulo je 100 ljudi! Takode u Italiji pre godinu dana iskliznuo Freccia Rossa sa 300 km/h itd. Radionice za odrzavanje vise ne mogu tako da se nazivaju nego su slicne laboratorijama sa koncentracijom visokoobrazovanih inzenjera i skupim uredajima sto mi se cini malo verovatnim da ce kod nas funkcionisati. Osim toga samo velike zemlje su uvele visoke brzine (F, D, S, ES, PL) a mi smo mala zemlja i da li je bas vaznan taj 1 h vise do Budimpeste nisam siguran. A nasi poslovni ljudi imaju trip za dzipom i autoputem a troskovi im nisu vazni tako da sumnjam da ce homo balcanicus da putuje vozom na poslovni sastanak i dok se vozi da ga priprema na laptopu kada znamo koliko je nasim ljudima vazno da se pojave u prestiznom poslovnom automobilu – nazalost, tako je to!

  6. Bušatlija dodje kao neki svajcarski perorez. Te je ekonomista, te je strucnjak za strana ulaganja, a odnedavno je i arhitekta?!
    Al uvek je jasan ishod njegovog komentara: „to nama treba, glupo je, ovi iz drzave nemaju pojma“

  7. Pruge sa brzinama do 200 km/h su možda brze pruge za naše uslove i nisu isto što i brze pruge u Evropi gde se brzim prugama kreću vozovi od 260 km/h pa naviše.Tako da će se brzine na našim prugama postići i već postijećim garniturama i one će verovatno biti oko 160 km/h a cena karte teško da će biti više od autobuskih.

  8. U Srbiji stvari stoje pozitivno samo dok se govori u futuru. Kad treba u sadasnjosti da rešavamo probleme, onda to ne ide ni približno tako. Evo i primera. Izgrađen je drugi kolosek između Pančeva i Beograda i vozovi između ova dva grada mogla bi da saobrađaju, teoretski, na 20 minuta. A Železnice Srbije i tzv. BG voz ukinu putnički saobraćaj i ukinu sve putničke vozove Pančevo-Beograd. Možda na prvi pogled zvuči čudno, ali najveći problem železnice je umalost i anahronost sistema, a ne tehnološke inovacije. Manji je problem pustiti voz da vozi 200 km/h, a mnogo veći obezbediti kadrovski sistem koji to treba da opslužuje besprekorno.

  9. Da li je ikome u vladi pre zaključivanja i potpisivanja ugovora palo na pamet da se napravi studija izvodljivosti tog projekta. Gospoda hoće da bude zapamćena po tome što je u njihovo vreme napravljena skupa igračka na kredit, koji će naša deca vraćati o rentabilnosti i isplativosti nema reči.Sledi Nikolićeva (Tome) ideja : „Brodom do Soluna“

  10. Ako želimo da idemo u korak sa EU i regionom moramo da ulažemo u infrastrukturu. Ne možemo gledati sve kratkoročno i da li je isplativo u kratkom roku

  11. Prethodna vlast je uzimala i ranije skupe kredite ali se ne zna zašto i na šta su potrošeni, pa ih sadašnja vlast vraća sa sve kamatama. Ovo je investicija koja će ostati trajno i služiti narodu.

  12. Rekonstruisana pruga od Beograda do Valjeva je odnela većinu Ruskog kredita a vozovi i dalje putuju više od dva sata. Mihailovićka i Vučić ćute na toj činjenici, a gradnjani plaćaju njihov javašluk i neznanje. Dokle, i hoće li odgovarati za to?

  13. Mahmud Bušatlija nije arhitekta, već ekonomista i savetnik za strana ulaganja !.

Ostavite komentar


Ekonomija

Black Friday na Bazzar.rs - Najbolje ponude na jednom mestu 8

Black Friday na Bazzar.rs – Najbolje ponude na jednom mestu

Želite da maksimalno iskoristite Black Friday za pametnu kupovinu i ostvarite uštede na najpoželjnijim proizvodima? Bazzar.rs je pravo mesto za vas! Pripremite se za najveću šoping manifestaciju godine koja nudi popuste na hiljade proizvoda iz različitih kategorija, od tehnike pa sve do nameštaja i igračaka za decu.

Naslovna strana

Naslovna strana za 23. i 24. novembar 2024.
Galerija

Pretplati se i postani deo Kluba čitalaca Danasa

Klub čitalaca Danasa je zajednica pretplatnika na dnevni list Danas kojima je, pored ekskluzivnog pristupa novinama u PDF formatu veče pre nego što se štampano izdanje nađe na trafikama, dostupna i celokupna arhiva lista onlajn. Članska kartica obezbeđuje i preko 50 popusta naših partnera, kao i pozivnice za naše događaje i akcije.

Bilja Krstić, muzičarka

Postoji mnogo razloga i načina da podržimo Danas. Jedan je da postanemo članovi Kluba čitalaca Danasa.