Brzina vozova van koridora biće maksimum 100 kilometara na sat

Planirano je da sledeće godine bude rekonstruisano 318 kilometara a do kraja ove 280 kilometara regionalnih pruga.

U „InfrastrukturI železnice Srbije“ kažu za Danas da su ove godine započeli projekat obnove regionalnih pruga u Srbiji, u okviru njihovog tekućeg održavanja.

– Radovi koji će biti realizovani na tekućem održavanju regionalnih pruga u Srbiji ove i naredne godine po obimu su veći nego što je to ukupno na srpskim prugama urađeno za poslednjih 25 godina. Do kraja 2018. godine biće obnovljeno ukupno 300 kilometara regionalnih pruga, i to na sledećim deonicama Šabac – Loznica – Brasina (53 kilometara), Požarevac – Majdanpek (90 kilometara), Požarevac – Mala Krsna (16 kilometara), Pančevo – Orlovat – Rimski Šančevi (Novi Sad) (112 kilometara), Orlovat – Zrenjanin (24 kilometra) i Predejane – DŽep (4,5 kilometara). Do sad su već završeni radovi na rekonstrukciji pruge Šabac – Loznica – Brasina, u dužini od 53 kilometra. Zahvaljujući rekonstrukciji ove pruge, nakon punih 13 godina ponovo je uspostavljen redovan putnički železnički saobraćaj između Šapca i Loznice – navode u „Infrastrukturi železnice Srbije“ i dodaju da je na pojedinim deonicama te trase brzina vozova bila svega 10 kilometara na sat. Nakon rekonstrukcije pruge, ona je osposobljena za projektovanu brzinu od 80 kilometara na sat.

Radovi na obnovi regionalne pruge Požarevac – Majdanpek, u dužini od 90 kilometara, koje je „Infrastruktura železnice Srbije“ započela 21. maja 2018. godine, odvijaju se po planu. Rok za završetak radova je 21. novembar 2018. godine. Nakon završenog remonta, brzina putničkih vozova biće povećana na 80 kilometara na sat, a vreme putovanja putničkih vozova između Požarevca i Majdanpeka sa oko četiri sata biće skraćeno na 75 minuta.

„Infrastruktura“ ovih dana završava rekonstrukciju 95 kilometara pruge Novi Sad – Zrenjanin, preko Orlovata, čime su stvoreni uslovi da nakon sedam godina ponovo bude uspostavljen redovan saobraćaj između ova dva grada i to brzinom od 80 kilometara na sat, umesto dosadašnjih 20-30 kilometara na sat, a na većem broju deonica i samo 10 kilometara na sat.

Rekonstruiše se i deonica Predejane – DŽep, gde je trenutna brzina vozova između 20 i 30 kilometara na sat. Radovi će biti završeni do kraja ovog meseca.

U 2019. godini planira se obnavljanje pruga Niš – Zaječar (108 kilometara), Lapovo – Kraljevo (84 kilometara), Subotica – Senta (38,5 kilometara), Markovac – Resavica (53 kilometra), deonica Kumane – Banatsko Miloševo (28,5 kilometra) na pruzi Zrenjanin – Kikinda, kao i pruga Kikinda – MSK Kikinda (šest kilometara).

Nakon završene rekonstrukcije deonica u 2019. godini, brzina svih pruga biće dovedena na nivo između 60 i 100 kilometara na sat.

Vrednost radova na obnovi regionalnih pruga koji će u ovoj godini biti realizovani iznosi oko 23,5 milijardi dinara.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu LJubodrag Savić kaže za Danas da je rekonstrukcija regionalnih pruga u Srbiji dobra vest te da se u „Infrastrukturi železnice Srbije“ ponašaju sasvim racionalno po tom pitanju.

– Idealno bi bilo da nam sve pruge u zemlji budu brze. Međutim, kako kaže narod čovek se može pružiti koliko je dugačak odnosno koliko para toliko i muzike. Objektivno gledano, Srbija nije ni Japan ni Kina, broj prevezenih putnika i robe na relacijama unutar zemlje nije toliko veliki da bi zahtevao velike brzine. To je potrebno na međunarodnim deonicama koje prolaze kroz Srbiju, ali na lokalnim prugama ne. Rekonstrukcija koja omogućava da se skrati vreme putovanja i postižu brzine od 55 do 100 kilometara na sat su sasvim zadovoljavajuće za naše uslove – ističe Savić.

Arhitekta Mahmud Bušatlija, međutim, kaže da su Srbiji potrebne regionalne pruge sa brzinama u proseku od 120 kilometara na sat.

– Drugim rečima rekonstrukcija treba da bude takva da vozovi ne saobraćaju, u najgorem slučaju, brzinama nižim od 90 kilometara na sat. Takođe, ona neće ispuniti svoju misiju ako se ne obnovi ono što je dosad ukinuto kada je reč o prugama i ako ne obnovi železničku mrežu prvenstveno prema fabrikama. Dakle potrebni su nam takozvani industrijski koloseci kako bi se roba brzo i efikasno transportovala do ciljne tačke. S obzirom da stručnost nadležnih u srpskim železnicama nije na visokom nivou sumnjam da će rekonstrukcija biti obavljena na adekvatan način jer nema potrebnog planiranja kada je reč o obnovi železničke mreže već se sve radi stihijski i paušalno i uglavnom zarad interesa dnevne politike – smatra naš sagovornik.