Budućnost turizma posle kovida, pitanje bez odgovora

Još početkom aprila udruženje najvećih svetskih turističkih kompanija WTTC prognoziralo je da bi ukoliko se narednih nekoliko meseci nešto ne promeni kriza mogla da odnese u ovoj industriji 75 miliona radnih mesta i nekih 2,1 bilion dolara prihoda manje, a ove procene su nedavno pomerene na još više vrednosti.

Pandemija zbog virusa kovid 19 proglašena je pre dva meseca i izvesno će potrajati. Međutim, kako se situacija postepeno smiruje, privreda se polako vraća u normalu, a turizam kao jedan od najpogođenijih sektora čeka svoj red na to.

Teško je predvideti kada će se to desiti, granice su u mnogim zemljama i dalje zatvorene. U SAD i Japanu nadležni savetuju letovanje u zemlji, u EU se počinje sa laganim popuštanjem mera.

Tako će Austrija svoje granice građanima drugih zemalja otvoriti tek 15. juna, ali je već pre nekoliko dana moguće u ovu zemlju ući iz Mađarske.

Razlog – zato što postoje ljudi koji žive u jednoj, a rade u drugoj državi. Slično je urađeno i na severu sa Nemačkom, uskoro i sa Švajcarskom. Komšijske zemlje najpre će otvoriti granice međusobno, tako su uradile Litvanija, Estonija i Letonija.

U Francuskoj, destinaciji broj 1. na svetu, plan je da se granice otvaraju posle 15. juna, ali već sada moguće je iz Velike Britanije ući bez obaveznog karantina od 14 dana.

Tek od prošle nedelje Francuzima je dozvoljeno da napuste kuće i otputuju ne dalje od 100 kilometara, umesto jednog kilometra koliko su mogli da se kreću dosad.

Prošle godine ovu zemlju je posetilo 89 miliona turista, ove su ciljali 100 miliona, ali kako piše Figaro, to je sada nemoguće jer je u odsustvu stranih gostiju letnja sezona unapred izgubljena. Hotelijeri u ovoj zemlji razmišljaju da li je uopšte vredno otvarati objekte.

„Za ugostiteljski sektor ova godina je izgubljena“, kaže predsednik francuskog udruženja hotelijera Roland Heguy.

Karantin od 14 dana na snazi je i u najpogođenijim Italiji i Španiji, dok Grčka najavljuje polako otvaranje, najpre prema nekolicini zemalja, manje pogođenih epidemijom.

Grčka planira otvaranje šest prelaza na severu narednih nedelja, a iako nema strogih pravila i obaveznih mera preporuke su da se na plaži drži distanca, da se sve dezinfikuje, da se kupuje hrana u barovima i restoranima.

Hotelska industrija trpi velike gubitke svuda, stručnjaci prognoziraju da će se oporaviti u potpunosti tek 2023, luksuzniji hoteli pre onih sa manje zvezdica.

Oni sa manjim budžetima biraće smeštaj u kom nemaju dodira sa mnogo ljudi – nema švedskog stola, recepcije, velike hotelske trpezarije.

Umesto hotela radije će se birati vikendice, kuće u prirodi, po mogućstvu da je nešto do čega se može doći automobilom.

Pandemija je, osim zdravstvenog, na ljude imala i psihološki efekat. Zato će se, očekuju konsultanti u turizmu, dobar deo njih iz straha i opreznosti odlučiti za transport i lokaciju gde neće biti okruženi sa mnogo ljudi.

„Ljudi će se definitivno više odlučivati da iznajme kuću, pre nego hotel, osećaće se mnogo prijatnije“, prenosi CNBC.

U prilog tome da su kraće i bliže destinacije ove godine realnija opcija ide i podatak o padu interesovanja za avio prevoz. Prošle godine 24. jula u svetu je zabeleženo 225.000 letova, ove godine na taj isti datum biće ih tek 111.494 .

Pandemija i strah od virusa menjaju pravila u turizmu i to se oseća svuda. Suočene sa padom bukinga koji ide u nekim delovima sveta poput Azije i do 95 odsto neke kompanije poput Airbnb uvele su novine – u opisu apartmana sada može da se nađe da je „izuzetno čist“, „kovid-frendli“ ili dobro očišćen, dezinfikovan, uz napomenu i da je „izuzetno bezbedan“.

I kada se granice otvore za sve, ne znači da ih neki novi talas epidemije virusa kom još nema leka, neće ponovo zatvoriti.

Toga su svesni svi – i turistički radnici i turisti. Većina država nema neke striktne mere koje se odnose na turizam, u pojedinim postoji obaveza nošenja maski, većinom su samo preporuke.

Tako da će se, dosta toga svoditi na samodiscplinu, dok će ugostitelji i svi drugi u ovom sektoru, kako poručuju, voditi računa da ispoštuju sve neophodno – od dezinfekcije prostora, bazena, do higijene zaposlenih.

– Treba nam kristalna kugla da vidimo kada će se putovanja vratiti u normalu – kaže En Skuli, turistička savetnica – nešto će se promeniti, nadam se, u narednih godinu dana.

Turizam će na svakih pet gostiju izgubiti četiri

Ove godine u svetu će, prema procenama Svetske trgovinske organizacije, biti i do 80 odsto manje gostiju. Ovaj udarac će naročito osetiti EU, koja je pre dve godine imala 563 miliona turista i kojoj prihod od turizma čini 10 odsto BDP-a.

Gubici će biti, istakla je Evropska komisija u izveštaju od pre nekoliko dana, negde između 840 i 1.100 milijardi evra. Samo tokom letnje sezone od juna do avgusta stanovnci EU obave 385 miliona putovanja tokom kojih potroše 190 milijardi evra.