Budžet 2023: Za EPS i Srbijagas 1,2 milijarde evra, a za Nacionalni stadion 65 miliona

Predloženi budžet predviđa defcit od 264 milijarde dinara ili 2,25 milijardi evra. To je smanjenje sa 3,9 odsto u 2022. godini na 3,3 odsto BDP-a, ali Fiskalni savet je u oceni predloga budžeta naveo da je to i dalje previsoko i to zato što se planira pokrivanje gubitaka EPS-a i Srbijagasa od 1,2 milijarde evra (1,7 odsto BDP-a).

Ovo ne mora biti ceo budžetski trošak energetske krize i poslovanja ova dva preduzeća, jer je ostavljena mogućnost da država da do milijardu evra garancija za kredite javnim preduzećima. Kako podseća Fiskalni savet, praksa od ranije je da javna preduzeća te kredite ne vraćaju što znači da ih na kraju plaćaju poreski obveznici.

„Najveći problem javnih finansija nesporno je ogroman trošak za EPS i Srbijagas koji, međutim, ponovo nije transparentno prikazan u budžetu“, navode u Savetu.

Netransparentnost se pre svega odnosi na stavku „Izdaci za nabavku finansijske imovine“ koja uobičajeno iznosi pet do 10 milijardi dinara, a u budžetu za sledeću godinu čak 117 milijardi dinara (skoro milijardu evra) uz jedino objašnjenje da se radi o „intervencijskim sredstvima za prevazilaženje energetske krize“.

Fiskalni savet procenjuje da je oko 900 miliona evra namenjeno pokriću gubitaka EPS-a i Srbijagasa, ali niti se zna za šta tačno će otići te pare, niti koliko kom preduzeću.

Jedan mali deo subvencija energetskim preduzećima je preciziran: Za kupovinu rudarske mehanizacije za EPS izdvojeno je 85 miliona evra, za subvencije za energetski ugrožena domaćinstva 35 miliona evra i za otplatu garantovanog kredita za Srbijagas uzetog u prvoj polovini 2022. godine oko 90 miliona evra.

To je manje od petine novca koji je namenjen ovim kompanijama, jer je planirano daim se prosledi oko 250 miliona evra u subvencijama, 900 miliona evra u budžetskim pozajmicama i 90 miliona kroz otplatu pomenutih garantovanih kredita.

„Ovakav ležeran stav prema troškovima koji čine 40 odsto projektovanog deficita je nedopustiv, a Vlada bi morala javno da predstavi sve mere i politike koje planira da finansira novcem poreskih obveznika“, poručio je Savet.

Osim troškova za energetiku koji su u velikoj meri mogli da se izbegnu da je na vreme otkriven novi kop uglja i tako bio smanjen uvoz preskupe struje ili da su se na vreme povećale cene gasa i tako smanjila razlika između njegove nabavne i prodajne cene, budžet je opterećen sa još nekoliko stavki koje možda ne bi morale da budu tolike.

Na primer, subvencije za podsticaj investicija povećane su na 200 miliona evra u narednoj godini. Ovaj izdatak je prethodnih godina iznosio oko 100 miliona evra.

Troškovi kamata za otplatu javnog duga će sledeće godine biće veći za 30 milijardi dinara nego u 2022. godini (dostići će 143,5 milijarde dinara).

Ovi izdaci mogli su biti manji „bar za 40 miliona evra da su mere podrške privredi i građanima iz perioda pandemije bile ciljane“, navode u Savetu.

Jedna od najvažnijih stavki u budžetu, ne samo sa fiskalnog već i sa razvojnog aspekta su kapitalne investcije.

Za sledeću godinu planiran je neznatan rast u odnosu na ovu godinu za četiri milijardi dinara, na 427 milijardi. Mada ovo nije ukupan iznos planiran za investicije budući da će se iz transfera iz republičkog u gradski budžet finansirati projekti poput metroa u Beogradu.

Sa ovim transferima za kapitalne projekte biće izdvojeno 467 milijardi dinara ili skoro četiri milijarde evra ili čak 6,9 odsto BDP-a.

Investicije u neke sektore se smanjuju, kao što je u robne rezerve (za 30 milijardi dinara), kao i u zdravstvo i prosvetu (za 12 milijardi dinara), ali zato se nastavlja sa ulaganjem u kopovinu naoružanja i opreme, odnosno u sektor bezbednosti, za 16 milijardi dinara u odnosu na 2022. godinu. Za investicije u odbranu će naredne godine biti isplaćeno 73,9 milijardi dinara, a investicije u policiju 9,6 milijardi dinara. To je oko 70 odsto više nego u drugim zemljama CIE gledano u odnosu na BDP.

Od 2018. godine za bezbednost je iz budžeta izdvojeno oko tri milijarde evra, navodi Fiskalni savet.
Rast ulaganja doduše planira se i u izgradnju komunalne infrastrukture (11 milijardi više nego u 2022), povećava se ulaganje u saobraćajnu infrastrukturu za osam milijardi dinara, a i za nacionalni stadion sedam miliona dinara.

Osim ove promene strukture, rasta ulaganja u odbranu, a smanjenja u prosvetu i zdravstvo, Savet ukazuje i na odsustvo transaprentnosti, pa i poštovanja propisa kod izbora projekata.

Prema uredbi o upravljanju kapitalnim projektima pre ubacivanja projekta u budžet posebna komisija i Ministarstvo finansija moraju da odobre studije opravdanosti i izvodljivosti, kao i analizu troškova.

„Za neke krupne projekte poput nacionalnog stadiona, koji će poreske obveznike u 2023. koštati 65 miliona evra (u srednjem roku najmanje tri puta više) ove studije još uvek nisu objavljene. Ni za beogradski metro, koji će u 2023. koštati 260 miliona evra (u dugom roku 10-15 puta više), nije objavljena sva dokumentacija koja bi potvrdila da se radi o projektu koji je ekonomski i društveno isplativ na dug rok“, napominju u Savetu.

Prihodi budžeta rastu za 1,1 milijardu evra

Predlogom budžeta za 2023. godinu planiraju se prihodi u iznosu od 1.843,4 milijardi dinara, što je rast od preko 130 milijardi dinara (1,1 milijardu evra) u odnosu na 2022. godinu.
Ministarstvo finansija predviđa da će poreski prihodi zabeležiti rast od 102,2 milijardi dinara, za skoro sedam odsto, kao rezultat veće naplate svih poreskih kategorija osim akciza na derivate nafte, s obzirom na to da će država zadržati smanjenu akcizu.
Neporeski prihodi planiraju se u iznosu od 200 milijardi dinara, što je gotovo isti nivo kao u 2022. godini.
Prihodi su projektovani na bazi realnog privrednog rasta od 2,5 odsto i prosečne inflacije od 11 odsto sledeće godine.