„Ovaj budžet nema legitimitet nakon što je 100.000 ljudi izašlo na ulicu“: Nova davanja države produbljuju deficit

Program subvencija stambenih kredita, besplatan prevoz u Beogradu i druge mere koje su se pojavile nakon usvajanja budžeta verovatno će dodatno produbiti deficit u narednoj godini, a ekonomisti očekuju da neće proći mnogo vremena pre nego što dođe do rebalansa budžeta.

Profesori Ekonomskog fakulteta u Beogradu, koji su ujedno i autori biltena „Kvartalni monitor“ smatraju da je potrebno unapređenje selekcije projekata i načina njihove realizacije.

Milojko Arsić, jedan od autora, rekao je na prezentovanju biltena da vidi probleme u načinima na koje se biraju podizvođači, kako se ugovaraju cene i slično, i tvrdi da je tu još gora situacija nego u selekciji za projekte.

Dodaje da, kada su u pitanju investicije, treba ih realizovati prema važećim propisima i uraditi analizu opravdanosti i ekonomske isplativosti.

„To je nešto što je poželjno da se promeni, jer osim gubitaka ljudskih života, posledica ovakvog načina investiranja jeste da mi investiranjem 100 miliona evra dobijemo vrednost od 70-80 miliona. Neki projekti su precenjeni, ima tu korupcije, podmićivanja i slično, a dug je 100 miliona i on će ostati, a kamate na taj dug će morati da se plaćaju u budućnosti“, ističe Arsić.

Dobra i poželjna promena u fiskalnoj politici je, kaže on, rast javnih investicija, ali nije dobra stvar to što se one realizuju po cenama koje su više od opravdanih, kvalitet radova često nije dobar i što se rokovi, po pravilu, značajno probijaju.

Kada gledamo kako će ova fiskalna politika uticati na privredu, Arsić pojašnjava da će ona pozitivno uticati na privredu, čak i oni delovi koji možda nisu ekonomski opravdani, kao što stručnjaci često smatraju za Ekspo ili Nacionalni stadion.

„U periodu gradnje to je pozitivan efekat, angažuju se domaća preduzeća, radnici i drugi inputi, ali dugoročna isplativost tih projekata je sporna. To je nešto o čemu smo govorili više puta“, upozorava on.

Međutim, visok fiskalni deficit će uticati na rast spoljnog deficita i javnog duga i usporiće pad inflacije. Ako generalno ocenjujemo, fiskalni deficit jeste održiv i u narednoj, ali i u naredne tri godine pod uslovom da se privreda razvija onoliko i kako je to projektovano.

On se osvrnuo na situaciju da se ad hok odlukama Vlade u prethodne dve-tri nedelje povećavaju rashodi države iznad planiranog nivoa od tri odsto BDP-a.

„Pomenuću neke od tih odluka, recimo to su subvencije za stambene kredite za mlade, koje su problematične i sa stanovišta standardnih bankarskih procedura i sa stanovišta pravičnosti, ekonomske efikasnosti, ali i sa stanovišta budžetskog deficita. Ako se samo povećaju ti rashodi, a ništa drugo se ne smanji imaćemo fiskalni deficit veći od tri odsto.“

Objašnjava i da su najavljena povećanja plata u prosveti u oktobru umesto na kraju godine kako to obično biva verovatno opravdana, ali sa stanovišta fiskalne politike treba razmisliti šta bi drugo moglo da se smanji tako da deficit ostane u planiranim okvirima.

Pogotovo je važno, napominje Arsić, što sada imamo sporazum sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF), a skoro smo dobili i investicioni kreditni rejting, pa bi bilo loše da se to pogorša nekim promašenim kratkoročnim odlukama.

„Najavljuje se i čitav niz nekih drugih odluka koje će takođe uticati na rast fiskalnog deficita kao što je recimo besplatan prevoz u Beogradu. To na kraju neko mora da plati. Ako ne budu platili građani kroz kupovinu karata platiće kroz porez ili kroz zaduživanje“, apeluje profesor Arsić.

Sagovornik Danasa, ekonomista Pavle Medić iz Centra za visoke ekonomske studije (CEVES) smatra da budžet izglasan u ovom sazivu nije uopšte legitiman posle izlaska 100 hiljada građana na ulicu. Takođe smatra da je budžet diskreditovalo i to i što je usvojen bez rasprave i bez prisustva opozicije.

On misli da će morati se uradi ozbiljan rebalans budžeta, jer sve ovo nije održivo i napominje da se skidaju izdvajanja za neke manje projekte i usmeravaju ka Ekspu.

Medić objašnjava da oni (vlast) sredstva mogu da preusmeravaju iz tekuće budžetske rezerve, ali su se malo zaigrali, jer već solidno obećavaju i studentske kredite i besplatan gradski prevoz, mada će se za to verovatno više izdvajati iz budžeta Grada Beograda.

„Ta obećanja dolaze od čoveka koji nema nikakva ovlašćenja. Priča se o nekim ulaganjima od stotinu miliona, a zapravo su to sve neki programi koji bi trebalo da poteknu iz ministarstava i da se o tome raspravlja u Skupštini“, ističe on.

„Moja glavna poruka je da budžet nema legitimitet. Bilo šta što je Vlada donela posle izlaska 100 hiljada građana na ulicu ne može da ima legtimitet“, ponavlja Medić.

Takođe se pita ko je napravio studiju izvodljivosti i isplativosti za studentske kredite, ko je i na koji način procenio kakva je tražnja studenata za stanovima i koliko ko može to da plati. Kaže da je potrebno nekoliko meseci da se takav program adekvatno osmisli i dizajnira, kao i da se budžetira blagovremeno.

„Ko je pitao studente jesu li voljni za te kredite, jesu li odabrali lokacije i jesu li voljni, na kraju krajeva, da žive u tim stanovima kad već imaju domove, da li je bilo bolje proširiti kapacitete u domovima i uložiti u njih… Postoje uvek i alternative koje, imam osećaj, nisu ni razmotrene“, kaže Medić.

Zaključuje da to nije ništa novo, jer „toliko smo navikli da je sve potpuno pogrešno tako da se više ni ne uzbuđuje i ne potresa“.

Podsetimo, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), stavke koje su imale najveći rast javnih rashoda u prva tri kvartala 2024. su bile plate, penzije i investicije. Ubrzanje rasta javnih rashoda počelo je u oktobru, a dodatno se pojačalo u poslednja dva meseca.

Autorka je polaznica Danasove škole novinarstva.

Projekat „Danasova škola novinarstva je sufinansiran iz Budžeta Republike Srbije – Ministarstva informisanja i telekomunikacija.

Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.