„Budžet kao veliko Potemkinovo selo“: Šta je sve u predloženom budžetu Beograda za narednu godinu, a šta će morati da sačeka bolje dane?

U sredu, 25. decembra, zakazana je sednica Skupštine grada Beograda, na kojoj će se raspravljati i odlučivati o Predlogu odluke o budžetu Beograda za 2025. godinu.

Predlog se odnosi na budžete lokalne vlasti za 2025. godinu, sa projekcijama za 2026. i 2027.

Prema Nacrtu odluke o budžetu grada Beograda, objavljenom na sajtu Grada, vidi se da su planirana ukupna sredstva na Konsolidovanom računu trezora grada Beograda u iznosu od 171,6 milijardi dinara, od čega se 167,6 milijardi odnosi na prihode i primanja budžeta grada, a nešto više od četiri milijarde su preneta neutrošena sredstva iz ranijih godina i raspoređena su ovom odlukom.

Od ukupnih prihoda, prihodi budžeta koji se odnose na poreze, zakupnine, takse i naknade čine 93,52 odsto ukupnih sredstava Konsolidovanog računa trezora i planirani su u iznosu od nešto više od 160 milijardi dinara.

Takođe, transferi od Republike Srbije planirani su u budžetu grada u ukupnom iznosu od 100 miliona dinara.

Što se tiče rashoda, najveća suma, od čak 136 milijardi dinara predviđena je za tekuće rashode, zatim preko 28 milijardi čine izdaci za nefinansijsku imovinu, dok nešto više od sedam milijardi su izdaci za otplatu glavnice i nabavku finansijske imovine.

Rashodi za zaposlene iznose 24,8 milijardi dinara i u strukturi ukupnih rashoda i izdataka učestvuju sa 14,47 odsto. Najveći deo ovih rashoda, u iznosu od 23,4 milijarde dinara odnosi se na plate i dodatke zaposlenih kod direktnih i indirektnih korisnika budžetskih sredstava grada Beograda, sa pripadajućim doprinosima na teret poslodavca.

Ovi rashodi planirani su sa propisanim porastom od 11 odsto za zaposlene u ustanovama predškolskog, osnovnog i srednjeg obrazovanja, i osam odsto za zaposlene kod ostalih korisnika budžetskih sredstava jedinice lokalne samouprave.

Kao još jedna velika stavka, planirani su rashodi za korišćenje usluga i roba u obimu od 74,8 milijardi dinara, što znači da u strukturi ukupnih rashoda učestvuju sa 43,58 odsto.

Dalje, rashodi po osnovu otplate kamata, planirani su u ukupnom iznosu od 1,5 milijardi dinara, dok se subvencije javnim nefinansijskim preduzećima i organizacijama i privatnim preduzećima planiraju u ukupnom iznosu od 8,7 milijardi dinara, odnosno sa učešćem od 5,09 odsto u ukupnim rashodima i izdacima budžeta.

Kako je pojašnjeno, u okviru ove kategorije rashoda, najveće učešće imaju kapitalne subvencije za Gradsko saobraćajno preduzeće (GSP) na ime otplate nabavki novih autobusa, kombi vozila i tramvaja.

Dakle, od ukupnih rashoda i izdataka budžeta, čak četvrtina ide Sekretarijatu za javni prevoz, odnosno 43,6 milijardi dinara. Na drugom mestu je Sekretarijat za obrazovanje i dečju zaštitu sa nešto manje, ali opet skoro 24 odsto, što u novcu iznosi gotovo 41 milijardu dinara.

Najveće učešće u strukturi rashoda i izdataka budžeta ima organizacija saobraćaja i saobraćajna infrastruktura sa 32,04 odsto od ukupno
predloženog obima sredstava.

Značajno učešće imaju još i predškolsko vaspitanje i obrazovanje sa 17,13 odsto. Zatim opšte usluge lokalne samouprave sa 17,09 odsto, i komunalne delatnosti sa 12,36 odsto u odnosu na ukupno predložena sredstva.

Takođe, prema navodima iz Nacrta, Grad Beograd planira u 2025. godini planira da povuče sredstva kredita od inostranih banaka u iznosu od nešto manje od 1,3 milijarde dinara.

Od toga će skoro 1,2 milijarde otići na izgradnji Kanalizacione crpne stanice Krnjača 2 sa kolektorima, dok će nešto više od 97 miliona otići na projekat unapređenja energetske efikasnosti.

Za koje projekte se izdvajaju pare iz budžeta, a šta će morati da čeka?

Ukoliko se detaljno pogledaju planirana ulaganja, videćemo veliki broj nula koje u narednoj godini stoje pored brojnih bitnih projekata. Izdvajanja za mnoge projekte su u velikom broju slučajeva nepostojeća i u 2026. godni, pa se tek 2027. godine planiraju velike sume novca.

Takav raspored sredstava u budžetu mogao bi se povezati sa predstojećom izložbom „Ekspo 2027“, koja će se za tri godine održati u Beogradu, a za koju bi svi planirani radovi trebalo da budu gotovi do kraja 2026.

Tako, ako pogledamo neke stavke vidimo da je za uređenje javnih, slobodnih i zelenih površina u Beogradu izdvojeno nula dinara, a isto toliko je planirano i naredne godine, dok se tek 2027. godine planira izdvajanje od 35 miliona dinara za ovu namenu.

Saobraćajnice za pristup železničkoj stanici „Prokop“, takođe, nisu planirane u naredne dve godine, dok je plan da se na njih u 2027. godini potroši skoro 1,5 milijardi dinara.

Za pružni prelaz u Batajnici sa pristupnim saobraćajnicama naredne godine biće izdvojeno svega 18 miliona, što će u 2026. godini biti povećano na 47,8 miliona, dok će 2027. godine novac za ovu namenu iznositi 200 miliona dinara.

Što se tiče produženja Batajničkog bulevara, za njega u naredne dve godine nema izdvajanja, ali će 2027. godini biti izdvojeno 480 miliona dinara.

Za Batajnički put u Zemunu biće izdvojeno skoro tri milijarde dinara, ali tek za tri godine, jer u naredne dve ni za ovaj projekat neće biti izdvajanja.

Trpeće i kompleks autobuske i železničke stanice u bloku 42 u Novom Beogradu, za koji će naredne godine biti plaćeno 29 miliona dinara, pa 2026. godine 66 miliona, a onda 2027. godine više od 353 miliona.

Za II fazu kompleksa ove autobuske stanice naredne godine neće biti novca iz budžeta grada.

Naredne godine neće biti izdvajanja ni za rekonstrukciju centralnih trgova Beograda i parkovskih površina. Godinu posle opredeljeno je za 20 miliona dinara za ovu namenu, a onda još godinu dana kasnije 100 miliona.

U naredne dve godine zaobiđeno je i zemunsko naselje Altina, jer po Nacrtu nije izdvojen ni dinar za saobraćajnice i infrastrukturu u naselju Altina I, dok se 2027. godine planira izdvajanje od 120 miliona dinara.

Dok se za naselje Altina 2 iste godine planira izdvajanje od 220 miliona dinara, a u naredne dve, takođe, ništa.

Za saobraćajnice na području privredne zone auto-put u Novom Beogradu, Zemunu i Surčinu izdvojeno je za narednu godinu svega 5,6 miliona, dok će 2026. godine biti nešto više, odnosno 15 miliona. Nakon toga, 2027. godine sledi ogroman upliv novca za ovaj projekat od 2,2 milijarde dinara.

Ukupno nula dinara u naredne dve godine opredeljeno je i za rekonstrukciju javnih saobraćajnica, saobraćajnih objekata i mostova od posebnog interesa za grad, kao što su Francuska ulica, Ulica Kneza Miloša… Zatim će 2027. godine za ovu namenu biti opredeljeno skoro 1,5 milijardi dinara.

Sredstva naredne godine nisu opredeljena ni za proširenje pešačke zone Knez Mihailove ulice, odnosno za saobraćajnice Vasina, Uzun Mirkova i prema Savskoj padini. Tek 2026. za ovu namenu biće izdvojeno 10 miliona dinara, dok će godinu dana kasnije ta sredstva porasti na 310 miliona.

Iz plana je ispao i pristup deponiji Vinča, za koji, takođe, ništa nije izdvojeno naredne godine.

U naredne dve godine neće biti ništa ni od proširenja tramvajske i trolejbuske mreže na teritoriji grada, dok će 2027. godine za tu namenu biti izdvojeno 1,6 milijardi dinara.

Novac nije izdvojen ni za gradnju gondole u naredne dve godine, ali je 2027. godine predviđeno izdavajanje od 420 miliona dinara za ovaj projekat. Ista sudbina je i za dugo najavljivani jarbol, za koji sredstva nisu planirana ni u naredne dve godine, dok će nakon toga biti opredeljeno skoro 312 miliona dinara.

I za rekonstrukciju Trga Nikole Pašića, koji je nedavno otvoren nakon rekonstrukcije, u narednoj godini izdvojeno je još nešto više od 125 miliona dinara.

U Nacrtu budžeta može se videti i da su naredne godine planirana skroman sredstva za projekat Beogradskog metroa i druge projekte Sekretarijata za javni prevoz. Ukupna izdvajanja za ove projekte iznose manje od 1,9 milijardi dinara.

Za nastavak radova na Bulevaru Patrijarha Pavla u narednoj godini biće izdvojeno 118 miliona dinara.

S druge strane, za pribavljanje građevinskog zemljišta u 2025. godini planiran je iznos nešto manji od 1,16 milijardi dinara.

Takođe, za sređivanje područje priobalja reke Save u granici projekta Beograd na vodi naredne godine biće izdvojeno 111,8 miliona dinara, dok će naredne godine biti izdvojeno 210 miliona, a 2027. godine predviđeno je izdvajanje od 400 miliona dinara.

Direktor Centra za lokalnu samoupravu (CLS) Nikola Jovanović smatra da u budžetu ima puno propusta.

„Predlog budžeta za 2025. godinu je jedno veliko Potemkinovo selo, koje neće izdržati dodir sa realnošću u roku od samo nekoliko meseci“, upozorava on.

Jovanović dodaje da u njemu ima i manje novca i manje ulaganja u bitne projekte.

„Ono što nije moglo da se sakrije, to je da su planirani prihodi manji za 13 milijardi dinara nego u ovoj godini. Vidi se i da su sredstva za ključne gradske projekte prepolovljena, od Bulevara patrijarha Pavla, preko zgrade autobuske stanice, do regionalnog vodovoda Makiš – Mladenovac“, ukazuje naš sagovornik.

Međutim, glavni problem je, prema njegovim rečima, to što su glavni izdaci potcenjeni.

„Prema našim procenama, biće potrebno bizu 40 milijardi dinara da se isplate autobuski prevoznici, dok u budžetu stoji „samo“ 34. Vidi se i da nisu prebačena sredstva javnim komunalnim preduzećima kako bi isplatila dobavljače, kojima duguju preko 10 milijardi dinara. To znači da ovakav budžet gura privatni sektor u bankrot“, tvrdi Jovanović.

Jasno je, kako kaže, i da Vlada nije želela da garatuje nova zaduženja Grada što, prema njegovom mišljenju, govori da ovakva situacija nije na srednji rok održiva.

Odbornik Zeleno-levog fronta (ZLF) u Beogradu Dušan Pavlović navodi da je ovo budžet koji gradonačelnik Aleksandar Šapić najavljuje kao socijalni, a zapravo time sakriva loše stanje u kom se grad nalazi.

„Šapić je svestan da je brzopleta i nedovoljno promišljena reforma javnog prevoza koju je sproveo pre samo godinu i po dana dovela javni prevoz glavnog grada na ivicu kolapsa. Zato sada, da bi pokušao da prikrije loše posledice svojih odluka, najvljuje besplatan javni prevoz koji u ovom slučaju vidim kao brzopletu, nepromišljenu meru, koja može dovesti do konačnog urušavanja sistema javnog prevoza“, upozorava on.

Pavlović dodaje da je javni prevoz u kome se ne plaća karta odlična mera.

„Međutim, u ovom slučaju gradonačelnik zloupotrebljava ovu ideju ne bi li prikrio svoje prethodne loše odluke. Javni prevoz je i do sada bio najveći izdatak u budžetu grada, ali će ga sada opteretiti još više, a s druge strane u potpunosti rasteretiti poslodavce tog troška. Pritom, usled sasvim izvesnog nastavljanja pogrošanja stanja u javnom prevozu, trajno kompromitovati ideju besplatnog javnog prevoza“, tvrdi naš sagovornik.

Pavlović podseća i da je gradonačelnik najavio da će se graditi 20 novih vrtića 2026. godine.

„Ipak, u budžetu i dalje vidimo najavu izgradnje 16 vrtića. Za 2025. godinu predviđena su sredstva za realizaciju 40 odsto ovog projekta, ali ćemo budućim rebalansima budžeta videti da li će ovaj procenat realizacije opstati, pošto svi dosadašnji planovi u vezi državnih vrtića nisu i da li ćemo dobiti i u budžetu ovo šta gradonačelnik najavljuje, pošto trenutno to u budžetu ne vidimo“, naglašava on.

Pavlović dodatno podseća i na jednokratna davanja koja je Šapić uveo kao karakeristiku svog upravljanja gradom i koja najavljuje kao socijalne mere, poput vaučera.

„Najveću korist od ovih mera osećaju firme i kompanije u kojima se ovi vaučeri mogu iskoristiti, dok se održiva i dugoročno isplativija socijalna davanja i ulaganja poput npr. izgradnje državnih vrtića zbog ovakvih mera moraju odložiti ili značajno umanjiti“, ukazuje on.

Pavlović smatra da je gradonačelniku bitniji politički rejting od stvarne koristi za građane.

„Šapić ovim budžetom ponovo demonstrira da su mu važniji projekti koji će mu trenutno poboljšati rejting i koji mogu, barem privremeno, sakriti loše posledice rada njegove uprave od ulaganja koja dugoročno mogu unaprediti život svih građana i građanki ovog grada i zbog toga mi nećemo glasati za ovaj budžet“, otkriva naš sagovornik.