Budžet za 2023. godinu: Koji projekti su tu, a na šta će otići skoro milijardu evra?

Međutim, taj deficit biće veći nego što je planirano prvobitnim budžetom za ovu godinu koji je trebalo da iznosi tri odsto BDP-a.

Planira se da se naredne godine javni dug smanji na 56,1 odsto BDP-a.

Rashodi budžeta iznosiće 1.964 milijarde dinara i biće veći od prihoda koji su planirani na 1,84 milijarde dinara.

Budžetski deficit iznosiće 121,3 milijarde dinara ili nešto više od milijardu evra. Međutim, država planira i davanje od 117,2 milijarde dinara (nešto manje od milijardu evra) za stavku „izdaci za nabavku finansijske imovine“, a što se prema obrazloženju odnosi na „intervencijska sredstva za prevazilaženje energetske krize“.

Prevedeno, radi se o sredstvima za pokriće uvoza struje i gasa.

Sa tim, fiskalni deficit skače na 264 milijarde dinara ili oko 2,2 milijarde evra.

Ovo će biti finansirano zaduživanjem od ukupno 1.246 milijardi dinara ili 10,5 milijardi evra.

Od ovoga će 5,5 milijardi evra biti iskorišćeno za vraćanje dospelih dugova i ostatak od 2,8 milijardi evra trebalo bi da ostane na računu države.

Prema budžetu sledeće godine plate u javnom sektoru biće povećane za 12,5 odsto, osim plata u vojsci koje će biti povećane za 25 odsto.

Država je zadržala politiku velikih davanja za kapitalne projekte i za njih će iz budžeta biti izdvojeno 427,2 milijardi dinara ili 3,6 milijardi evra.

Polovina ovih investicija biće finansirana sa računa Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i investicija (MGSI).

U okviru ovog ministarstva biće realizovano projekata za oko 200 milijardi dinara. U narednoj godini bi to trebalo da se poveća na 214 milijardi, da bi u 2025. godini bilo prepolovljeno na 108,4 milijarde dinara.

Među ovim projektima, najveći sledeće godine su železnica između Srbije i Mađarske za koje je opredeljeno 25 milijardi dinara, a dvostruko više za Moravski koridor – čak 50 milijardi dinara.

Ukupno za ovaj autoput u naredne tri godine planirano je 113 milijardi dinara ili 950 miliona evra.

Za deonicu Koridora 11 od Preljine do Požege planira se 19,4 milijardi dinara sledeće godine, za brzi put Ruma-Šabac-Loznica 13,35 milijardi, a za lokalnu kanalizacionu infrastrukturu i deponije 13,3 milijarde dinara.

Na spisku su i obilaznica oko Beograda, put Požarevac-Golubac, vađenje nemačke flote iz Dunava i druge.

Ali među njima nema projekta izgradnje Nacionalnog stadiona. Zajedno sa pristupnim saobraćajnicama stadion je prebačen na Ministarstvo finansija.

Prema planu kapitalnih projekata za stadion biće izdvojeno po sedam milijardi dinara (oko 60 miliona evra) u naredne tri godine ili ukupno oko 180 miliona evra.

Od ove godine postoji i Ministarstvo za javna ulaganja i preko njega će biti realizovano oko 20 milijardi dinara investicija.

Ova sredstva biće podeljena na izgradnju projekata u zdravstvu, prosveti, sportu i kulturi.

Projekti u energetici će po svoj prilici biti realizovano preko javnih preduzeća, EPS-a i Srbijagasa, a država će davati garancije za kredite.

Budžetom je odobreno izdavanje garancija do 2,3 milijarde evra.

Najveća garancija predviđena budžetom je za izgradnju reverzibilne hidroelektrane Bistrica-600 miliona evra. Za revitalizaciju hidroelektrana Bistrica i na Vlasini, planirana je garancija od 110 miliona evra.

Za revitalizaciju HE Đerdap 2 potencijalno je odobrena garancija od 213 miliona evra, a za projekat izgradnje HE Buk Bijela na Drini 250 miliona evra.

Tu je i projekat zamene sistema za transport pepela i šljake u TENT A za koji se mogu izdati garancije od 125 miliona evra.

Srbija je odobrila i projektne i programske zajmove međunarodnih finansijskih institucija od 795 miliona dolara i 31 milijardu evra uglavnom za infrastrukturne projekte, ali to su mahom projekti koji se godinama prebacuju iz budžeta u budžet, dok su neki već obuhvaćeni na drugim mstima u budžetu.

Među njima se nalazi i milijardu evra za RHE Đerdap 3, 1,5 milijardu evra za autoput Požega – Boljare, milijardu evra za metro i milijardu evra za izgradnju vetroelektrana do jednog gigavata.

Država planira da sledeće godine poveća subvencije za privlačenje investicija sa ovogodišnjih 17 na 23 milijarde dinara.

Za subvencije Putevima Srbije i Koridorima planirano je 18,7 milijardi dinara.

EPS će dobiti subvencije od 416,5 miliona dinara za toplovod do TENT A, 9,6 milijardi dinara za mehanizaciju za kopanje uglja dok će Ministarstvo energetike izdvojiti 15,4 milijarde dinara za subvencije javnim preduzećima.

Za JP PEU Resavica biće potrošeno 4,8 milijarde dinara, a za energetski ugroženog kupca biće povećano izdavanje sa 1,5 milijardu na četiri milijarde dinara.

Istovremeno, planirano je upola manje novca za turističke vaučere, umesto 1,1 milijarde ove, izdvojeno je pola milijarde dinara.

Ministarstvo odbrane dobiće značajno više sredstava za investicije. Za zgrade i opremu Ministarstvo odbrane će dobiti 60 milijardi dinara, za 27 odsto više nego ove godine.

Budžet za narednu godinu pravljen je pod pretpostavkom da će BDP rasti 2,5 odsto sledeće godine, ali i da će inflacija biti 11, 1 odsto.

Najveći doprinos rastu trebalo bi da doprinese lična potrošnja koja će porasti za 2,5 odsto, dok će državna potrošnja imati blagi negativan doprinos od -0,3 odsto.

Zbog veoma niske baze ove godine, planira se rast poljoprivrede od 6,9 odsto, a rast se predviđa i za građevinarstvo takođe zbog niske baze ove godine.