Budžet za 2024. poslat u Skupštinu: Koliko će biti izdvojeno za EKSPO 27, a koliko za Nacionalni stadion

Novim budžetom planirano je povećanje prihoda za 7,2 odsto na 2.041 milijardu dinara i rashodi budžeta od 2.238 milijardi dinara koji će za pet odsto biti veći u odnosu na rebalans budžeta za 2023. godinu.

Ovo znači da je deficit budžeta u 2024. planiran na 197 milijardi dinara ili oko 1,7 milijardi evra. To je 2,2 odsto projektovanog BDP-a u narednoj godini. Prema projekciji Ministarstva finansija, realni rast BDP-a će biti 3,5 odsto, što je dosta optimističn u poređenju sa nedavnom projekcijom Svetske banke od tri odsto.

Na prihodnoj strani, Ministarstvo finansija planira rast svih poreskh prihoda sem poreza na dobit.

Posebno planiraju visok rast prihoda od poreza na dodatu vrednost, od 10,2 odsto ili za oko 84 milijarde dinara.

U obrazloženju, Ministarstvo finansija navodi rast domaće tražnje vođen povećanjima plata i penzija, kao i davanja penzioenrima i mladima krajem ove godine.

U sličnom procentu se planira i povećanje prihoda od poreza na dohodak, što je u nominalnom iznosu oko 11 milijardi dinara, gde se država oslanja na prihode usled povećanja minimalne zarade za sledeću godinu od 17,8 odsto.

Značajan rast prihoda država sledeće godine očekuje od akciza-33 milijarde dinara ili 9,1 odsto.

Najvećim delom to se odnosi na akcize na derivate nafte ne samo zbog povećanja akcize od osam odsto u oktobru ove godine, već i zbog dodatnog povećanja sledeće godine.

„Tokom 2022. i 2023. godine, u cilju ublažavanja inflatornih pritisaka, izostala je redovna indeksacija akciza sa ostvarenom inflacijom, uz istovremeno dodatno smanjenje iznosa akciza na derivate nafte. Efekat ovih mera izražen gubitkom budžetskih prihoda tokom ove dve godine, procenjuje se na oko 100 milijardi dinara.

U narednom periodu predviđeno je postepeno vraćanje akcizne politike u redovne tokove i delimično podizanje realnih iznosa akciznih stopa. Usvojenom zakonskom regulativom, pored ostalog, previđeno je povećanje trenutnih iznosa akciza za osam odsto, i dodatno usklađivanje sa ostvarenom inflacijom u 2023. godini, početkom 2024. godine“, navodi se u obrazloženju budžeta uz napomenu da će to i dalje biti 13 odsto ispod nivoa na kom bi bila akciza da je redovno usklađivana.

Na rashodnoj strani, najveće relativno povećanje zabeleženo je kod otplate kamata na javni dug. Ovi neporuktivni troškovi biće veći za 23 odsto nego ove godine ili za oko 35 milijardi dinara.

Zanimljivo je da će subvencije biti manje za oko 32 milijarde dinara ili oko 18 odsto.

To se pre svega odnosi na skoro 13 milijardi dinara manje davanja za poljoprivredu, oko 12 milijardi za drumski saobraćaj i 14 milijardi manje za energetiku i rudarstvo.

Za privlačenje investicija biće odvojeno 25 milijardi dinara.

Troškovi za kamate biće skoro izjednačeni sa troškovima za subvencije.

Rashodi za zaposlene biće povećani za 14,1 odsto u skaldu sa povećanjem plata za 10 odsto od januara, a na to će uticati i povećanje plata za delove javnog sektora od oktobra ove godine.

Značajna sredstva iz budžeta biće prosleđena za penzije, čak 238 milijardi dinara, za 78 milijardi više nego u 2023. usled vanrednog povećanja penzija od 5,5 odsto u oktobru i redovnog povećanja od 14,8 odsto u januaru sledeće godine.

Za kapitalne rashode za sledeću godinu planirano je 467,5 milijardi dinara, što je petina rashoda budžeta.

Jedan od najvećih projekata sledeće godine biće EKSPO 2027 za koji se planira izdvajanje 22,6 milijardi dinara sledeće godine. Za izgradnju Nacionalnog stadiona planirano je 13 milijardi dinara.

Najviše novca za sledeću godinu biće izdvojeno za autoput Pojate-Preljina, odnosno Moravski koridor – 47,2 milijarde dinara.

Ukupno za infrastrukturne projekte od značaja država će sledeće godine izdvojiti 289,3 milijarde dinara.