Budžet za narednu godinu prati ekonomska neizvesnost

Malo kad je neposredna budućnost nosila takvu neizvesnost kao sada. Prošle godine kada je pravljen budžet, Ministarstvo finansija je predviđalo rast BDP-a od četiri odsto, rast plata u privatnom sektoru i sve ukupno imalo je prilično optimistične izglede, da bi se ova godina ispostavila kao godina sa najdubljom globalnom recesijom još od Velike depresije 1929. godine.

Šta nas čeka u narednoj godini teško je pogoditi, a to se vidi i iz uputstva za pripremu budžeta za 2021. godinu koje je objavilo Ministarstvo finansija i prema kom su do 1. septembra budžetski korisnici morali da pošalju svoje planove.

„Slično kao i cela svetska privreda i Srbija se suočava sa rizicima i neizvesnostima usled epidemije korona virusa. Pad spoljne tražnje, ali i preduzete mere u okviru borbe za zaštitu zdravlja ljudi praćene i uvođenjem vanrednog stanja neminovno su se odrazile na ekonomsku aktivnost u svim privrednim sektorima. Kao posledica ovakvih okolnosti očekuje se realni pad privredne aktivnosti u 2020. godini od 1,8 odsto“, navodi se u delu Uputstva koje se bavi makroekonomskim okvirom kreiranja budžeta.

Nakon gubitka 5,8 procentnih poena BDP-a u 2020. (od planiranog rasta od četiri odsto, biće, prema proceni Ministarstva finansija, pad 1,8 odsto), u 2021. godini procenjuje se rast od šest odsto i to će se zasnivati pre svega na oporavku ekonomija naših najznačajnih spoljnotrgovinskih partnera.

Ministarstvo finansija predviđa pored realnog rasta BDP-a od šest odsto i inflaciju od 1,8 odsto, što daje nominalni rast BDP-a od 8,8 odsto.

Ministar finansija Siniša Mali je nedavno izjavio da su ministarstva ispostavila zahteve za oko 30 odsto veće nego što je predviđeno i da ih tek čeka usklađivanje.

„Naš budžet naredne godine treba da bude s jedne strane razvojni, a s druge strane da obezbedi davanja. O budžetu ćemo razgovarati i sa Međunarodnim monetarnim fondom, sa kojima ćemo imati razgovore od 5. do 16. oktobra.  Nema razloga za nova zaduživanja od njih, a trenutno imamo savetodavni sporazum“, rekao je ministar finansija.

Prema uputstvu za narednu godinu planirane su subvencije za železnički saobraćaj od 13,1 milijarde dinara, dok su prema rebalansu budžeta u 2020. napravljenom u aprilu one iznosile 14 milijardi dinara. Za JP Putevi Srbije je namenjeno 7,3 milijarde, a za Koridore Srbije pola milijarde dinara.

Subvencije za poljoprivredu naredne godine „koje uključuju i sredstva IPARD-a, planirati u iznosu ne manjem od 37 milijardi dinara“, stoji u uputstvu, dok su subvencije za ovu godinu iznosile 41,165 milijardi dinara.

Subvencije za energetski ugrožene kupce ne bi trebalo da budu manje od 1,3 milijarde dinara, a iz budžeta Ministarstva kulture i informisanja će se isplatiti Radio-televiziji Srbije 3,1 milijarda dinara. Takođe, za Egzit je namenjena dotacija od 65 miliona dinara.

Iz republičkog budžeta će se proslediti lokalnim samoupravama 33,3 milijarde dinara, dok je za transfere PIO fondu namenjeno 162,5 milijardi dinara.

Recimo u ovoj godini, prema prvobitnom budžetu dotacije za penzije su iznosile 157,5 milijardi dinara.

Prema rebalansu, nakon odlaganja plaćanja doprinosa, transferi su povećani na 245,7 milijardi dinara.

Za sledeću godinu penzije su povećane za 5,9 odsto (što je oko 35 milijardi dinara), ali država računa i na naplatu ovogodišnjih doprinosa. Koliko je realno da privreda to izdrži, ostaje da se vidi.

Za Republički fond za zdravstveno osiguranje planirani su transferi iz budžeta u ukupnom iznosu od 42,9 milijardi dinara.

Ovo je znatno više nego što je u ovoj godini bilo planirano budžetom (23 milijarde), ali i daleko manje od onoga što je rebalansom utvrđeno, čak 93 milijarde dinara što je i očekivano s obzirom na velike troškove zdravstva tokom pandemije.

Država i dalje nastavlja ogromnom diskrecionom potrošnjom budžeta budući da se tekuća i stalna budžetska rezerva planiraju u iznosu od 3,002 milijarde dinara.

Za Nacionalni investicioni plan nalaže se da se planiraju izdaci isključivo u iznosu preuzetih obaveza. „Ostali korisnici ne planiraju izdatke za realizaciju projekata NIP-a“, navodi se u uputstvu.

Za sada se još ne zna koliko će (i da li će) rasti plate zaposlenih u javnom sektoru, pa su svi limiti kalkulisani sa platama iz ove godine.

Ministar finansija je još ranije izjavio da ne može da kaže ništa o platama, jer se čekaju podaci o prilivima u budžet u oktobru i razgovori sa MMF-om.

Ono što bi moglo da popravi situaciju u budžetu naredne godine je oko 160 milijardi dinara poreza na rad i akontacije poreza na dobit čija je naplata odložena za sledeću godinu.

Međutim, tu se postavlja pitanje da li će privreda raditi toliko dobro da od 1. januara plaća i tekuće i zaostale obaveze iz ove godine.

U posebnom delu budžeta gde raspodeljuje novac budžetskim korisnicima, limiti su postavljeni uglavnom ispod onoga što je predviđeno budžetom za ovu godinu.

Recimo za Narodnu skupštinu koja je ove godine imala budžet od 3,3 milijarde dinara sledeće godine je određen limit od 2,2 milijarde dinara. Sudovima je takođe planirano manje novca nego za ovu godinu, kao i (u manjoj meri) tužilaštvima.

Među „gubitnicima“ policija i vojska

Najveći limit za trošenje kao po običaju ima Ministarstvo finansija sa 422 milijarde dinara, u odnosu na 414 milijardi koliko je limit postavljen prošle godine prilikom pravljenja ovogodišnjeg budžeta.

Sledeće je Ministarstvo prosvete sa 184,3 milijarde dinara, što je za 13 milijardi dinara više od prošlogodišnjih limita.

Ipak, prema rebalansu budžeta za 2020. ovom ministarstvu pripalo je 226,7 milijardi dinara. Ministarstvu za rad i zapošljavanje određen je limit od 130,8 milijardi dinara, što je za 4,8 milijardi više od prošlogodišnjeg limita, ali osam milijardi manje nego što je ušlo u budžet za ovu godinu.

Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture određen je limit od 109,8 milijardi što je za 14 milijardi više nego prošle godine.

Takođe, u naredne dve godine planira se povećanje budžeta ovog ministarstva na 130 milijardi dinara. Među gubitnicima, bar za sada su MUP čiji je limit manji od ovogodišnjeg budžeta za milijardu dinara, ali i kome se planira smanjenje do 2023. godine za 10 milijardi, i Ministarstvo odbrane kom je određen limit za 10 milijard ispod onog što im je opredeljeno u ovoj godini.