Budžetska iskušenja Srbije s kraja 19. veka

U knizi se opisuje stanje srpskih državnih finansija od Berlinskog kongresa do pred kraj vladavine poslednjeg Obrenovića, uzroci takvog stanja finansija, kao i posledice stanja državnog budžeta na ukupne društvene i političke prilike u Srbiji toga vremena i nekoliko narednih decenija.
Iza priče o finansijama i ekonomskoj istoriji Srbije u prvim decenijama posle potvrđene nezavisnosti na Berlinskom kongresu prikazana je slika kulture i ideologije u Srbiji tog doba.
Polazeći od ustavnih osnova budžetskog i poreskog prava, zatečenih poreza i poreskih reformi preduzimanih u ovom periodu, načina na koji su u tom dobu oblikovani srpski budžeti i uzrocima zbog koji oni najčešće nisu bili realni već su zavisili od političkih borbi i nagodbi, Mijatović se bavi istorijskim okolnostima kao što su sticanje nezavisnosti, ratovi s Turcima 1876-1878, mukotrpna posleratna obnova i spora modernizacija zemlje. Posebnu pažnju Mijatović posvećuje finansijskoj i ekonomskoj politici liberala, naprednjaka i radikala, kao i njihovim povremenim savezima, a još češće nepomirljivim političkim sukobima.
– Istorija državnih finansija važna je za opštu, a posebno istoriju srpske države, jer državne finansije predstavljaju mazivo koje podmazuje državnu mašineriju i omogućava njene aktivnosti, ali i postavljaju ozbiljna ograničenja državnim akcijama i, čak, mogu dovesti državu u egzistencijalnu krizu. Ova knjiga donosi ukrštanje ekonomske, društvene i političke istoriografije, začinjeno zbivanjima koja bi mogla pripadati ličnoj istoriji. Nisam hteo da samo analiziram podatke o državnim finansijama na način obične ekonomske analize, već i da ih uklopim u šira zbivanja u državi Srbiji. Pokušao sam da uđem u detalje, da ih objasnim i potražim uzroke i posledice, izbegavajući nezasnovana uopštavanja. Mnoge događaje sam opisao i zato što u literaturi nisu ni dodirnuti, pa da ne ostanu zaboravljeni, ili da bih dao potpuniju ili tačniju varijantu, pošto se u nekim tekstovima grešilo i u faktografiji i u ocenama. Da li sam u tome uspeo, presudiće čitaoci – rekao je Boško Mijatović povodom objavljivanja knjige “Istorija državnih finansija Srbije 1876-1895”.
Prema rečima Mijatovića odnos srpske države i državnih finansija nije bio harmoničan u ovom periodu. Država se dosta neodgovorno odnosila prema sopstvenom budžetu, čemu su temelj postavili naprednjaci olakim zaduživanjem radi pokrića deficita, a nastavili radikali s mukom plaćajući ili ne plaćajući državne obaveze.
“Vlade uglavnom nisu uspevale da usklade prihode i rashode na potrebnom nivou, čemu je glavni doprinos dalo izbegavanje jačeg oporezivanja biračkog tela. Bez zajmova u inostranstvu srpska država nije mogla normalno da funkcioniše. A takva finansijska zavisnost vodila je i ka jačanju političkog uticaja stranaca, posebno Austrougarske, čije su banke obezbedile nekoliko zajmova Srbiji ili učestvovale u konzorcijumima. Кarlsbadski aranžman olakšao je stanje državnih finansija Srbije, što joj je odmah dalo širi manevarski prostor u odnosima sa Austrougarskom, pa je vlada Stojana Novakovića ubrzo imala nekoliko diplomatskih okršaja sa susednom carevinom”, zaključuje Boško Mijatović.